Poštovani premijeru…

Od 7. oktobra i prvih preliminarnih rezultata, Aljbin Kurti, vođa stranke ,,Samoopredeljenje’’, koji je, ujedno, kandidat za premijera, uživao je značajnu medijsku pažnju i imao je priliku da, između ostalog, iznese mišljenje o srpskoj zajednici na Kosovu.

Dok se za neke njegove narative može reći da su populistički, važno je ne zanemariti ih na samom startu, posebno ako se na umu koliko je daleko stranka spremna da ode kada nekome želi da pošalje poruku. Danas će, nadam se, on dobiti poruku.

,,Nemam nista protiv Srba. Naprotiv, imam mnogo prijatelja Srba sa Kosova.’’

Poštovani Aljbine Kurti, Vi kao (budući) premijer ne samo da ne bi trebalo da imate nešto protiv nekoga, posebno ne protiv grupe ljudi iste etničke pripadnosti; već bi Vi trebalo da im služite onako kako bi trebalo da služite i svima ostalima.

Ne radi se tu o tome da li imate Srbe prijatelje ili ne, kao što pozicija premijera nije Vaš festim gde ćete ugostiti svoje prijatelje, već najvažnija javna uloga koju su Vam poverili ljudi koji žive na Kosovu. Međutim, priča o tome kako imate prijatelje Srbe je dobar način skretanja pažnje sa nacionalističke retorike Vaše stranke i svih izazova s kojima se srpska zajednica suočava na Kosovu sa Vama – tako velikim Čovekom, koji može čak i Srbe da ima za prijatelje!

„Problem sa Srpskom listom je u tome što su oni produžena ruka Beograda… I to je zaista ogroman problem.“

„Prvo ćemo započeti dijalog odozdo prema gore, sa Srbima na Kosovu, i taj dijalog će biti otvorenog, demokratskog i društvenog tipa, a tema će biti razvoj, a ne pomirenje. Srbin iz Gračanice mi nije ništa uradio, niti sam ja njemu ili njoj (…)“

Veoma često naglašavate vezu između Srpske liste i Beograda, a negirate istu između srpske zajednice i Beograda. Kao informisani političar i osoba „koja ima mnogo prijatelja Srba“, sigurno znate da su Srbi na Kosovu zaposleni u institucijama pod upravom Beograda, koriste usluge tih istih institucija, traže podršku od tih istih institucija i doživljavaju ih kao ekonomske i društvene zaštitnike koji omogućavaju zajednici da ostane i živi na Kosovu.

Bez ovih institucija mnoge porodice bi izgubile svoj jedini prihod, ne bi imale gde da žive i ne bi imale kome da se obratite za pomoć i zaštitu. Taj isti Beograd ih podržava, a Vi pokušavate to da negirate i svedete na prostu političku (zlo)upotrebu; Beograd koji se brine za njih na način koji se još uvek ne vidi kada je Priština u pitanju.

Da, Srpska lista ima bliske odnose sa Beogradom, kao što nijedna srpska politička stranka nije imala do sada; i dok možemo raspravljati i kritikovati mnoge stvari koje iz tog odnosa proizilaze, što bi i trebalo činiti, jedno što ne možemo je važnost tog samog odnosa. Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije, i zbog toga bi se, naravno, moglo raspravljati o mnogim problemima, a ne samo o pravima i položaju srpske zajednice na Kosovu. Ali, upravo ovde leži potencijalna snaga već oslabljene zajednice – u sposobnosti Beograda da iskoristi svoju moć i to „mnoštvo problema o kojima se može raspravljati“. Vi ste, ponavljam, kao informisani političar i osoba ,,koja ima mnogo prijatelja Srba“ svesni toga, i shvatate šta bi trebalo dalje činiti u cilju uspostavljanja prevlasti.

Upravo ovde započinje Vaša ideja o internom dijalogu – ostaviti Beograd po strani i same Srbe sa Kosova pozvati za pregovarački sto; Srbe kojima možda ne nedostaje volja, ali ono što im sigurno nedostaje jeste snaga da se izbore za svoja prava i ravnopravan položaj u društvu. Pozivanje Srba za pregovarački sto i stavljanje istih u prvi plan nije ništa drugo nego način promene dijaloga sa „ono što tražite da vam bude ispunjeno“ na „ono što ja nudim da bude ispunjeno“. To je način da se udalji zajednica od jednog od svojih glavnih izvora snage – Beograda, koji joj je potreban u borbi za njeno očuvanje. Jer nažalost, protekle godine su nas učile da je borba prekopotrebna, pošto najblaže rečeno, većini ustavno zagarantovanih prava zajednice nedostaje realizovanje.¹

„ (…) Ako pitate Albance, Srbe, Bošnjake, Turke, Rome na Kosovu, šta im treba, reći će: pravda i posao.”

Dakle, može se reći da svi ljudi na Kosovu traže isto – pravdu i posao, ali kako da dođu do istog cilja, kad su njihovi početni položaji miljama daleko. Srpska zajednica traži pravdu i poslove (setite se – one koje uglavnom pruža Beograd), ali povrh toga traži bezbednost i sigurnost – svojih domova², verskih objekata³, svoju sigurnost i bezbednost⁴. Oni Vam ništa nisu učinili, kako sami kažete, ali trpe institucionalne i društvene posledice svega što je učinjeno sa svih strana prethodnih godina, a time im je i onemogućeno ostvarivanje pravde i dobijanje poslova.

Tako da, poštovani gospodine Kurti, ako zaista želite da zastupate i stojite u odbrani svih ljudi koji žive na Kosovu, Vaš prvi zadatak je da priznate heterogenost među etničkim grupama i načine na koje ćete to nadoknaditi; ne radi Beograda ili međunarodnih organizacija, već zarad Kosova, njegovih građana i svega što Vi tvrdite da predstavljate.

¹Nedostatak primene i zaštite osnovnih prava, posebno u pogledu zajednica na Kosovu istaknut je u Izveštaju o napretku Kosova: „Pravni okvir široko garantuje zaštitu ljudi i osnovna prava u skladu sa evropskim standardima. Međutim, sprovođenje zakonodavstva i strategija o ljudskim pravima je često potkopavano neadekvatnim finansijskim i drugim resursima, posebno na lokalnom nivou, ograničenim političkim prioritetima i nedostatkom koordinacije. Postojeći mehanizmi za koordinaciju i sprovođenje ljudskih prava su neefikasni. Velika zavisnost od stranih donatora i dalje postoji. Potrebno je učiniti više kako bi se efikasno garantovala prava pripadnika manjina, uključujući Rome i Aškalije i raseljena lica (…) ”. Za više detalja pogledajte: Evropska komisija, Izveštaj za Kosovo 2019, Brisel: 2019, strana 4, dostupno na:

https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/20190529-kosovo-report.pdf

Direktan primer nedostatka primene vladavine prava su jezička prava. Prema Ustavu, član 5, zvanični jezici na Kosovu su albanski i srpski, „Međutim, vlada se suočava sa ozbiljnim problemima u ispunjavanju ovih zakonskih obaveza zbog neadekvatnih budžetskih kapaciteta i osoblja, što dovodi do neispunjavanja osnovnih jezičkih standarda za kvalitet prevoda zvaničnih državnih dokumenata, posebno na srpski. Ova situacija dovodi do nejednakosti među građanima, osećaja diskriminacije, neprihvatanja svih zajednica i povećanja osećaja izolacije i nedostatka tolerancije.” Detaljnije pogledati na: Kancelarija poverenika za jezike, Godišnji izveštaj 2018, Priština: 2019, Strana 10, dostupno na:

http://www.komisioneri-ks.org/repository/docs/English_Annual_Report_2018.pdf

²Primer: https://kossev.info/zapaljena-povratnicka-kuca-u-klini/

³Primer: https://kossev.info/eparchy-of-raska-prizren-concerned-over-announcement-of-construction-in-protected-religious-site/ i  https://kossev.info/decision-on-the-confirmation-of-decani-monastery-s-ownership-of-24ha-not-implemented-3-years-after-it-was-reached/

⁴Primer: https://kossev.info/incident-in-klina-municipality-a-local-serb-priest-intercepted-while-returning-with-family-from-the-service/