Ekspertska očekivanja

Iz godine u godinu kako krenu jače padavine, dobar deo Kosova biva poplavljen. I tako, iz godine u godinu organizuju se izbori, pošto jelte nijedna vlada do sada nije izdržala pun mandat, međutim, kad god se diskutuje, analizira, tumači, predviđa, očekuje od izbora i novih vlada, zaista ne mogu da se setim da se to ističe kao jedan od bitnijih problema. Još manje, da se neko važnije očekivanje od nove vlade odnosi na rešavanje istog. Možda, zato što to i nije tako veliki problem.

Ukoliko ulazite na Kosovo za vreme praznika, letnjih i zimskih odmora, jedna stvar vam je zagarantovana, čekanje u nepreglednim kolonama i do 10-12 sati. Građani svake godine kukaju, ali ni to nije nešto što analitičari stavljaju na listu očekivanja od bilo koje nove vlade da reši. Možda zato što to i nije tako veliki problem.

Nema mesta na Kosovu na koje je ljudska noga kročila a da za njom nije ostao svedok tog prisustva, gomila smeća. I to je jedna od prvih stvari koju ćete primetiti –  smeće gde god da se okrenete, posebno zimi, kad nema dovoljno zelenila da ga barem prividno prekrije. U i pored reka, potoka, puteva, u gradovima, selima. Ipak, od nijedne nove vlade niko nije bitno očekivao da će ako ništa drugo postaviti dovoljno kontejnera i pokušati da nauči  građane da ih propisno koriste – dakle, da smeće bacaju u kontejnere, ne negde drugo. O recikliranju možda nakon četiri godine, pošto savladamo osnove odlaganja otpada. Osim duboke verbalne zabrinutosti tokom svetskog dana zaštite životne sredine i u saopštenjima nakon događaja u organizacije EU kancelarije na Kosovu, ni ovo se ne svrstava u bitno očekivanje od bilo koje nove vlade. Možda, zato što to i nije tako veliki problem.

„Kosovo ima dobre zakone, ali se ne sprovode u dovoljnoj meri“ – ovo je rečenica koju sa neverovatnom lakoćom mnogi koriste kako bi opisali ključan problem za stanje na terenu. Kosovo ima zakone koji se ne sprovode, ali da biste ih kvalifikovali kao dobre, možda bi trebalo neki i da pročitate. Ako vam je to previše, sigurno ćete u analizama brojnih nevladinih organizacije na Kosovu u najdosadnijem delu „pravni okvir“ (koji i ono malo ljudi koji čita samo preleti kako bi došli do zanimljivijeg dela), pronaći šta sve fali kosovskim zakonima, i zašto treba razmisliti pre nego ih olako kvalifikovati kao „dobre“.

Dosta pažnje prethodnih godina izazvala su dva populistička zakona. Ne ulazeći u vrednosne sudove, malo zabrinutosti je izazvalo to što su se i pored brojnih pravnih stručnjaka i savetnika na kosovskom budžetu, ovakva pisanija našla na dnevnom redu skupštinskih sednica.

Tako je na primer krajem maja 2019. godine u kosovskoj skupštini usvojen zakon kojim se zabranjuju igre na sreću. Obimnim zakonom od svega tri člana (ukinuo prethodni zakon koji je u 83 člana regulisao ovu oblast) bilo je pogođeno, kako se tada tvrdilo, oko 4000 porodica na Kosovu koje su ostale bez redovnih novčanih primanja.

Još jedan primer populističkog zakona, koji je još uvek ostao samo u fazi nacrta, je i „Zakon o zaštiti vrednosti borbe OVK“.  Ovaj nešto obimniji zakon (svega 12 članova) definiše „zaštićene vrednosti borbe OVK“, u koje, između ostalog, spadaju i „generalni štab“ i „politička uprava OVK“, čiji su pojedini članovi trenutno u Hagu iščekujući suđenje za ratne zločine. Ovaj zakon međutim predviđa obavezu svakog javnog službenika i građanina Kosova da “u svako doba i u svim okolnostima” na Kosovu, ali i u insotranstvu „poštuju i štite“ ove vrednosti. Nacrt zakona propušta da definiše u kojim se radnjama sastoji poštovanje i zaštita tih vrednosti, ali zato propisuje kaznene odredbe. Ko prekrši odredbe ovog zakona, kazniće se „u skladu sa zakonima na snazi“. Ovim zakonom uvelo bi se novo kažnjivo ponašanje koje bi se (iako nije definisano u čemu se sastoji) kažnjavalo u skladu sa zakonima koji do sada takvo ponašanje ne predviđaju kao kažnjivo.

Ne mogu da se setim da je iko isticao kao bitno od bilo koje nove vlade i skupštinskih saziva da poradi na tehnici izrade zakona, eventualno da bi bilo korisno kada bi Službeni list Kosova objavljivao i prečišćene tekstove zakona. Dakle tekst izvornog zakona u koji su dodate kasnije izmene i dopune, sve na jednom mestu, kako ne biste morali da upoređujete nekoliko različitih dokumenata da biste bili sigurni da li je neka zakonska odredba i dalje na snazi. Možda zato što to i nije tako veliki problem.

Odluka Ustavnog suda koja je dovela do najnovijih izbora na Kosovu, izazvala je mnogo pažnje, ali veću pažnju nisu privukli, smatram, problematični delovi iste. Naime, najnovijom odlukom ovog suda licima koja su u prethodne tri godine od raspisivanja izbora, pravosnažno osuđena za krivična dela nije dozvoljeno učestvovanje. Dakle ako je neko osuđen za bacanje suzavca najkasnije pre tri godine nije podoban za kandidata. S druge strane, neko ko je pre 5,10,15 godina osuđen za ubistvo, silovanje, ratni zločin, zloupotrebu službenog položaja… sasvim je podoban kandidat za poslanika. Da ne pominjem to da praktično ne postoji zakonska prepreka za osuđenog zločinca da obavlja visoke javne funkcije, pa čak i da bude savetnik predsednika i premijera, kao što je do sada i bio slučaj. Možda ni ovo nije toliko problematično za svrstati u bilo kakva očekivanja.

Verujem da su još manji problem svakodnevne gužve u saobraćaju na izlazu iz Prištine u popodnevnim časovima, kada ljudi završavaju sa poslom i to što je potrebno i do sat vremena kako bi izašli iz tzv „čepa“. Regulisanje svakodnevnog saobraćaja nije dovoljno visokopolitička tema za sekciju očekivanja od bilo koje nove vlade.

Šta je s druge strane ono što mi se čini da dominira javnim prostorom kada govorimo o očekivanjima od izbora na Kosovu:

Angažman u dijalogu s ciljem postizanja konačnog sporazuma, transparentnost institucija, odgovornost donosioca odluka, evropski put, stabilnost i prosperitet, članstvo u međunarodnim organizacijama, posledice otvaranja ambasade u Jerusalimu, da li će nova američka administracija imati aktivniji ili pasivniji pristup… I to je nekako sve što mi je kao nekom ko živi na Kosovu potrebno da znam o očekivanjima … ali od postizbornog procesa u Južnom Sudanu.

Čitajući analize, tumačenja, predviđanja i svakakva druga smtranja brojnih analitičara, političara, novinara sa Kosova često sam imala utisak kao da sve to smatraju poznati „eksperti za Balkan“ negde iz Londona, Njujorka, Brisela. Ljudi koji su ne nužno na Kosovu, (može negde i u regionu) proveli par godina, ili ni toliko i uz znanje koje su pokupili sa mirovnih studija na prestižnim univerzitetima poseduju ultimativnu mudrost za razumevanje demokratskih procesa u postkonfliktnim sredinama. Ne kaže za džabe poslovica da ti procesi u svim postkonfliktnim društvima liče jedni na druge i da sve stane u široko primenljivu magičnu kovanicu očekivanja – „sprovođenje reformi, jačanje vladavine prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala“.

Sve mi se više čini da polako postajemo ti „eksperti za Balkan“. Smatranje započinjemo balansom geopolitičkh sila i njihovim okretanjem oko Kosova kao najvažnije tačke u univerzumu. Onda tu i tamo, dodamo poverljivu informaciju koju smo dobili od još poverljivijeg izvora koji se visoko kotira u raznim belosvetskim salonima (poznatiji kao tetka iz američke administracije) vrhunskog poznavatelja diplomatije. Jednom kada objasnimo širu sliku, onda možemo da pričamo o lokalnim stvarima. Očekujemo sprovođenje reformi, ali ne preciziramo kojih, jačanje vladavine prava, a ne objašnjavamo šta to konkretno podrazumeva; Očekujemo borbu protiv korupcije, a kakvu? Pa naravno na svim nivoima vlasti. To začinimo sa najuzbudljivijim postizbornim očekivanjem – borbom protiv organizovanog kriminala (floskula za široku upotrebu) i za kraj naglasimo da je za postizanje svega toga neophodna transparentnost institucija i odgovornost donosioca odluka.

I koga onda briga za smeće, poplave, saobraćajne gužve, zagađene reke i vazduh, koga briga što zakoni nisu dovoljno jasni, što osuđivani kriminalci mogu da zauzimaju visoke funkcije u institucijama… zašto da idemo u „sitna crevca“ kad možemo sveobuhvatno da govorimo o svemu, poput „eksperata za Balkan“, što su oni bolji od nas?

U okviru ciklusa op-edova Kosovskog kolektiva

Stavovi izraženi u seriji op-edova ne predstavljaju nužno stavove Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD-a, USAID-a ili Vlade SAD. 

Projekat podržava Balkanski fond za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država i USAID-a.