Sistematsko ugnjetavanje i zanemarivanje žena su utemeljeni u tradicionalnim rodnim ulogama

Sistematsko ugnjetavanje i zanemarivanje žena su utemeljeni u tradicionalnim rodnim ulogama

Žene na Kosovu, nezavisno od etničke pripadnosti, klase, regiona i statusa, se suočavaju sa mnogobrojnim izazovima, koji su utemeljeni u tradicionalnim rodnim ulogama, socioekonomskom pritisku i društvenim očekivanjima.

Kao i obično, društvene strukture u konzervativnim društvima stvaraju norme koje dovode do društvenih struktura koje održavaju opresiju žena.

Ugroženost od opresije u bilo kom obliku je veća kod Srpkinja, Romkinja, Aškalijki, Egipćanki, Bošnjakinja i Turkinja ili kvir žena koje žive na Kosovu. One se suočavaju sa dvostrukom diskriminacijom, ne samo kao žene, već i pripadnice manjinskih grupa. Kombinacija rodne i/ili etničke diskriminacije stvara dodatne izazove za ove žene.

Pored drugih izazova, moj članak će obraditi tri glavna izazova koja imaju uticaj na svakodnevni život žena: izazove sigurnosti i rodno zasnovano nasilje, ograničeno učešće u javnom životu i teret neplaćenog rada.

Obrada ove problematike nije samo važna u smislu promocije i unapređivanja rodne ravnopravnosti, već i u rušenju patrijarhalnih normi koje ograničavaju i vrše opresiju na sve rodove na različite načine.

Problemi sigurnosti žena i rodno zasnovanog nasilja

Izveštaj pod nazivom “Problemi sigurnosti žena na Kosovu” ,koji je objavio Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS) izdvaja rodno zasnovano nasilje kao jednu od glavnih pretnja po žene. Kao dokaz tome je sve veći broj ubijenih žena u proteklih nekoliko godina. 54 žena su bile žrtve femicida na Kosovu u proteklih 13 godina.

Na osnovu baze podatakaorganizacije QIKA, u periodu od 2015. do 2021. godine, Kosovskoj policiji je prijavljeno 14 268 slučajeva rodno zasnovanog nasilja.

Iako je broj prijavljenih slučajeva rodno zasnovanog nasilja u porastu u proteklih nekoliko godina, i dalje se manje prijavljuju usled socioekonomskih činilaca i nedostatka poverenja žena u bezbednosne i pravosudne ustanove.

Vraćanje suđenja na početak, produžavanje obrade slučajeva nasilja, niske kazne za počinioce, manjak osetljivosti i stručnosti, kultura prebacivanja krivice na žrtvu čine da su žene manje sklone da prijave slučajeve nasilja.

Manjak nezavisnosti i ekonomske sigurnosti u najvećoj meri doprinose nedostatku sigurnosti kod žena, što često prisiljava žene da žive sa svojim zlostavljačem jer ne nasleđuju imovinu od porodica, ne uživaju stabilnu podršku institucija, dok su finansijska sredstva za sigurne kuće za žrtve od nasilja neadekvatna i nestabilna.

Ograničeno učešće žena u javnom životu

Učešće žena u javnom životu na Kosovu, uprkos određenom napretku, se i dalje suočava sa strukturnim i sistemskim izazovima. I pored toga što je Kosovo imalo dve predsednice u svojoj istoriji, ovo postignuće ne odražava opšte stanje učešće žena u političkom i javnom životu.

U političkim debatama na Kosovu se prevashodno pojavljuju muškarci analitičari, dok vodeće položaje u javnom sektoru, poput školskih uprava i univerzitetima, u najvećoj meri zauzimaju muškarci. Pored toga, na čelima javnih preduzeća se obično nalaze muškarci, dok se, trenutno, na čelu niti jedne političke stranke ne nalazi žena.

Prema istraživanju D4D pod nazivom “Istraživanje o ženama u Republici Kosovo”, 97% žena je politički neaktivno, dok procena Nacionalnog instituta za demokratiju o učešću žena u političkom životu na Kosovu ukazuje na značajne nedostatke u ostvarivanju potpunog i podjednakog učešća. Iako je ostvaren određeni napredak, i dalje postoje značajne prepreke, poput neprijateljski nastrojenog političkog okruženja i izazova u prikupljanju finansijske i političke podrške.

Kada se radi o naporima države, Kosovo ima Kosovski program za rodnu ravnopravnost (2020-2024), koji stvara okvir za integrisanje rodne ravnopravnosti u zakone, javne politike i javne usluge, ali pošto uskoro ističe, nema napora ka donošenju nove strategije.

Ova dominacija muškaraca u javnom prostoru jeste i ostaje značajno pitanje, pre svega nepružanjem prostora ženama, ali takođe i opresijom onih koji učestvuju u javnom životu kroz nasilje na internetu, seksističke komentare o izgledu i odeći, mizoginiju i javno linčovanje.

Teret neplaćenog rada

Neplaćeni rad se odnosi na sve usluge pružene u domaćinstvu i njegove članove, ali bez finansijske naknade. Ovo uključuje veliki broj zadataka, poput brige o deci i starijim osobama, kućne poslove, dobrovoljni rad u zajednici i druge aktivnosti.

Neplaćeni rad je ključan za funkcionisanje domaćinstava i širu privredu, ali ostaje nepriznat u ekonomskim merilima i razgovorima na Kosovu, regionu i svetu.

U kontekstu Kosova, u svim etničkim grupama preovladava kulturološka norma prema kojoj su nega i slični poslovi pre svega zaduženja žena. Ova društvena perspektiva dodeljuje ogroman deo neplaćenog rada ženama, na osnovu tradicionalnih rodnih uloga. Ova nejednaka preraspodela ne samo da odražava duboko ukorenjene rodne norme, već i utiče na prilike žena u pogledu obrazovanja, zapošljavanja i učešća u javnom životu.

Izveštaj pod nazivom “Ko pruža negu?” (prim. prevodioca: igra rečima, na engleskom naziv izveštaja takođe znači i “Koga je briga?”) u izdanju Instituta “Musine Kokaljari” pruža ključne perspektive na ovu temu, otkrivajući obim i ekonomsku vrednost neplaćenog kućnog rada na Kosovu.

Prema izveštaju, prosečan pojedinac dnevno provodi 4,9 sati u pružanju neposrednog ili posrednog rada u kućnim poslovima. Ovaj teret, međutim, nije jednako rodno raspoređen. Žene na Kosovu, u proseku, posvećuju 6,2 sata dnevno neplaćenom kućnom radu, dok muškarci posvećuju značajno manje, u proseku 3,5 sati. Ovo znači da žene provode 2,7 sata više u obavljanju takvih poslova, što predstavlja 44% više vremena u odnosu na muškarce.

Ovaj disparitet u neplaćenom radu ima duboke posledice. On ne samo da podvlači tradicionalne rodne uloge koje preovlađuju u kosovskom društvu, već i naglašava ekonomske implikacije ovakve vrste rada. Ukupna procenjena vrednost neplaćenog kućnog rada na Kosovu iznosi zapanjujućih 2 824 248 757 evra, što predstavlja oko 33% državnog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovaj broj podvlači značajan, ali nepriznat, doprinos neplaćenog kućnog rada državnoj privredi.

Sistemsko zanemarivanje i opresija žena, što vuče korene u tradicionalnoj podeli rodnih uloga i društvenim očekivanjima u našem društvu, iskorišćava iskustva, znanje i doprinos žena kao pojedinaca, kao članica porodica, društva i države.

Rad na ovim izazovima i put Kosova ka ostvarivanju rodne ravnopravnosti i inkluzivnog društva, gde se doprinos žena u javnim i privatnim sferama priznaje i vrednuje, zahteva hitan odgovor i višestruki pristup, uključujući pravne reforme i poštena suđenja, feminističke ekonomske politike, podršku institucija, pristup obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti za sve žene.


Ovaj sadržaj je finansiran preko granta Američke ambasade u Prištini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadržane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izražavaju neophodno stavove State Departmenta.

Nova društvena inicijativa u partnerstvu sa Alternativnom.

Share:

Blenda Asllani

Researcher

Blenda Asllani studira političke nauke na Univerzitetu u Prištini. Ona je feministička aktivistkinja i radi kao istraživač u nevladinoj organizaciji QIKA. Blenda piše o raznim političkim i društvenim temama u kontekstu Kosova i regiona.

Share: