Opeds

Kosovo se nalazi u kritičnom trenutku svog traganja za integrisanim multietničkim društvom. Taj put je prepun izazova, duboko ukorenjenih u njegovoj složenoj istoriji. U tom procesu važnu ulogu ima kosovska omladina, opterećena pomirenjem izmirenjem nasleđenih etničkih podela, pored drugih društvenih složenih činilaca. Njihov trud da neguju razumevanje preko linija etničkih podela sukobljavaju se velikim, često zanemarenim preprekama koje su ključne za budućnost Kosova.

Član 24. Ustava Republike Kosovo propisuje da niko ne sme biti diskriminisan po osnovu rase, boje, jezika, nacionalnog ili društvenog porekla, ili svoje veze sa bilo kojom zajednicom ili etničkim poreklom. U praksi, to definitivno nije slučaj. Pripadnici nevećinskih zajednica koji žive na Kosovu su diskriminisani i ekonomski uskraćeni na Kosovu - u naciji koja...

Bila je to 2000 i neka godina, recimo 2010-ta. Putovala sam sa kolegom sa fakulteta na realaciji Leposavić-Raška autobusom. Stajemo nakratko na prelazu Jarinje gde lične karte pregleda Kosovska policija a nakon toga, oko...

Iako pojedini kosovski zvaničnici tvrde da Srbi uživaju najveća moguća prava koja postoje u celoj Evropi, situacija na terenu ih često demantuje. Diskriminacija je prisutna u više sfera kosovskog društva...

Poražavajuće je ovo pitanje koje žene na Kosovu poslednjih dana sebi postavljaju. Ova misao ne samo da je poslednji stepenik očaja u društvu u kojem su žene mltretirane, silovane, prebijane i kao vrhunac beščaša ubijane, već...

„Si vis pacem, para bellum“, vanvremenska starorimska izreka koja znači „ako želiš mir, pripremaj se za rat“, zgodno odlikuje preovlađujući politički način razmišljanja ne samo na Zapadnom Balkanu već naročito na Kosovu i u Srbiji. Iako je prošlo 25 godina od brutalnih i razornih ratova koji su pratili raspad Jugoslavije, politički mentalitet regiona ostaje čvrsto ukorenjen u etosu 1990-ih godina.

Žene na Kosovu, nezavisno od etničke pripadnosti, klase, regiona i statusa, se suočavaju sa mnogobrojnim izazovima, koji su utemeljeni u tradicionalnim rodnim ulogama, socioekonomskom pritisku i društvenim očekivanjima.

Kao i prošle godine u ovo doba, početkom februara, obradovao me je poziv Nove društvene inicijative (NSI) iz Kosovske Mitrovice da učestvujem u njihovim, sada već tradicionalnim diskusijama među mladim političkim analitičarima i stručnjacima - predstavnicima civilnog društva iz srpske i albanske zajednice na Kosovu. Ovoga puta, sastanak je održan u Gračanici, u istoimenom hotelu, koji će mi ostati u sećanju kao ostrvo nade u burnom moru događaja na ovoj, za mnoge još uvek svetoj srpskoj zemlji.

8. februara se sastala grupa mladih aktivista sa Kosova u Gračanici na neformalnom razgovoru povodom dijalogu pod pokroviteljstvom EU o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Razgovor je imao naziv "Dijalog između Kosova i Srbije u izbornoj godini - koliko zapravo imamo vremena"? Radni jezik razgovora je bio engleski. Razgovori su organizovani u cilju kvalitetne, neposredne diskusije o političkim dešavanjima u prijateljskoj atmosferi, uz puno poštovanje.

Jutarnji program jedne od naših televizijskih stanica. Novinari ćaskaju o različitim pitanjima uključujući i sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SBUN) o stanju na Kosovu nakon uredbe Centralne banke Kosova o gotovinskim operacijama.

Iskustvo kaže: lakše je između Srbije i Kosova postići sporazum nego ga implementirati. Svakom malo boljem poznavaocu političkih prilika na Kosovu je jasno da će Kurti i Vučić učiniti sve što mogu (a mogu mnogo) da kupe vreme i ne implementiraju „francusko-nemački sporazum“ ili bar one delove koji im ne odgovaraju.

Par dana nakon oružanog sukoba u Banjskoj, najzad smo se okupili. Sedela sam sa svojom porodicom. Za kuhinjskim stolom, svi još uvek u šoku. Glasno sam izgovorila - ono o čemu sam od 24. septembra razmišljala...