OPEN BALKAN: Postoji li alternativa?

Ideje OPEN BALKAN polarizovala je zemlje Balkana, na jednom polu su Kosovo, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, kao zemlje koje se ustručavaju i čak i protive ideji, a na drugom su Srbija, Albanija i Severna Makedonija, koje promovišu ovu inicijativu kao jedini način da se pospeši saradnja između balkanskih zemalja. Strane su toliko polarizovane da je jedan od političkih predstavnika iz tabora onih koji su za inicijativu to opisuje kroz metaforu rata i mira: „Mir se ne može ostvariti sredstvima rata“. Međutim, da li ova inicijativa ujedinjenje ili deli Balkan? Postoji li možda neka alternativa između dva pola? Da li se pozicija druge strane nužno mora kritikovati? Zašto joj se uopšte moramo protiviti?

Međunarodne obaveze Kosova

Kosovo se sporazumom potpisanim 4. septembra 2020. u Ovalnom kabinetu, obavezalo da će biti deo regionalnih inicijativa kao što je mini-Šengen. Međutim, nakon što je na čelo došla nova Vlada Kosova, promenila se i kosovska politika. Ona kao da postaje neodgovorna prema međunarodnoj zajednici ili, prostije rečeno, prema Americi tako što odbija ili uslovljava svoje učešće u OPEN BALKAN inicijativi.

Odbijanje Kosova da se pridržava pravila međunarodne politike se može videti kao vrsta političke neodgovornosti prema SAD, koje su dugo vremena ulagale resurse, vreme, sredstva i novac kako bi održale stabilnost u zemlji i gurale napred proces normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.

S druge strane, Nemačka je pozdravila inicijativu opisujući je kao dobru mogućnost za izgradnju mostova između naroda, ali uz konstataciju da je za „svaku vrstu regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu veoma važno da ostane otvorena za svih šest zemalja u regionu“. To je i u skladu sa Berlinskim procesom čiji je cilj i svrha potpuna integracija Balkana u EU.

Za lidere Zapadnog Balkana je najvažnije da shvate cilj inicijativa poput Berlinskog procesa, OPEN BALKAN, ili čak i CEFTA-e, čiji je Kosovo deo. Ove inicijative su alternativa političkoj polarizaciji između balkanskih zemalja, ali svakako ih treba shvatiti i kao pripremu za evropsku realnost, tj. Na njih treba gledati kao na dobra mogućnost za jačanje saradnje između zemalja u regionu, što je inače i preduslov pridruživanje EU.

Na kraju krajeva, predlozi koji su izneti u okviru OPEN BALKAN su predlozi koji su deo i drugih paralelnih inicijativa o kojima već postoji dogovor. Uz to, ova inicijativa se ne razlikuje puno od Višegradske grupe koju se pokrenule Slovačka, Poljska, Češka i Mađarska. Dakle, i druge zemlje su prošle kroz iste procese i iako su imale velike probleme među sobom, one su opet, uprkos stvarima iz prošlosti, odlučile da učestvuju u regionalnim inicijativama kako bi pospešile integracione procese. Baš Kosovo bi trebalo da učestvuje u ovoj inicijativi zajedno sa drugim zemljama Balkana kako bi izvršilo pritisak, lobiralo i skrenulo veću pažnju na probleme koje ima u odnosima sa Evropskom unijom, poput pitanja vizne liberalizacije i mnogih drugih pitanja.

Imajući sve to u vidu ne treba praviti preveliku dramu od onog što je u suštini proces koji donosi korist svim stranama i što proklamuje ideje na koje se Kosovo već obavezalo i koje već sprovodi. Na primer deo ideje mini-Šengena, na koju se Kosovo obavezalo, je sloboda kretanja sa ličnim kartama. To je i jedan od od glavnih elemenata u okviru OPEN BALKAN. Međutim, mi se već krećemo po Balkanu samo sa ličnim kartama, tako putujemo u Albaniju, u Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, to nije ništa novo za Kosovo. Stoga ne treba na OPEN BALKAN gledati toliko negativno kako se sada to servira kosovskom narodu jer je Kosovo već prihvatilo tu ideju. Zapravo, za protivljenje OPEN BALKAN ideji se slobodno može reći da je više rezultat ličnih loših odnosa između balkanskih lidera nego samog sadržaja inicijative.

Ekonomski aspekt sporazuma

Argument da OPEN BALKAN, imajući u vidu različite nivoe razvoja i industrijske proizvodnje u balkanskim zemljama, iz ekonomskog aspekta favorizuje jednu određenu zemlju na uštrb drugih, je u suprotnosti sa naporima balkanskih zemalja da budu deo međunarodnih sporazuma koji imaju za cilj otvaranje tržišta, kao što su CEFTA ili i sam Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Između ostalog, učlanjenje balkanskih zemalja u EU podrazumeva i otvaranje prema svim drugim zemljama i nivo ekonomske konkurentnosti zavisi od kapaciteta individualnih zemalja da učestvuju na zajedničkom tržištu. Drugim rečima, učlanjenjem u veliku porodicu svaka zemlja mora da preda svoj ekonomski, politički i teritorijalni institucijama koje upravljaju zajedničkim tržištem, u ovom slučaju institucijama EU. Dakle, to nije nešto što treba da nas plaši, tj. To nije u suprotnosti sa našim aspiracijama.

Ukoliko takve ideja ostvaruju veću korist za velike nego za male privrede, zašto je onda Kosovo potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa najvećim ekonomskim blokom na svetu, Evropskom unijom, posebno imajući u vidu da je EU ekonomski neuporedivo jača od svih balkanskih zemalja zajedno.

Na kraju krajeva, Kosovo treba da gleda na ovu regionalnu inicijativu kao na dobru mogućnost za  ekonomski razvoju umesto da se i dalje uzda u carinske prihoda da napune državnu kasu. Sada je već dokazano da slobodna tržišna ekonomija i slobodna međunarodna trgovina imaju pozitivan uticaj na ekonomski rast, povećanje dobrobiti, smanjenja troškova života i razvoj društava.

Sada se postavlja pitanje, da li na ovu inicijativu gledamo kao na borbu za prevlast ili kao na dobar model za zajedničku inicijative za razvoj privrede u državi. To će zavisiti od samih balkanskih država. S druge strane, Kosovo je globalistički pristup unelo i u Ustav gde stoji da Kosovo „teži razvoju društva i dobrobiti građana kroz slobodnu tržišnu ekonomiju“.

Dakle, kosovsko društvo treba da shvati da smo se mi saglasili sa procesom evropskih integracija i da to zahteva da se odnosi između zemlja regiona prvo konsoliduju. Mi smo se takođe saglasili u vezi sa modelom razvoja. Lideri to mogu donekle da menjaju, ali mi ne možemo da prenebregnemo obaveze i osnovne aspiracije našeg društva, a to su evropske integracije, otvaranje tržišta, sloboda kretanja roba i usluga, sve ono što će se dogoditi kada mi postanemo članica EU. Stoga i mi imamo preduslove koje moramo da ispunim kako bismo podržali aspiraciju da naše zemlje pođu ka Evropskoj uniji.

Međutim, da li je OPEN BALKAN način da se uzdrmaju evropske integracije i da li ga treba gledati na taj način. DA SVAKAKO. Uprkos protivljenju ovoj inicijativi na Kosovu, kada bi postali deo nje, Kosovo bi moglo da kaže  EU  ono što ste nam vi tražili u vezi izgradnje dobrosusedskih odnosa, regionalne saradnje itd, mi to radimo sami, bez vas, dakle, mi pokazujemo volju da sarađujemo jedni sa drugima i sada je na vama da izvršite vaš deo obaveza u vezi mnogih procesa kroz koje Kosovo i Zapadni Balkan prolaze i ubrzate integraciju regiona u EU i ne možete više biti toliko ravnodušni.

U srži Evropske unije je bezbednost. Da bi osigurale mir u Evropi, Nemačka i Francuska su otpočele ovaj projekat 6 godina nakon poslednjeg u nizu od 3 razorna rata koje su vodile u pola veka. One su uprkos svemu tome uspostavile međusobnu saradnju i osnovale ono što je danas poznato kao Evropska unija. Jednom rečju, ako postoji šansa da OPEN BALKAN za svoje glavne temelje postavi ekonomski razvoj i slobodnu trgovinu, mi nećemo imati drugu alternativu osim da ujedinjeni krenemo napred. Do integracije dolazi kroz saradnju između država, naroda i izgradnju održivog mira u regionu, to se u međunarodnim odnosima zove funkcionalizam.

Da zaključim, put ka integraciji podrazumeva da ostavimo po strani sukobe iz prošlosti i izgradimo zajedničko tržište, stvorimo međusobnu zavisnost između država kako bi se izbegli dalji sukobi, drugim rečima, stvorimo minijaturnu repliku Evropske unije. To je vrsta saradnje koja sprečava sukobe između zemalja u regionu i to takođe podrazumeva proaktivnu ulogu svih balkanskih zemalja kako bi se sačuvala stabilnost. Načela evropskih integracija su izgradnja mostova saradnje i konsolidacija odnosa među narodima, kako bismo pomažući jedni drugima napredovali ka svetlijoj budućnosti za sve balkanske narode.

U okviru ciklusa op-edova Kosovskog kolektiva

 Stavovi izraženi u seriji Op-Ed-ova “Kosovski kolektiv” ne predstavljaju nužno stavove Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD-a, USAID-a ili Vlade SAD. 

 Projekat Nove društvene inicijative i Grupe za izgradnju mira podržava Balkanski fond za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država i USAID.