2023. godina ZSO?

Zakulisna diplomatska inicijativa dovela je do skoro neočekivano brzog povlačenja barikada na severu Kosova, uprkos strahovima da bi praznični odmori mogli da skrenu pažnju međunarodne zajednice u kritičnom trenutnu. Kako stvari stoje, angažman međunarodne zajednice će biti još intenzivniji od početka 2023.

Već u januaru je najavljena poseta izaslanika SAD, Francuske i Nemačke Kosovu, a prema pređašnjoj praksi, to znači najverovatnije i Srbiji. Svrha posete koju je najavila kosovska predsednica Vjosa Osmani je donošenje „odgovora“ na neka od njenih pitanja o francusko-nemačkom planu za postizanje svaobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine. Osmani je konkreno interesovalo šta se podrazumeva u delu plana koji se odnosi na „organizaciju i prava Srba na Kosovu“.

Retki su detalji predloga iza kojeg je stala cela EU poznati javnosti, ali prema potvrdama iz više izvora koji su imali uvid u tekst predloga, poput kosovskih opozicionih lidera Ramuša Haradinaja i Ljumira Abdidžikua, reference o pravima kosovskih Srba, ali i Srpske pravoslavne crkve, jesu deo predloga.

U intervjuu televiziji Klan Kosova, Osmani je potvrdila da, dok od nekih predstavnika i dalje čeka odgovore na upućena pitanja, odgovor zvaničnika SAD je već stigao.

„Govori se o nekakvom organizovanju Srba i pravima Srba na Kosovu, ali nije razjašnjeno šta se tačno podrazumeva pod tim dodatnim pravima, koja su to dodatna prava. Na ta pitanja smo tražili odgovore. Odgovor koji smo dobili od Sjedinjenih Američkih Država je da oni ni u jednom trenutku neće podržati bilo koji zahtev u kom se traži da Kosovo izađe van svog Ustava”, rekla je Osmani.

Više datalja o ovom delu dokumenta možda bi mogla postati poznata i javnosti u narednih nekoliko nedelja, ali za analitičara i direktora Instituta za socijalne politike, Musine Kokalari, Visara Imerija, ovakav pristup međunarodne zajednice nije nov.

„Ovo je logika od samog početka, još od Ahtisarijevog plana. Srbi će imati određeni nivo samouprave. Tada je to bilo u obliku decentralizacije i formiranja opština, a sada će dobiti novu formu. Dakle logika je ista, samo se menja forma kako bi odgovorila datim promenjenim okolnostima“, kaže on za Crno beli svet.

Ono što jeste novo je način do kog međunarodna zajednica to želi da ostvari. Nakon više od jedne decenije dijaloga i očekivanja da se dve strane same dogovore, međunarodna zajednica je odlučila da promeni taktiku i sama stranama da predloge o kojima treba da razgovaraju. Širi proces postizanja sveobuhvatnog pregovora nastaviće da vodi EU, dok će proces pregovora i formiranja već dogovorene Zajednice srpskih opština preuzeti SAD.

„To će biti naš doprinos ovom procesu“, rekao je u nedavnoj poseti Prištini i Beogradu specijalni izaslanik SAD Gabrijel Eskobar i najavio da taj proces konsultacija o tome kako bi ZSO trebalo da izgleda teći sa ili bez učešča vlade Kosova čiji se zvaničnici oštro protive ovoj ideji još od potpisivanja sporazuma iz 2013. i 2015.

Za Imerija je to jasna poruka da Kosovo neće moći da izbegne obavezu formiranja ZSO, ali možda ne u obliku u kom je dogovorena u Briselu.

„ZSO neće nužno izgedati kao sporazum iz 2013. jer francusko-nemački plan govori u jednoj tački o obliku samouprave koji tek treba dogovoriti. Dakle sporazum o ZSO postoji, ali kako nam je više puta saopšteno od strane zvaničnika iz SAD, potreban nam je novi aranžman za to. Novi aranžman može podrazumevati i novu teritorijalnu obuhvatnost i novine u vezi sa nadležnostima koje će imati“, navodi Imeri.

Sami sporazumi iz Brisela ostavili su mnogo nejasnoća o tome šta bi ZSO trebalo da bude, a usled loših odnosa političkih predstavnika kosovskih Srba sa svim kosovskim vladama, uključujući i onih sa kojima je postojao i koalicioni dogovor, suštinskih razgovora o potrebama za ZSO nije bilo.

Pre nego će oštro protivljenje tadašnje opozicije, a današnje vodeće kosovske partije, Samoopredeljena, zaustaviti bilo kakve suštinske razgovore o ZSO, došlo je do pokušaja izmene samo jednog zakona, a radi uključivanja ZSO u kosovski zakonodavni okvir.

Novembra 2013. kosovskoj skuštini je u razmatranje predat predlog izmene zakona o zaštiti i promovisanju prava zajednica koji uređuje funkcionisanje Konsultativnog veća za zajednice. Predloženom izmenom zakona je, u skladu sa tačkom 6 Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa ZSO trebalo dodeliti jedno od mesta u ovom telu rezervisanog za srpsku zajednicu. Ova izmena zakona nikada nije usvojena i od onda je skoro u otpunosti napuštena ideja prilagođavanja kosovskog pravnog okvira Zajednici srpskih opština.

Za direktorku Nove društvene inicijative iz Severne Mitrovice, Jovanu Radosavljević, uključivanje SAD u formiranje ZSO moglo bi da promeni dosadašnju poziciju Kosova.

„Sa pojačanim angažmanom SAD u cilju formiranja ZSO povećavaju se šanse da se to i ostvari deceniju kasnije. Tada u opoziciji, a sada na vlasti, Samoopredeljenje je bilo ključni akter koji je na Kosovu onemogućio implementaciju ovog dela Briselskog sporazuma pa je razumljivo da je mnogima je teško zamisliti da ce sada do toga ipak doći. Međutim, ako pogledamo najnovije krize na severu Kosova i odlučujuću ulogu Amerike u resavanju tih kriza, kao i to da su njima ruke odrešenije u poređenju sa medijatorom EU, ne isključujem mogućnost da do formiranja ZSO dođe“, navodi ona za Crno beli svet.

Tekst je napisan u okviru inicijative OPEN koju finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), a doprinos je portala Crno beli svet (CBS). Stavovi izraženi u njemu pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno stavove KFOS-a.