Humanitarna pomoć kao demonstracija meke moći

Svetska kriza izazvana pandemijom se čini „pogodom” prilikom za Tursku i Kinu da ojačaju veze sa Zapadnim Balkanom, pa se ovaj fenomen može se tumačiti i kao demonstracija meke moći. I Turska i Kina su pohrlile da pomognu regionu Zapadnog Balkana niskobudžetnim (u poređenju sa njihovim ekonomijama) operacijama, piše za RTV Kim u autorskom tekstu Dejvis Caka (Nteivis Tsaka), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu pri Grčkoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP).

Virus kovid-19, koji se najpre pojavio u Kini, proširio se svetom i pogodio većinu država. SAD, Italija i Španija suočavale su se sa desecima hiljada smrtnih slučajeva, dok je mnogo više ljudi zaraženo. Srećom, situacija na Balkanu je potpuno drugačija. Projekat Programa za Jugoistočnu Evropu ELIAMEP pod nazivom Mapiranje i analiza odgovora na COVID-19 na Balkanu fokusira se na ovu globalnu zdravstvenu krizu i daje podatke potrebne za evaluaciju uticaja pandemije na naš region. Pristup podacima je moguć OVDE. Interaktivna mapa u okviru ovog projekta i podaci koji se ažuriraju na dnevnoj bazi pokazuju da je stopa zaraze i smrtnih slučajeva daleko niža nego u državama Zapadne Evrope.

Svetska kriza izazvana pandemijom ima za posledicu ne samo pretnje, probleme i nevolje, već i prilike za delovanje i pozitivno takmičenje. Analitičar Dimitar Bečev tvrdi da se kovid-19 može posmatrati kao „sad ili nikad” (odlučujući) trenutak za mnoge političare širom sveta. Virus se čini „pogodom” prilikom za Tursku i Kinu da ojačaju veze sa Zapadnim Balkanom, pa se ovaj fenomen može se tumačiti i kao demonstracija meke moći. I Turska i Kina su pohrlile da pomognu regionu Zapadnog Balkana niskobudžetnim (u poređenju sa njihovim ekonomijama) operacijama.

Prema rečima turskog ministra spoljnih poslova Melvuta Čavušogla, Turska je poslala pomoću u medicinskoj opremi u 57 zemalja. Među njima su Srbija, Bosna i Hercegovina, Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija i Kosovo. Direktan rezultat ovoga bilo je javno priznanje turske pomoći od strane zvaničnika ovih država. Aljbin Kurti je napisao na svom tviter nalogu: „Hvala Vama, @RTErdogan i turskom narodu na velikodušnoj podršci koja nam pomaže da dobijemo rat protiv #coronavirus. Svi smo zajedno u ovome i buduće generacije će pamtiti način na koji smo, kao ljudi i države, reagovali na #COVID19. Teşekkürler Türkiye! (Hvala, Turska!)”. Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski se takođe zahvalio turskom predsedniku telefonom, dok je albanski premijer Edi Rama izjavio da će turska pomoć „modernizovati civilne operacije u vanrednim okolnostima”. Srpski ministar odbrane Vulin je rekao u svojoj izjavi da „u ovakvim vremenima, u najtežim vremenima, mi gradimo politiku za budućnost. Srbija će pamtiti ko joj je pomogao i ko je bio uz nju”. Tursku pomoć Bosni i Hercegovini takođe je potvrdio NATO i ministar bezbednosti te države. Što se tiče Crne Gore, predsednik Milo Đukanović je napisao na tviteru „Crna Gora i Turska zajedno u borbi protiv COVIDa-19. Hvala predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu”.

Neki stručnjaci ipak sumnjaju u rezultate ove „korona diplomatije”. Zaista, uopšte nije jasno da li pokloni u vidu maski i druge medicinske opreme mogu da promene duboku percepciju koju o Turskoj imaju stanovnici Zapadnog Balkana, bilo da je ona pozitivna ili negativna. Uz to, „medicinsko dobročinstvo” ne može se posmatrati kao događaj koji je doveo do promene u geopolitici regiona pošto sve države Zapadnog Balkana imaju svoju dugoročnu spoljnu politiku koju neće promeniti kratkoročni gestovi i to se odnosi i na Tursku i na Kinu.

Valjbona Zeneli, u vezi meke moći Kine na Balkanu, tvrdi: „političko ponašanje takođe oblikuje javnu percepciju i sada se vidi da postoji veća naklonjenost Kini.” Nekoliko nedelja kasnije, srpski predsednik je poljubio kinesku zastavu pred kamerama i nazvao kineskog lidera Si Đinpinga „prijateljem i bratom” zavetujući se Kini na „večno, čelično prijateljstvo”. Kineska medicinska pomoć Srbiji i ograničenja EU na izvoz zaštitne medicinske opreme motivisali su Vučića da daje izjave da je jedino Kina pomogla Srbiji i da „Evropska solidarnost ne postoji”. Kineske medicinske donacije su takođe pozdravljene i u drugim državama, ne samo, Zapadnog Balkana. Albanski zamenik ministra za Evropu i spoljne poslove Etjen Džafaj zahvalio se kineskoj vladi na pomoći. Zamenik premijera Severne Makedonije Bujar Osmani izrazio je zahvalnost Kini, dok je bosanska ministarka civilnih poslova Ankica Gudeljević izjavila „Ovo je lep i pozitivan gest Kine”.

Visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel pomenuo je kao „smešnu” činjenicu da je samo Kina dobila bilborde zahvalnosti u Srbiji. Ali, mnogi primećuju da je EU, iako je najveći donator i trgovinski partner na Zapadnom Balkanu, jednostavno tu manje vidljiva. U stvari, postoji široko očekivanje u pogledu podrške EU Zapadnom Balkanu i mnogi ga smatraju nečim što se podrazumeva. Drugim rečima, ova ideja sažima celu debatu o pokazivanju meke moći u regionu zbog pandemije. Građani nisu primetili „očekivanu pomoć” iz EU, dok je „neočekivana pomoć” iz Kine, kao i ona koju je pružila Turska, pobudila interesovanje u regionu i šire.

Kao zaključak, koliko god možda zvuči kontradiktorno, države Zapadnog Balkana su tokom ove zdravstvene krize neposredno iskusile bedu restriktivnih mera i nepopravljivih posledica kovida-19 koji je prouzrokovao na hiljade smrtnih slučajeva, a sa druge strane srećnu okolnost da prime značajnu pomoć od više međunarodnih aktera. Dugoročni efekti ovih donacija će se tek ocenjivati i one bi mogle biti bolje osmišljene u širem okviru strateških planova spoljnih igrača za ovaj region.

Tekst je napisan u okviru inicijative Kosovske fondacije za otvoreno društvo – KFOS „Otvoreno sa…“ u kojoj učestvuje i Nova društvena inicijativa, u sklopu projekta pod radnim nazivom OPEN . Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo.

Tekst je originalno objavljen 19.06.2020 na Radio Kim-u   https://bit.ly/2TRmNk7