microsoft office outlook 2010 has stopped working windows 7 free iskoola pota for windows 10 free microsoft office word product key 2007 generator free download windows photo editor free free turbotax home & business 2016 download for windows free

Područje rada

Normalizacija odnosa/dijalog

NSI doprinosi normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine

Beograd – Priština; Foto: EPA / Valdrin Džemaj (Valdrin Xhemaj)

NSI omogućava otvorenu razmenu stavova o Briselskom dijalogu i procesu normalizacije među kreatorima javnog mnjenja iz civilnog društva sa Kosova i iz Srbije. Štaviše, NSI pruža nezavisne analize i preporuke zasnovane na činjenicama za donosioce odluka uključenih u proces.

Ključne pretpostavke:

–   Postoji potreba za negovanjem redovnog suštinskog dijaloga između aktera civilnog društva angažovanih na normalizaciji odnosa sa obe strane, kako bi mogli da predlažu rešenja za pobošljšanje dijaloga zvaničnicima, zasnovana na suštinskom razumevanju internih političkih dinamika i sentimenata na obe strane, a NSI je u dobroj poziciji da olakša takav dijalog.  

– U dijalogu organizacija civilnog društva obe strane, NSI će imati ulogu i da predstavlja ali i da uključuje različite predstavnike srpske zajednice na Kosovu. Ovim će se u sam proces građanskog dijaloga uključiti važni glasovi i perspektive.

–   NSI je u stanju da pruži kvalitetne analize zasnovane na činjenicama prikupljenim kvalitativnim i kvantitativnim istraživanjem i da da preporuke za koje može da se zalaže kod donosilaca odluka.

Izgradnja poverenja i suočavanje sa prošlošću

NSI podržava različite inicijative za izgradnju poverenja i suočavanje sa prošlošću među zajednicama

Kako bi ostvarili ovaj cilj, NSI nastoji da:

– Kanališe pozitivne priče o međuetničkim odnosima i dopre do šire publike koristeći inovativna sredstva komunikacije i angažovanjem influensera;

– Okuplja i olakšava strukturisanu razmenu stavova i mišljenja, podržavajući tako izgradnju poverenja i saradnju između OCD koje predstavljaju različite etničke grupe na Kosovu;

– U partnerstvu sa medijima i portalima, NSI nastoji da neguje i širi pozitvne priče, samim tim kreirajući proctor za razmenu stavova i dijalog.

Ključne pretpostavke: 

–   Nova inovativna rešenja za izgradnju poverenja bolje će odjeknuti kod građana, posebno mladih. Istovremeno pozitivni primeri međuetničkih odnosa mogu pomoći da se suzbiju negativni uticaji narativa kojima su bili izloženi tokom odrastanja.

 

Foto: Emerging Europe

–  “Džepovi slobode“ ili forumi koji otklanjaju ograničenja koja nameće javnost, ojačaće veze između OCD iz različitih zajednica, čime će povećati poverenje između njih i omogućiti im da uspostave jače koalicije o ključnim društvenim temama, posebno onim koje se odnose na uključivanje nevećinskih zajednica;

–  Angažovanje različite publike sa suprotnim narativima o istoj temi ublažiće ukorenjene stereotipe o „drugim“ zajednicama, adresirati dešavanja u prošlosti i postaviti temelje za izgradnju poverenja.

 

Učešće građana

NSI radi na povećanju ućešća nevećinskih zajednica u procesima donošenja odluka u cilju dobijanja boljih usluga i povećanja odgovornosti institucija

Foto: NSI 

NSI radi na postizanju ovog cilja i na strani ponude i na strani učešća građana: 1) na strani tražnje, rezultati našeg angažovanja su koristi koje građani imaju korišćenjem mehanizama učešća građana, i 2) stvaranje prostora za zajednice niskog profila koji će podržavati rezonantne glasove; 3) na strani ponude, rezultati naših aktivnosti biće uspostavljeni i poboljšani mehanizmi učešća u institucijama (u opštinama sa većinom kosovskih Srba).

Ključne pretpostavke:

–  Povećana potražnja za boljim uslugama će povećati efikasnost institucija i povećati njihovu odgovornost;

Rezonantni glasovi nerado govore zbog nepluralističke prirode političke arene zajednice kosovskih Srba, ali će ih njihovo učešće u zatvorenim grupnim diskusijama podstaći da govore u budućnosti i očuvati društveni kapital potreban za bilo kakvu kolektivnu akciju;

– Opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu biće otvorene za saradnju po nekontroverznim pitanjima i prihvatiće mehanizme za učešća građana.

Igra brojki: Rešavanje pitanja nestalih 20 godina kasnije

U analizi Igra brojki – Rešavanje pitanja nestalih 20 godina kasnije puža se uvid u to koliki je napredak ostvaren u rešavanju pitanja nestalih lica na Kosovu, koji su propusti načinjeni u rešavanju ovog pitanja u prethodne dve decenije i koliko zvanično uključivanje ove teme u dijalog Beograda i Prištine može da doprinese njegovom rešavanju, sa naglaskom na iskustva članova porodica nestalih iz srpske zajednice na Kosovu. Istraživanje je sprovela Nova društvena inicijativa.

Nova jabuka razdora: SPC u dijalogu o normalizaciji

U analizi opcija javnih politika Nova jabuka razdora: SPC u dijalogu o normalizaciji se ispituje verovatnoća uključivanja pitanja statusa Srpske pravoslavne crkve u dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i prihvatljivost različitih modela eventualnog učešća predstavnika crkve u pregovorima za zajednice kosovskih Srba i kosovskih Albanaca. Istraživanje je sprovela Nova društvena inicijativa.

Izveštaj Civilnog Društva o Ljudskim Pravima na Kosovu u 2021.

Ovaj dokument predstavlja treći godišnji izveštaj OCD-a o stanju ljudskih prava na Kosovu za 2021. godinu. Izveštaj su zajedno izradile organizacije civilnog društva (OCD-e) koje rade u raznolikom broju oblasti relevantnim za ljudska prava. Ovaj izveštaj ima za cilj da posluži kao nezavisno sredstvo za procenu ukupne situacije ljudskih prava na Kosovu, popunjavajući tako postojeću prazninu u zajedničkom izveštavanju o ljudskim pravima na Kosovu na lokalnom i međunarodnom nivou, pored unapređenja saradnje i koordinacije između OCD.

Sledećih 37 OCD doprinelo je ovom izveštaju:

Activism Roots, Advancing Together (AT), Artpolis, Balkanska istraživačka mreža (BIRN), Balkan Sunfowers Kosova (BSFK), Berlinski centar za integrativnu medijaciju – CSSP, Centar za afrmativne društvene akcije (CASA), Centar za jednakost i slobodu (CEL), Program za građanska prava Kosovo (CRP/K), Platforma CiviKos, EcoZ, Pokret FOL, Forum građanskih inicijativa (FIQ), Grupa za pravne i političke studije (GLPS), HANDIKOS, Fond za humanitarno pravo Kosovo (HLCK), Koalicija nevladinih organizacija (NVO) za zaštitu dece (KOMF), Koalicija K10 sa vodećom NVO Akcija za majke i decu (AMC), Kosovski obrazovni centar (KEC), Kosovski centar za rehabilitaciju žrtava torture (KRCT), Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS), Kosovska fondacija civilnog društva (KCSF), Kosovski pravni institut (KLI), Mreža žena Kosova (MŽK), Kosovski mladi pravnici (KIL), Savet mladih Kosova (KIC), Lokalna inicijativa LINK, Medica Gjakova, Resursni centar za nestale osobe (MPRC), Mreža ženskih organizacija Roma, Aškalija i Egipćana Kosova (RROGRAEK), Nova društvena inicijativa (NSI), NVO AKTIV, NVO THI, Roma Versitas Kosovo (RVK), Syri i Vizionit, Terre des Hommes Kosovo (TDH), Glas Roma Aškalija i Egipćana (VoRAE) i Inicijativa mladih za ljudska prava – Kosovo (YIHR KS).

Izveštaj kosovskog kolektiva – Građenje društvenog mira kroz međuetnički dialog na Kosovu

Nova socijalna inicijativa (NSI) i Grupa za izgradnju mira (Peacebuilging group), uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju (BTD), okupili su 2021. godine grupu ljudi sa Kosova i iz Srbije u ono što se zove „Kosovski kolektiv“ kako bi razgovarali o izgledima i izazovima za postizanje održivijeg mira na Kosovu. U ovim razgovorima su učestvovali aktivisti civilnog društva, kreatori politike, stručnjaci, naučnici i novinari. Da bi otkrili i imali dublje razumevanje strukturalnih i situacionih blokada koje podrivaju potencijal trajnog društvenog mira na Kosovu, u svojoj diskusiji, Kosovski kolektiv se pozabavio različitim tematskim grupama, kao što su: kako politički razvoji utiču na međuetnički konsenzus između kosovskih Srba i kosovskih Albanaca o pitanjima kao što su dijalog o normalizaciji odnosa; političko zastupanje i centralna vlast; izbori i demokratsko učešće; potencijal za multietničko i aktivno građanstvo; sporna pitanja oko kulturnog nasleđa i porast populizma i nacionalizma.

Svrha ovog izveštaja je da pruži rezime diskusija Kosovskog kolektiva tokom pet održanih sastanaka u 2021. godini. Diskusije Kosovskog kolektiva su bile strukturirane kao polu-formalni sastanci Četam hausa kako bi se omogućila otvorena diskusija o temama koje, čini se, razdvajaju Srbe i Albance na Kosovu. Ono što čini diskusije Kosovskog kolektiva izuzetnim jeste to što su obrađivana pitanja koja se smatraju osetljivim (tj. tužba za genocid Kosova protiv Srbije), ali su ovi sastanci bili inspirisani, organizovani i njima je posredovano u potpunosti na lokalnom nivou, i na nijednom sastanku niko bilo spoljne (tj. „nekog iz EU“) pomoći u stvaranju povoljnog okruženja za diskusiju. Ono što ovo pokazuje jeste velika snaga civilnog društva na Kosovu i potencijal da igra konstruktivniju i omogućavajuću ulogu u ukupnom procesu normalizacije odnosa.

Izveštaj: Žene za pregovaračkim stolom na Kosovu

Ovaj izveštaj je deo projekta EUSR „Žena za pregovaračkim stolom na Kosovu“, koji je nastavak projekta EUSR (2019-2020) „Žene u politici. Samopouzdanje, uticaj i efektivno vođstvo. Obezbeđivanje rodno odgovornih i inkluzivnih procesa političkog dijaloga.”

Projektne aktivnosti su osmišljene da se tesno sagleda sprovođenje RSB UN 1325 na Kosovu, naročito stuba fokusiranog na učešće žena u inicijativama i pregovorima za izgradnju mira.

Opšti cilj projekta je poboljšanje sposobnosti ciljne grupe žena da pristupe odgovornim funkcijama u pregovorima, da se angažuju i zagovaraju za uključivanje žena u pregovorima i političkim dijalozima na visokom nivou, kao i da se omogući EUSR da održi dijalog o rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena sa relevantnim partnerima iz lokalnog civilnog društva, profesionalnih udruženja, kosovskih institucija i predstavništava međunarodne zajednice na Kosovu.

Kosovski kolektiv-ŠTA SE DOGODILO SA KURTIJEVIM PRISTUPOM INTEGRACIJI KOSOVSKIH SRBA

Sredinom maja 2021. Nova društvena inicijativa (NSI) i Grupa za izgradnju mira organizovali su diskusiju sa kosovskim Albancima i Srbima, aktivistima organizacija civilnog društva, istraživačima, novinarima i akademicima u Uroševcu. Kao reakcija na poziv novoizabranog premijera Ajlbina Kurtija na unutrašnji [međuetnički] dijalog, učesnici u diskusiji su zamoljeni da analiziraju različite perspektive integracije kosovskih Srba i kako bi ona mogla da izgleda u budućnosti.

Zaključke koji su proizašli iz ove diskusije, rezimirao je Ardita Orane i možete ih preuzeti ovde, samo na engleskom jeziku.

Organizacije civilnog društva u srpskoj zajednici na Kosovu: Između percepcija i prezentacija

Ova publikacija nastala je u okviru projekta OPEN koji sprovode Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS) u saradnji sa organizacijama Nova društvena inicijativa i Forum za razvoj i multietničku saradnju. Stavovi izraženi u ovoj publikaciji pripadaju isključivo autorima istraživanjima i ne predstavljaju nužno stavove KFOS-a.

Opšti cilj istraživanja jeste da pruži merljive podatke o ulozi i doprinosu organizacija civilnog društva otvorenosti i demokratičnosti srpske zajednice na Kosovu.

Broj organizacija civilnog društva na Kosovu nastavlja da raste svake godine, sa donekle konstantnim dominantnim prisustvom u Prištini, Mitrovici i Prizrenu. Nadležno ministarstvo je do 2018. registrovalo ukupno 9.015 domaćih i 530 stranih i međunarodnih nevladinih organizacija. Od toga 96% je registrovano kao udruženja, dok je samo 4% registrovano kao fondacije.

Političke partije kosovskih Srba u političkom sistemu Kosova: Od pluralizma do monizma

Ova publikacija je deo „Demokratija, otvorenost i perspektive srpske zajednice na Kosovu – Open” inicijative Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS), započete tokom 2020. godine. Open je realizovan u saradnji sa devet organizacija civilnog društva koje rade u srpskoj zajednici na Kosovu.

Opšti cilj nove inicijative je razvijanje otvorenog i dinamičnog prostora za diskusiju unutar srpske, između srpske i ostalih zajednica, kao i institucija na Kosovu.

Političke partije i politika kosovskih Srba razvijale se u kompleksnom društveno-političkomokruženju. Uhvaćeni između čekića i nakovnja, političko-ekonomske zavisnosti i zahtevane lojalnosti od Beograda kao i pritisaka da učestvuju u kosovskom političkom životu, kosovski Srbi, uprkos brojnim pokušajima, uglavnom su bili ograničeni u artikulisanju svoje politike. Suočeni sa demografskim deficitom, iseljavanjem stanovništva, nedostatkom ljudskog potencijala, kao i gubitkom intelektualne i akademske elite, oni su uglavnom (osim u retkim trenucima) bili osuđeni da budu politički instrument, ne i značajan politički akter.

Efikasnost mehanizama institucija Srbije i Kosova u pronalaženju nestalih osoba iz rata na Kosovu u periodu od 2016. do 2020. godine

Nakon septembra 2020. godine, kada je postignut Vašingtonski sporazum, ali i obnovljen proces pregovora u Briselu između Srbije i Kosova uz posredovanje Evropske unije (EU), rešavanje prisilnih nestanaka iz kosovskog sukoba, kao i perioda nakon sukoba (1998 – 2000) posle više godina, našlo se, makar deklarativno, vrlo visoko na političkim agendama izvršnih vlasti Srbije i Kosova.

Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), registrovano je nakon rata, na zahtev članova porodica, više od 6.000 slučajeva nestalih tokom rata na Kosovu. U međuvremenu je rasvetljena sudbina većine, ali se za više od 1600 osoba još ne zna ništa.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana nestalih osoba krajem avgusta 2020. godine, Udruženje kosmetskih stradalnika iz Beograda i Resursni centar za nestale osobe iz Prištine organizovali su konferencije za medije u Beogradu, a zatim i u Prištini pod nazivom „Nestali ne smeju ostati broj – oni imaju imena”. Udruženja porodica nestalih Srba i Albanaca na obe konferencije za novinare, u Beogradu i Prištini, izjavila su da obe zemlje moraju otvoriti ratne arhive i otkriti informacije o ljudima koji se i danas vode kao nestali u ratu na Kosovu (1998 – 1999). „Nema napretka ni u jednom društvu dokle god postoje tajne grobnice i neiskopane kosti”, rekla je Nataša Šćepanović, predsednica Udruženja kosmetskih stradalnika.

Imajući u vidu apele porodica nestalih i civilnog društva da se pitanju nestalih pristupi sa humanitarnog aspekta, kao i čestu zloupotrebu pitanja nestalih za dnevno-političke svrhe, Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji (YIHR) i Nova društvena inicijativa (NSI) uz podršku i koordinaciju Radne grupe za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU u Srbiji mapirale su problem neusaglašenih podataka o nestalima kojima raspolažu Vlada Srbije i Vlada Kosova, kao i nedovoljno razvijenu saradnju između institucija dveju vlada koja bi dovela do bržeg i efikasnijeg pronalaženja nestalih osoba.

Shodno tome, pred vama se nalazi analiza efikasnosti mehanizama za rešavanje pitanja nestalih (zakonska rešenja, prikupljanje podataka o nestalima – arhivi, utvrđivanje činjenica o nestalima kroz sudske postupke za ratne zločine, ekshumacije grobnica) kojima raspolažu institucije Srbije i Kosova u periodu od 1. januara 2016. godine do 31. decembra 2020. godine. Na kraju, pored analize efikasnosti mehanizama u obe zemlje, tekst koji je pred Vama sadrži i nalaze međunarodnih državnih i nedržavnih organizacija, podatke o oblicima saradnje između Srbije i Kosova u rešavanju pitanja nestalih, kao i preporuke za rad obe Vlade koje prema našem viđenju mogu voditi ka efikasnijem i humanijem rešavanju pitanja nestalih, nego što je to bio slučaj do sada.

Autori:

Anđela Savić, Inicijativa mladih za ljudska prava YIHR Srbija Marko Milosavljević, Inicijativa mladih za ljudska prava YIHR Srbija Milica Radovanović, Nova društvena inicijativa

E-opštine: Korak ka punom građanskom učešću

Od svog osnivanja do danas, postoji trend rasta u broju korisnika platformi E-opština, kao i u broju zahteva koji pristižu preko mehanizama za učešće građana.

– Koristeći E-opštine, građani su od svojih gradonačelnika dobili odgovore na 51 pitanje;

– Kroz sistem 48 sati, opštinama je upućeno ukupno 54 zahteva;

– U poslednjem periodu, E-opštine se koriste i za onlajn javne konsultacije, a za sada je sprovedeno ukupno 5;

– Prepoznajući rast interesovanja kod građana, platforme E-opština su sada dostupne i na albanskom jeziku.

NSI je sproveo onlajn upitnik za prikupljanje stavova i preporuka građana za poboljšanje E-opština.

This site is registered on wpml.org as a development site.