Zaboravili smo da se slušamo

8. februara se sastala grupa mladih aktivista sa Kosova u Gračanici na neformalnom razgovoru povodom dijalogu pod pokroviteljstvom EU o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Razgovor je imao naziv “Dijalog između Kosova i Srbije u izbornoj godini – koliko zapravo imamo vremena”? Radni jezik razgovora je bio engleski. Razgovori su organizovani u cilju kvalitetne, neposredne diskusije o političkim dešavanjima u prijateljskoj atmosferi, uz puno poštovanje.

Ovo je trinaesta (13!) godina da učestvujem u različitim ulogama na raznim mestima, kod različitih organizatora, na temu dijaloga. Ovoga puta sam se osećao kao starina. Većina ljudi je bila mlađa, mada su razgovarali o istim temama i istom procesu. Naravno, kao i što je priroda svakog sastanka ove vrste, pripremljena su pitanja koja su usmeravala naš razgovor.

Međutim, za razliku od drugih sastanaka, ovaj je protekao u tmurnoj atmosferi. 1. februara je snagu stupila nova administrativna odluka Centralne banke Kosova, koja je javno označena da je “zabranila dinar”. Ona je najavljena 27. decembra 2023. godine. Pitanje je dospelo u pažnju javnosti tek nakon 15. januara, kada je viši kosovski Vladin službenik javno najavio da “više neće biti dinara”. Ili nešto poput toga. I onda je sve počelo. Lideri Srbije su izjavili da bi ova odluka ugrozila Srbije koji primaju plate, socijalnu pomoć, penzija i druge vidove novčane pomoći od Srbije. EU i SAD su zahtevale prelazni period za primenu dela uredbe CBK o zabrani svih finansijskih transakcija, osim evrom. Kao što je to obično slučaj, kosovski predsednik Vlade je izjavio da neće biti suspenzije uredbe jer je CBK nezavisna institucija, te da njegova Vlada ne može intervenisati. Tu je počeo sukob između kosovskih vlasti i zapada. CBK je sačinila plan u 10 tačaka kojom bi se omogućio “prelaz”, te je vremensko trajanje prošireno na 3 meseca. Nadajmo se da će trajno rešenje, povoljno po građane, biti postignuto u ovom roku.

Kao što je to obično slučaj na Balkanu, moramo se okrenuti istoriji. U leto 1999. godine, Ujedinjene nacije. su odlučile da će nemačka marka biti glavna valuta na Kosovu, da bi 2002. godine to postao evro. Srbija je nastavila da finansira svoje ustanove, koje su nazivane “paralelnim institucijama” tamo gde žive kosovski Srbi – “paralelne opštine”, čitav obrazovni i zdravstveni sistem, socijalna pomoć, penzije itd.

U centru ove krize nije upotreba date valute, već manjak sveobuhvatnog rešenja koje bi ispunilo potrebe Srba i institucija koje finansira i kontroliše Srbija, a u okviru Kosova, te osiguravanja principa transparentnog finansiranja i novčane pomoći Beograda kosovskim Srbima.

Pitanje se ne tiče samo severa Kosova, već čitavog kosovskog srpskog stanovništva, jer direktno pogađa plate, penzije i socijalnu pomoć za približno 95 000 ljudi. Verujem da je ona takođe ozbiljno negativno uticala na međuetničke odnose na Kosovu. Stoga, čitava situacija se ne može posmatrati na uprošćen način ili tek sa bezbednosnog aspekta.

Smatram da je daleko važnije videti da li će Vlada Kosova napraviti sveobuhvatno rešenje za problem. Već je najavila da je sačinila sopstveni “plan u 10 tačaka”.

Svi znamo da bi veliki deo ovog pitanja trebalo obraditi u okviru konteksta osnivanja Asocijacije opština sa srpskim većinskim stanovništvom. Međutim, smatram da to takođe pokazuje da Vlada ne veruje procesu dijaloga, kojim rukovodi Brisel. Ono što moramo videti je da, kroz ovaj višemesečni prelazni period, bi trebalo raditi na i rešiti sva ova složena pitanja.

Kosovo se već suočava sa negativnim posledicama odnosa sa zapadom, bilo kroz “sankcije” EU ili kroz javno američko upozorenje o promeni kvaliteta svojih odnosa sa Kosovom i redefinisanju partnerstva sa Kosovom. Lično se plašim da će posledice biti pogoršanje odnosa, jer su oni od egzistencijalnog značaja za Kosovo.

Dijalog pod pokroviteljstvom EU je proces pun izazova, ali je jedini koji imamo i jedini koji će postojati u bliskoj budućnosti. Ukoliko ovaj proces propadne, skorija budućnost izgleda mračna. Pitanja su, u ovom slučaju, alarmantna. Kako se mogu održati mir i stabilnost, imajući u vidu izbore za Evropski parlament i nadolazeće američke predsedničke izbore? Ovo je od ključne važnosti, samim tim jer smo došli do tačke gde se status kvo ne može održavati ili trajati bez predodređenog, kredibilnog i vizionarskog delovanja zapada, kako bi se zatvorilo poglavlje normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.

Razgovori u Gračanici su se završili večerom, gde su se otvorile sve stvarne teme i gde je došlo do iskrene razmene. Bilo bi mi drago da je više ljudi čulo ovu razmenu mišljenja. Kada se radi o životima građana, ljudska dimenzija – ili bi bar trebalo da – preovladava. Zaglušujuća buka političara, javnih debata i propagande ljude čini da zaborave da razgovaraju. Najvažnije je da su zaboravili da slušaju jedan drugog.