Демократизација транзиционе правде
Двадесет и једну годину од завршетка сукоба, Косово још увек није успело да осмисли националну стратегију транзиционе правде због недостатка политичке воље и посвећености националних и међународних актера да се истински ангажују у вези са заоставштином из прошлости.
Уместо тога, упоредне иницијативе транзиционе правде које су се наставиле, патиле су од недостатка координације и хармонизације, политизације и персонализације од стране политичких лидера, и што је најважније, нису успеле да обезбеде адекватно представљање и укључивање погођених заједница (жртава сукоба и преживелих).
Ова студија предлаже да је Косову потребна интегрисана и промишљена инфраструктура за транзициону правду како би се осигурала легитимност и ефикасност напора за суочавање са прошлошћу на Косову.
