Efikasnost mehanizama institucija Srbije i Kosova u pronalaženju nestalih osoba iz rata na Kosovu u periodu od 2016. do 2020. godine
Nakon septembra 2020. godine, kada je postignut Vašingtonski sporazum, ali i obnovljen proces pregovora u Briselu između Srbije i Kosova uz posredovanje Evropske unije (EU), rešavanje prisilnih nestanaka iz kosovskog sukoba, kao i perioda nakon sukoba (1998 – 2000) posle više godina, našlo se, makar deklarativno, vrlo visoko na političkim agendama izvršnih vlasti Srbije i Kosova.
Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), registrovano je nakon rata, na zahtev članova porodica, više od 6.000 slučajeva nestalih tokom rata na Kosovu. U međuvremenu je rasvetljena sudbina većine, ali se za više od 1600 osoba još ne zna ništa.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana nestalih osoba krajem avgusta 2020. godine, Udruženje kosmetskih stradalnika iz Beograda i Resursni centar za nestale osobe iz Prištine organizovali su konferencije za medije u Beogradu, a zatim i u Prištini pod nazivom „Nestali ne smeju ostati broj – oni imaju imena”. Udruženja porodica nestalih Srba i Albanaca na obe konferencije za novinare, u Beogradu i Prištini, izjavila su da obe zemlje moraju otvoriti ratne arhive i otkriti informacije o ljudima koji se i danas vode kao nestali u ratu na Kosovu (1998 – 1999). „Nema napretka ni u jednom društvu dokle god postoje tajne grobnice i neiskopane kosti”, rekla je Nataša Šćepanović, predsednica Udruženja kosmetskih stradalnika.
Imajući u vidu apele porodica nestalih i civilnog društva da se pitanju nestalih pristupi sa humanitarnog aspekta, kao i čestu zloupotrebu pitanja nestalih za dnevno-političke svrhe, Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji (YIHR) i Nova društvena inicijativa (NSI) uz podršku i koordinaciju Radne grupe za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU u Srbiji mapirale su problem neusaglašenih podataka o nestalima kojima raspolažu Vlada Srbije i Vlada Kosova, kao i nedovoljno razvijenu saradnju između institucija dveju vlada koja bi dovela do bržeg i efikasnijeg pronalaženja nestalih osoba.
Shodno tome, pred vama se nalazi analiza efikasnosti mehanizama za rešavanje pitanja nestalih (zakonska rešenja, prikupljanje podataka o nestalima – arhivi, utvrđivanje činjenica o nestalima kroz sudske postupke za ratne zločine, ekshumacije grobnica) kojima raspolažu institucije Srbije i Kosova u periodu od 1. januara 2016. godine do 31. decembra 2020. godine. Na kraju, pored analize efikasnosti mehanizama u obe zemlje, tekst koji je pred Vama sadrži i nalaze međunarodnih državnih i nedržavnih organizacija, podatke o oblicima saradnje između Srbije i Kosova u rešavanju pitanja nestalih, kao i preporuke za rad obe Vlade koje prema našem viđenju mogu voditi ka efikasnijem i humanijem rešavanju pitanja nestalih, nego što je to bio slučaj do sada.
Autori:
Anđela Savić, Inicijativa mladih za ljudska prava YIHR Srbija Marko Milosavljević, Inicijativa mladih za ljudska prava YIHR Srbija Milica Radovanović, Nova društvena inicijativa
