IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE, BEOGRAD I PRIŠTINA: TIHO O BANJSKOJ, GLASNO O ZAHTEVIMA

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine u 2023. je napredovala – na pregovaračkom stolu. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i premijer Kosova, Aljbin Kurti postigli su drugi sporazum o normalizaciji, odnosno Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije, njegov Aneks o sprovođenju, a Srbija je prihvatila i Plan sekvenci sprovođenja aneksa. Stranama je predstavljen i Nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom. Produktivnost za pregovaračkim stolom, međutim, nije se odrazila i na stanje na terenu, posebno na severnom Kosovu, poprišta interne konsolidacije Kosova u saradnji sa Srbijom još od 2011. Naprotiv, na terenu se sam dijalog pocepao na dva dela – zahtevima za deeskalaciju i zahtevima za sprovođenje novih, ali i skoro svih sporazuma od 2011.

Izveštaj Eropske unije o napretku Srbije na EU putu, u delu koji se odnosi na dijalog sa Prištinom, podseća na saglasnost Srbje iz februara i marta ove godine da u znatnoj meri izmeni svoj pregovarački okvir za poglavlje 35 čija je srž dijalog. Naime, iako srpski predsednik navodi da je sporazume odbio da potpiše i da će ih sprovoditi samo do „crvenih linija“ Srbije, a kosovski premijer navodi da sporazumi, zato što nisu potpisani, nisu ni prihvaćeni, interpretacija EU posrednika je drugačija – za njih su to pravno obavezujući sporazumi i pregovaračkog okvira Srbije. Svako ko vidi Srbiju na evropskom putu, moraće da ih ispuni, u potpunosti. Daleko manje realna mogućnost je i da uloži trenutno nezamislive diplomatske resurse i napore i izdejstvuje da, u budućnosti, EU taj okvir izmeni.

Optužbe i birani ton

Hitni zahtevi EU prema Srbiji (ali i Kosovu) su oni koji se odnose na deeskalaciju – raspisivanje novih vanrednih lokalnih izborima i učešće kosovskih Srba na njima u opštinama na severu Kosova i stvaranje atmosfere za povratak na radna mesta više hiljada Srba koji su novembra 2022. napustili kosovske sudove, policiju, lokalne i centralne institucije. Izveštaj EU konstatuje da je napuštanje institucija i bojkot kosovskih izbora „pogoršalo negativnu atmosferu u dijalogu“ kao i da predstavljaju kršenje obaveza iz dijaloga od strane Srbije. Istovremeno, Srbija se optužuje zbog nesporvođenja sporazuma o katastru, carinskim pečatima, verifikaciji diploma, privremenim zajedničkim prelazima, mosta na Ibru i međusobnom pružanju pravne pomoći. Jednaka krivica svaljena je na Kosovo i Srbiju zbog nesprovođenja sporazuma o energetici, slobodi kretanja, ali i Zajednici srpskih opština.

Izveštaj se u jednom delu bavi i oružanim napadom grupe lokalnih Srba na patrole Kosovske policije u selu Banjska na severu Kosova 24. spetembra ove godine. Nasilni incident je u Izveštaju okarakterisan kao pokušaj krijumčarenja oružja pri čemu je grupu iznanadila policija. Iako se traži od Srbije da istraži ovaj događaj i odgovorne izvede pred lice pravde, još jedan zahtev je i da „strane ne koriste napad da skrenu pažnji sa dijaloga kojim posreduje EU“ što sugeriše da ovo za sada nije prioritetni zahtev EU, bar ne kada je deeskalacija u pitanju. I u ovom delu izveštaja, iznova se podvlači važnost organizovanje novih vanrednih lokalnih izbora na severu i učešća Srba u izborima.

Ton kojim se govori o napadu u Banjskoj, međutim, verovatno je odraz potrebe posrednika da se tempo dijaloga, bar kada je u pitanju samo usaglašavanje sporazuma, održi, ali i nade da će visemesečni pritisci da se počne sa sprovođenjem uroditi plodom. Shodno tome, to kako EK zaista vidi ovaj napad, kao i koje su posledice toga po odnos EU prema vodećim partijama u Srbiji, biće jasnije tek u nekim budućim izveštajima, posebno ako ne bude pomaka u istrazi.

Hodajući pritisak i novi zamajac

Spremnost Srbije da se time bavi zasad je upitna. Ali kada su drugi zahtevi EK u pitanju, u narednih godinu dana bi najizvesnije bilo očekivati ispunjenje zahteva u vezi sa ukidanjem carinskih pečata srpskih carinskih ispostava koje glase na gradove na Kosovu, potisivanje komercijalnog ugovora između Elektrosevera i turskog KEDS-a, kao i održavanje vanrednih lokalnih izbora na severu Kosova uz učešće Srpske liste i drugih političkih predstavnika kosovskih Srba.

Međutim, bilo kakav ozbiljnji pomak u ispunjenju zahteva biće nemoguć bez, kako to međunarodna zajednica definiše „početka kredibilnog procesa formiranja ZSO od strane Kosova“. Ovo je korak koji otključava početak sprovođenja Sporazuma o putu za normalizaciju; nakon njega, pritisak za dalji napredak u potpunosti prelazi na Srbiju. S druge strane, javnosti nije ni nagovešteno šta za zainteresovane za dijalog, bilo one unutar EU, bilo SAD predstavlja „početak kredibilnog procesa formiranja ZSO“.

Volja Beograda da se posveti normalizaciji odnosa sa Prištinom u prvim godinama dijaloga je zavisila od kredibilnosti EU perspektive Srbije. U proteklih nekoliko godina dijalog se odvijao u atmosferi zamora od proširenja, ali kraj ove godine donosi promenu unutar EU. Evropska unija koristi strategiju postepenog pridruživanja ističući zajedničko tržište i finansijske podsticaje za Zapadni Balkan. Dodelom statusa kandidata Ukrajini i Gruziji, Unija želi poslati snažan signal ojačane posvećenosti proširenju na ovim područjima. Uspeju li da u to ubede lidere i građane regiona, 2024. bi mogla biti godina novog zamajca u reformama i proevropskim stavovima. Takva atmosfera bi se reflektovala i na spremnost Srbije da ispuni obaveze iz dijaloga, makar i jednostrano, na onim poljima gde je to moguće. U suprotnom, ako se dosadašnja atmosfera ne promeni, može doći samo do zamrzavanja konflikta na Kosovu čime bi EU perspektiva i Kosova i Srbije bila isto tako zamrznuta.

Izvor: Ovaj tekst je izvorno objavljen u biltenu Beogradske otvorene škole – Pregovori o pregovorima br. 102. Bilten je dstupan ovde: https://issuu.com/beogradska.otvorena.skola/docs/progovori_o_pregovorima_102?ff