Kako društvena kohezija može unaprediti zaštitu i očuvanje kulturne i verske baštine?

ravoslavni manastir u blizini Dečana na Kosovu je poslednjih nedelja bio u fokusu rasprave. Ovo nije prvi put da Manastir Visoki Dečani uzburka strasti. Ovoga puta, međutim, drugačije je to da je sada javna rasprava u vezi sa manastirom doprela do različitih slojeva društva na Kosovu, a i šire. Duboki su koreni ove veoma polarizovane rasprave koja ima potencijala i da eskalira. Njen najskoriji okidač je odluka organizacije Europa Nostra da ovaj manastir uvrsti na spisak sedam najugroženijih spomenika u Evropi.

Europa Nostra, organizacija koja je osnovana pre više od 50 godina, je ugledna organizacija koja se bavi kulturnom baštinom i ima članove u više od 40 zemalja. Deo njihove misije je da budu „silovit zagovornik za kulturne baštine – sa mnogostrukim koristima koje baština ima po našu privredu, društvo, kulturu i životnu sredinu – ka donosiocima politika na svim nivoima vlasti: lokalnim, regionalnim, državnim, evropskim i globalnim“. Među vrednostima Europa Nostra-e se mogu naći formulacije poput: „Kulturna baština nije relikvija prošlosti; ona je relevantan, koristan i pristupačan deo današnjice i sutrašnjice“, i „kulturna baština je složena i na više nivoa, zbog toga ne pripada jednoj kulturnoj grupi ili narodu, već pripada svim Evropljanima“. Zaista, ovi navodi su tačni i treba da budu u potpunosti poštovani od strane svih aktera, kako spoljnih tako i unutrašnjih.

Odluka Europa Nostra-e da doda manastir Dečani na listu sedam najugroženijih spomenika kulture u Evropi je izazvala žustru reakciju kosovskih institucija i civilnog društva, na centralnom i lokalnom nivou. Predsednik Kosova i premijer Kosova su napisali zajedničko pismo adresirano rukovodstvu ove organizacije iznoseći argumente zašto manastir nije ugrožen. U pismu se tvrdi da su ustanovljene mnogobrojne nepravilnosti u kriterijumima za nominaciju i da je pitanje duboko politizovano i instrumentalizovano od strane vlade Srbije, kao deo njenih napora da minira državnost Kosova, ne samo unutar Kosova već i u međunarodnom domenu. Oni takođe optužuju Srbiju za prikrivanje glavne namere, pokušaja da pitanja srpske kulturne i verske baštine stave na dnevni red sledeće etape pregovora između Kosova i Srbije, pitanja koje je prema mišljenju kosovskih institucija i civilnog društva već veoma dobro obrađeno u Ahtisarijevom paketu i stoga ukorenjeno i u Ustav Republike Kosovo – elementa državnosti koji Srpska pravoslavna crkva (čiji je deo i manastir u Dečanima) ne priznaje.

Proteklih nedelja je još nekoliko pisama sa potpisima kosovskih institucija stigla do rukovodstva Europa Nostra-e i UNESCO-a. Kosovski ministri spoljnih poslova i kulture zahtevali su od Europa Nostra-e da dođu u posetu i razgovaraju sa svim akterima i revidiraju svoju odluku koja je zasnovana na „tendencioznom i neprofesionalnom tekstu organizacije predlagača“. Štaviše, kosovske institucije zahtevaju da Europa Nostra „ispravi štetu koja je naneta ugledu Kosova“. U istom duhu, tri najviša institucionalna lidera su zajedno potpisala pismo adresirano rukovodstvu UNESCO-a zahtevajući da spomenici pod okriljem UNESCO Svetske baštine koji su deo srpske pravoslavne baštine budu stavljeni pod pokroviteljstvo Kosova, na čijoj teritoriji se i nalaze. Uz to, u još jednom pismu koje je sastavio ministar kulture i uputio organizaciji koja je nominovala manastir – Budućnost za versko nasleđe, zahtevaju se informacije o tome koji su izvori korišćeni u tekstu nominacije.

Pored toga, 40 organizacija civilnog društva, kojima u većini slučajeva rukovode kosovski Albanci, je uputilo javno pismo izražavajući „duboku zabrinutost“ zbog uvrštavanja manastira na spisak sedam najugroženijih spomenika u Evropi. Oni tvrde da je odluka doneta na osnovu pristrasnih informacija koje je predala samo jedna strana, dalje naglašavaju da je to namerno urađeno kako bi se politizovalo pitanje srpske kulturne baštine na Kosovu i ona uvrstila u pregovarački proces između Prištine i Beograda kako bi SPC dobila ekstrateritorijalni status kojem već godinama teži. Kao i kosovske institucije, i oni pozivaju Europa Nostra-u da poseti Kosovo i utvrdi činjenice na terenu i oceni nivo bezbednosti oko manastira, uključujući konsultacije sa lokalnim i međunarodnim bezbednosnim institucijama koje su bile nadležne za zaštitu srpske kulturne i verske baštine na Kosovu. Grupa organizacija s pravom tvrdi da organizacije poput Europa Nostra-e treba da budu „posvećene zaštiti kulturne i verske baštine na Kosovu kako bi ona poslužila kao most pomirenja na Kosovu“ – proces koji ozbiljno zaostaje uprkos činjenici da je od rata prošlo više od 20 godina.

Ogranak Udruženja kosovskih istoričara „Alji (Ali) Hadri“ u Dečanima reagovao je na odluku Ustavnog suda iz 2016. [1] u vezi sa imovinom u okolini manastira, nazivajući je „skandaloznom“. Udruženje istoričara je reklo da navedena odluka ne sme biti sprovedena jer bi u tom slučaju bili potvrđeni srpski zakoni iz ’90-ih (koje većina kosovskih Albanaca smatra veoma diskriminatornim) – a na osnovu kojih je doneta  odluka o vraćanju delova zemljišta koju su komunističke vlasti nacionalizovale 1946. godine. Iz “Alji Hadri” takođe pozivaju zemlje kvinte da ne traže sprovođenje te odluke – reagujući tako na nedavno saopštenje u kom su zemlje kvinte pozvale na sprovođenje sudske odluke iz 2016. godine, nešto što sveštenstvo manastira već godinama ističe. Čelnik Udruženja istoričara je rekao da sprovođenje ove odluke može dovesti do pogoršanja situacije na terenu i time podstakne „radikalne činove“ u vidu protesta i direktnog suprotstavljanja sprovođenju sudske odluke. Ovakva saopštenja zemalja kvinte i odgovori Udruženja istoričara su postale godišnja tradicija od 2019. godine.

Europa Nostra i Budućnost za versko nasleđe su prošle nedelje uputile zajednički odgovor kosovskim institucijama u kojem najavljuju posetu Kosovu i manastiru. Istakli su i to da su informacije na osnovu kojih je podneta nominacija prikupljene “u skladu sa najvišim profesionalnim standardima za nominacije koje taj program zahteva”.

Nesporno, status srpske kulturne i verske baštine na Kosovu je detaljno obrađen tokom pregovora o statusu koji su održani pod pokroviteljstvom UN-a, a kojima je upravljao bivši predsednik Marti Ahtisari (Martti Ahtisaari) tokom 2005-2007. Jedno čitavo poglavlje je posvećeno zaštiti crkava na Kosovu. Bezbednosne odredbe za zaštitu i očuvanje srpske pravoslavne crkve na Kosovu su veoma detaljne, kao i planovi za uspostavljanje specijalnih zaštitnih zona[2] koje bi okruživale više od 40 ključnih verskih mesta, uključujući i istorijski centar Prizrena, kako bi se zaštitilo njihovo dostojanstvo i razvoj. U okvirima Ahtisarijevog paketa, SPC su data prava na imovinu i oslobođena je poreskih i carinskih dažbina. Štaviše, pravoslavna crkva na Kosovu je slobodna da održava veze sa SPC u Beogradu. Nakon proglašenja nezavisnosti, sveobuhvatni Ahtisarijev predlog je ukorenjen u Ustav Kosova.

Sveštenstvo manastira u Dečanima se žalilo na ugroženu bezbednosti i nedostatak političke volje za sprovođenje vladavine prava, a posebno u vezi sa vlasništvom crkve na Kosovu. Isto tako stalno pozivaju na produženje i proširenje međunarodne zaštite. S druge strane, kosovsko rukovodstvo tvrdi da crkva ima privilegovan status i da je jedino zainteresovana da bira i koristi ona prava koji im pogoduju, dok istovremeno ne priznaju stvarnost na terenu, a time i državnost Kosova.

Dosadašnje kontroverze u vezi sa Srpskom pravoslavnom crkvom na Kosovu ukazuju na to koliko je preterana sekuritizacija i politizacija pitanja srpske kulturne i verske baštine u zemlji, dovelo do pogoršanja problema i dodatne izolacije bratstva manastira od političkog i društvenog života na Kosovu. Pored uloženih napora da se to izmeni, nema bezbednog prostora za iskreni dijalog između crkve i zajednice u njenom neposrednom okruženju. Jedini dijalog ove vrste je onaj kojim posreduje međunarodna zajednica u vidu prenošenja poruka između dve strane. Nedostatak bezbednog i pouzdanog prostora za interakciju između dve zajednice, je teško oštetilo izgradnju uzajamnog poverenja među zajednicama na Kosovu. Dok se crkva i sveštenstvo osećaju „nebezbedno“ na Kosovu, zajednica u njihovom neposrednom okruženju se oseća isključenim iz života baštine koju smatraju delom i sopstvenog kulturnog nasleđa s obzirom na to da su rođeni tu. Izjave, poput onih koje dolaze od sveštenstva da „Kosovci pokušavaju da prisvoje našu baštinu jer nemaju svoju“, kao i one iz Udruženja istoričara da „će uslediti radikalne radnje u vidu protesta“, neće pomoći u popravljanju odnosa, naprotiv, one će prouzrokovati dodatne sukobe. Jasni i otvoreni kanali komunikacije između srpskog pravoslavnog sveštenstva i zajednica predstavljaju imperativ za pronalaženje održivog rešenja koje je prihvatljivo za sve. Kako bi došlo do toga da sveštenstvo i zajednica uđu u otvoreni i zdrav dijalog koji će im pomoći da razumeju pozicije jedni drugih, biće potrebna želja za razgovorom umesto upuštanja u nacionalističku retoriku i govor mržnje.

Ako bi smo bukvalno tumačili vrednosti Europa Nostra-e „Kulturna baština je složena i višeslojna i zbog toga ne pripada jednoj kulturnoj grupi ili narodu, već pripada svim Evropljanima“ – prirodno rešenje ovog problema se može pronaći jedino između manastira u Dečanima i dečanske zajednice, a ne u Prištini ni u Beogradu, niti u sedištu UNESCO u Parizu.

U okviru ciklusa op-edova Kosovskog kolektiva

Stavovi izraženi u seriji op-edova ne predstavljaju nužno stavove Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD-a, USAID-a ili Vlade SAD. 

Projekat podržava Balkanski fond za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država i USAID-a.

[1] ALB: https://gzk.rks-gov.net/ActDocumentDetail.aspx?ActID=12499

SRB: https://gzk.rks-gov.net/ActDocumentDetail.aspx?ActID=12499

[2] ALB: https://gzk.rks-gov.net/ActDocumentDetail.aspx?ActID=12499

SRB: https://gzk.rks-gov.net/ActDocumentDetail.aspx?ActID=12499