Kurtijeve bitke na domaćem i međunarodnom nivou

Malo bi ko trebalo da zavidi sledećem premijeru Kosova, najverovatnije Aljbinu Kurtiju, lideru Pokreta Samoopredeljenje. Suočiće se sa složenim dijalogom sa Srbijom, zatim sa činjenicom da su nezavisnost države koju predstavlja odbile da priznaju skoro polovina UN i pet EU članica, sa time da je oko 10% severne teritorije van kontrole države, zatim sa specijalnim sudovima za ratne zločine, slabom ekonomijom, monopolizovanim tržištem, nesposobnim i kontrolisanim pravosuđem i raširenom korupcijom.

Sledeći premijer će upravljati najsiromašnijom zemljom u Evropi. Kosovski BDP po glavi stanovnika je 3.500 dolara i zaostaje u odnosu na srpski BDP po glavi stanovnika koji je 6.500, ili na makedonski, koji iznosi 5.500, ili albanski koji je 4.500 dolara, i čini samo oko 10% BDP-a EU koji je 35.000 dolara, iliti 5% švajcarskog BDP-a koji je 75.000 dolara. Stopa nezaposlenosti na Kosovu iznosi više od 30%, i znatno je veća u odnosu na Srbiju i Albaniju, čija stopa nezaposlenosti iznosi 14%, ili Makedoniju, sa stopom nezaposlenosti od 22%. Sa najnižim BDP-om po glavi stanovnika u regionu i najvećim trgovinskim deficitom na svetu, čiji izvoz pokriva manje od 10 odsto uvoza, budući prosperitet Kosova izgleda jako loše. Fundamentalne promene koje je Kurti obećao gotovo je nemoguće realizovati tokom četvorogodišnjeg mandata.

Iako su pregovori između Pokreta Samoopredeljenje (PS) i Demokratskog saveza Kosova (DSK) stagnirali, gotovo je sigurno da će Kurti postati sledeći premijer. Vladajuća koalicija između PS i DSK je neizbežna. Ni jedna ni druga stranka nemaju drugog održivog partnera. Novi izbori nisu opcija takođe, zato što ni PS, ni DSK neće osvojiti dovoljno mesta u parlamentu da formiraju vladu sami. Novi izbori bi samo produžili neizbežno. Dve stranke ipak imaju različite i često konfliktne interese. PS, sa mlađim i ambicioznijim predstavnicima želi brze i temeljne promene i hrabro odstupanje od poslednjih 20 godina upravljanja koje karakteriše korupcija, nepotizam i sumnjiva privatizacija. DSK se, s druge strane, izgleda zalaže za očuvanje određenog nivoa postojećeg statusa kvo. Pošto su na vlasti bili preko 15 godina nakon rata, DSK nema dobru evidenciju efikasnog upravljanja i sprovođenje zakona moglo bi da cilja na neke od njegovih visokih zvaničnika. PS ima jasnu prednost u odnosu na DSK. Ta stranka nije korumpirana, makar ne još uvek.

Za razliku od vremena kada je bio u opoziciji, kada se raspravljao sa gotovo svima, Kurti će se, kao premijer, pažljivije upuštati u bitke, i fokusiraće se na one protiv kojih ima veće šanse za pobedu, što će doneti vidljive koristi javnosti i njegovoj stranci. To će biti borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali ne i dijalog sa Srbijom. Da su glasači želeli više ,,patriotsku“ borbu sa Beogradom, glasali bi za Haradinaja.

Međutim, Kurti neće izbegavati dijalog sa Srbijom. On mora da pokaže međunarodnoj zajednici da je pouzdan partner i da zagovara mir sa Srbijom, a javnosti na domaćem nivou da se može uspešno suprotstaviti Beogradu. Njega će biti za pregovaračkim stolom, ali praviće spore, oprezne i proračunate pokrete. Međunarodna zajednica će neminovno olakšati novi proces i pomoći Beogradu i Prištini da osmislile način za rešavanje svojih problema, i postići nešto čime će obe strane biti zadovoljne. Za razliku od Briselskog dijaloga, novi proces će se baviti problemom statusa. Iako se Priština i Beograd ne slažu kada je rezultat rešavanja problema u pitanju, svesni su da će ih produžavanje sukoba koštati. Srpski predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je lako rešenje priznavanje Kosova, ali je dodao da on to neće učiniti. Ako to lako rešenje nije opcija, obe strane će morati da porade na nekom komlikovanijem rešenju.

Proces pregovaranja biće težak. Srbi i Albanci imaju malo iskustva u pregovaranju jedni sa drugima. Prvi put u istoriji njihovih odnosa pregovarali su i potpisali sporazum 2013. godine, poznat kao Briselski sporazum. Bilo je pregovora u Rambujeu 1999. godine i Beču 2007. godine, ali nije bilo dogovora. Malo ko očekuje da kosovski i srpski zvaničnici preuzmu rizik koji je potreban da bi došlo do okončanja konflikta u skorije vreme. Takođe, glasači u Srbiji i na Kosovu nisu baš raspoloženi za fundamentalne i avanturističke promene u njihovim odnosima. Izgleda da su se navikli na status kvo. Ali rešavanje sukoba u vidu nekog mirovnog ugovora, što je bilo nezamislivo pre samo nekoliko godina, danas postaje neminovno. I pošto status kvo ne odgovara ni jednoj ni drugoj strani, racionalno je očekivati da će kosovski i srpski zvaničnici u bliskoj budućnosti rizikovati i prihvatiti stav koji trenutno možda nije popularan, ali čim se primete prve prednosti, mnogo toga će se promeniti.

Kurti će biti fer prema Srbima na Kosovu, bar po balkanskim standardima, i neće im više govoriti o tome za koga da ne glasaju i neće sam odlučivati o tome ko bi trebalo da ih predstavlja. Srpska lista se ponekad ponaša nediplomatski, ali, kako god, odražava stav kosovskih Srba prema kosovskim institucijama. Simbolične akcije Srpske liste u osporavanju kosovske državnosti ne bi trebalo koristiti za omalovažavanje celokupne zajednice. Umesto toga, kosovskim Srbima treba ponuditi bolje mogućnosti za integrisanje i veću fleksibilnost u njihovom shvatanju Kosova. Srbi i Albanci imaju različite stavove o tome kako je Kosovo postalo ono što je danas i oni bi trebalo da nauče da žive u skladu sa tim različitim stavovima. Insistiranje pripadnika većinske zajednice u tome da nametnu svoj stav pripadnicima manjinske zajednice je nepotrebno i neproduktivno. Nova vlada bi takođe trebalo da prestane da upoređuje prava kosovskih Srbi sa pravima pripadnika albanske manjine u Srbiji. Kosovski Srbi su građani Kosova i njihova prava ne bi trebalo da podležu načinu na koji druge zemlje tretiraju svoje zajednice. Kurtijeva ideja o unutrašnjem dijalogu je dobar korak u pravom smeru. Krajnji cilj dijaloga bi trebalo biti priznavanje kosovskih Srba kao istinskih suvlasnika države Kosovo.

Ovoga puta će, pak, glavni izazovi nove vlade biti problemi na domaćem nivou i neetnička pitanja. Korupcija i organizovani kriminal su prioritet. Korumpirani političari i oligarsi kontrolisali su kosovsku političku i ekonomsku scenu u prethodne dve decenije. Nekoliko političara i kompanija ,,Devolli“ imaju više političkog uticaja od cele države. Celokupna moć Kosova je nezvanično moć državnih institucija i nedržavnih aktera. To što se postupa po dogovoru državnih institucija i nedržavnih aktera, sprečava ekonomski i politički razvoj Kosova, pružajući ogromne koristi onima u čijim rukama leži moć Kosova. Dok je prva posleratna decenija na Kosovu bila decenija sukoba, druga decenija, iliti decenija nezavisnosti, biće upamćena kao decenija korupcije. Srž problema je taj što se u prvi plan stavlja raspodela ekonomske koristi i usluga, a ne nacionalni interes.

PS je izrazio nadu da bi Kosovo moglo postati zemlja vladavine prava sa solidnom ekonomskom perspektivom. Reforma korumpiranog sistema neće biti laka, ali izvesti Kosovo na demokratski put, iako jeste teško, nije nemoguće.