Više od suvereniteta i reformi: Očuvanje kosovske multietničnosti i promovisanje građanskog identiteta

Na Kosovo se često gleda kao na mirovni projekat i on se većim delom svog postojanja pokazao uspešnim. Temelji Kosova kao nezavisne države izgrađeni su na kombinaciji najboljih zapadnih vrednosti i ideja modernog upravljanja, zajedno sa post-hladnoratovskim politikama čiji je cilj promovisanje demokratije kako bi se obezbedili mir, stabilnost i razvoj u regionu. Pažljivijim čitanjem Ustava Kosova otkrivamo impresivnu posvećenost uspostavljanju funkcionalnih demokratskih institucija, delotvornog balansa vlasti, građanskih sloboda i proširenih zaštita etničkih zajednica. Kosovari se s punim pravom mogu pohvaliti svojim prijateljima na zapadu kako se na papiru Kosovo čini modernim i demokratskim. Međutim, uprkos zakonskom okviru i postojanom napretku u demokratskim rangiranjima, Kosovo se danas suočava sa značajnim izazovima. Oni proističu prvenstveno iz toga što je aktuelna vlada napustila ključna načela koja čine osnovu državnosti Kosova i njegovog ustava. Prema najnovijem izveštaju Fridom hausa, opšti demokratski učinak Kosova isti je kao i prošle godine, nastavljajući svoju uzlaznu putanju naročito u pogledu izborne demokratije, u kojoj zauzima najviše mesto u regionu. Aktuelna vlada obećala je reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije ali u tome tek treba da ostvari povoljne rezultate. Kada je Samoopredeljenje došlo na vlast 2021. godine, obećali su da će „osloboditi“ državu iz stanja koje su okarakterisali kao kontrolu opozicije. Međutim, neki potezi – kao što je proces provere – izazvali su zabrinutost u pogledu demokratske prirode tih reformi i toga da li one odražavaju dublju krizu političke polarizacije na Kosovu. Pored toga, nekoliko pitanja omelo je demokratski učinak vlade, uključujući sve veću političku polarizaciju koja je uticala na funkcionisanje parlamenta, povećanje tenzija sa Srbijom i severom Kosova i na pritisak iz EU i SAD u vezi sa dijalogom o normalizaciji odnosa sa Srbijom.

Osim toga što se bavi preko potrebnim demokratskim reformama, Kosovo mora još da odbrani svoj građanski i multietnički karakter, koji nije samo preduslov za mir već i najvažniji uslov za ostvarenje punog međunarodnog priznanja. Ono ima snažan zakonski osnov za to, a od 2008. godine Kosovo je uspešno promovisalo i štitilo svoje osnovne multietničke vrednosti, obezbeđujući integraciju etničkih zajednica u centralne i lokalne institucije zajedno sa njihovom efektivnom zastupljenošću u parlamentu. Međutim, izlazak kosovskih Srba iz institucija Kosova u novembru 2022. godine, koje je vratilo unazad godine napretka u integraciji srpske zajednice, značajno je promenilo situaciju. Od tada, međuetničke tenzije su u porastu, prvenstveno zbog vladinog nastojanja da raspusti paralelne strukture i službe koje odavno postoje u severnim opštinama. One obuhvataju srpske banke, poštu, upotrebu dinara kao valute i još mnogo drugog. Napori kosovske vlade da zatvori te paralelne institucije označavaju napredak u rešavanju ovog problema i ograničavanju uticaja Beograda, iako te akcije izlaze izvan okvira tekućeg dijaloga. Svrha osnivanja Asocijacije srpskih opština (ASO), koju su dogovorile obe strane u procesu dijaloga 2013. i 2023. godine, jeste da omogući prelazak sa neformalnih autonomnih struktura koje finansira Beograd na institucije koje bi blisko sarađivale sa centralnim vlastima na osnovu propisa koji čuvaju suverenitet Kosova. Ipak, sporazum o osnivanju ASO još uvek nije sproveden u delo, a sa kosovske strane nema dovoljno spremnosti da se pozabavi ovim pitanjem pre predstojećih izbora koji su zakazani za početak februara 2025. godine.

U međuvremenu, Srbi koji žive na severu Kosova sve su nestrpljiviji. Razgovori sa njima otkrivaju duboki osećaj frustriranosti prema vladi Kosova uz razočaranost u Beograd. Njihove lične pripovesti su potresne, govore o izazovima u svakodnevnom životu – od problema kako da podignu plate ili doznake do toga šta sve moraju da urade da bi odveli decu na vakcinaciju. Albanci koji žive u Mitrovici dele slične uznemirujuće priče. Mnogi se osećaju nepoželjnim i nebezbednim, ima primera da su ljude maltretirali ili im dobacivali na ulici. Obe zajednice čeznu za rešenjem koje će prekinuti noćnu moru u kojoj žive i povratiti uslove za suživot u miru i pomirenje.

Međutim, čini se da rešenja nema na vidiku, jer kosovska vlada odbija da prizna svoj deo odgovornosti za datu situaciju, a sva je prilika da će ustrajati na svom tekućem kursu delovanja. Dok se na teritoriji Kosova odvija kriza, krajnje teško stanje na severu vlada pripisuje isključivo politici Beograda. Vlada sebi prisvaja pobedu što je smanjila uticaj Beograda na severu, što je kao izjava tačno, iako možda Kosovo nije jedina sila koja stoji iza toga (jer su to prećutno dozvolili Beograd i međunarodni partneri). Vlada opravdava svoje postupke kao odbranu suvereniteta, što je validno. Ipak, ti postupci mogu se smatrati neustavnim, jer su u suprotnosti sa brojnim odredbama Poglavlja III Ustava koje se odnose na prava zajednica.

To što je Kosovska policija zatvorila pošte i banke u severnim opštinama, šalje poruku diskriminacije i postavlja pitanja o usaglašenosti takvih postupaka sa Ustavom Kosova. Takvi potezi produbljuju otuđivanje srpskih zajednica, umanjuju njihovu spremnost da se reintegrišu u kosovske institucije. Ti postupci već su doveli do rastućeg nepoverenja srpskih zajednica u kosovske institucije, naročito u Kosovsku policiju, te su pojačali njihove pozive za sticanje veće autonomije. Srpske zajednice sve više se protive bilo kakvim ustupcima koji nisu na linijama sporazuma dogovorenih u Briselu o osnivanju Asocijacije srpskih opština.

Moguće je da su akcije kosovske vlade na severu od 2021. godine nadalje umanjile uticaj Srbije. Međutim, najvažnija stvar je da te akcije ne budu diskriminatorske i da ne stvaraju okruženje u kojem se Srbi osećaju nepoželjnima i krenu da odlaze sa Kosova. Kosovo nije monoetnička država i mora da se uzdrži od svakog koraka koji bi vodio u tom pravcu. Štaviše, sve veće prisustvo albanskih nacionalnih zastava i naglašavanje albanskog izgovaranja „Kosova“ pod ovom vladom šalje pogrešnu poruku drugim etničkim zajednicama. Dok je pravo Kosova da brani svoj suverenitet neupitno, način na koji to radi mora biti usaglašen kako sa Ustavom Kosova tako i sa sporazumima zaključenim u procesu dijaloga u Briselu. Upotreba nacionalnih simbola nije zabranjena, ali država ima odgovornost da promoviše vrednosti savremenog Kosova – negovanje mira i suživota, tako što će se udaljiti od nacionalističke retorike i usredsrediti na izgradnju građanskog identiteta. Još mnogo toga treba uraditi kako bi se postiglo da se građani osećaju prvo kao Kosovari, pre nego što se izjasne da su Albanci ili Srbi. Ako smo se nekada i kretali ka ovom cilju, sada smo od njega dalje nego ikada.