Fizički vidljiva, pravno nevidljiva

Kada se govori o ličnim dokumentima tj.ličnim kartama nama je prva asocijacija da je to javna isprava uz pomoć koje osoba dokazuje svoj identitet. Dokazivanjem svog identiteta osoba ostvaruje zakonom zagarantovana prava. Na žalost, na Kosovu postoji problem znatnih razmera, zbog kog ima još ljudi koji nemaju i ne mogu ostvariti pravo na upis u civilni registar i samim tim izdavanje lične karte. Ovaj problem je dugotrajan i njegovo rešavanje traženo je tokom protekle decenije sa najviših nivoa i od strane različitih aktera. O problemu civilnog registra i putnih i identifikacionih dokumenata govorilo se i u okviru dijaloga Beograda i Prištine u Briselu. Međutim nije došlo do rešavanja statusa svih osoba koje nemaju kosovsku ličnu kartu, a samim tim i ostvarivanja prava na vađenje ličnih dokumenata. Nažalost, i dalje postoji problem koji sa vremenom postaje sve alarmantniji i to uglavnom za osobe iz nevećinskih zajednica na Kosovu.

Ja sam na Kosovo došla davne 2002. godine iz centralne Srbije da bih završila studije. Godinu dana kasnije 2003. godine pronalazim životnog partnera i ostajem da živim na tlu Kosova. Iz vanbračne zajednice u kojoj sam živela 10 godina imam dvoje dece. U tom periodu je bilo moguće izvaditi “UNMIK-ovu ličnu kartu”.

Međutim percepcija kao UNMIK administracije u srpskoj zajednici je u to vreme bila jako negativna zbog čega sam ja izbegavala da se opskrbim ličnim dokumentima koji su se smatrali “okupatorskim”. Moja borba za vađenje kosovskih dokumenata krenula je kasnije, 2014. godine i traje do danas.

Mnogo je prepreka za vađenje ličnih dokumenata.

U mom slučaju, slučaju građanke koja nije rođena na Kosovu te pravo na državljanstvo mogu steći samo naturalizacijom, jedna od njih je nepriznavanje dokumenata koje imam i koja potvrđuju moj boravak na tlu Kosova, a koje izdaju srpske institucije koje Kosovo smatra  paralelnim. Jedan od dokumenata koji mi je tražen prilikom apliciranja za upis u centralni registar građana je srpski izvod iz matične knjige rođenih sa apostilom. Institucije Rtepublike Srbije odbijaju da izdaju ovako overen dokument za potrebe verifikacije ličnih podataka na Kosovu jer se ovakva dokumenta koriste u međunarodno javnom prometu čime bi one priznale Kosovo kao suverenu državu. Zatim je potrebno imati devizni račun i na njemu, na mesečnom nivou, minimum 500 eura prihoda, odnosno na godišnjem 6000 eura. Međutim pored visine prihoda, postoji tu i jedna paradoksalna prepreka – ja ne mogu da otvorim račun u kosovskoj banci bez kosovske lične karte (srpski pasoš za građane sa prebivalištem na Kosovu se takođe ne priznaje). Ima još dokumenata, koji se ne priznaju, ali ja sam ovde navela ključne prepreke.

Dakle, iako živim na tlu Kosova već pune 23 godine, ja ne mogu da ostvarim pravo da s e putem naturalizacije upišem u centralni registar građana i izvadim kosovska lična dokumenta. Zbog nemogućnosti dobijanja kosovskih ličnih dokumenata ja sam pravno i zakonski nevidljiva, a samim tim mi se uskraćuju i osnovna ljudska prava – pravo na rad i egzistenciju koje je inače zagarantovano konvencijom o ljudskim pravima. Ovaj moj lični primer je samo  jedan u nizu, jer ima dosta osoba koje imaju isti ili sličan problem kao i ja. Moram da naglasim i da problemi sa izdavanjem dokumenata nisu ograničeni samo na osobe koje nisu upisani u civilni registar Kosova, a kako smo videli na primeru vozačkih dozvola, on se često javlja i sa putnim ispravama .

Rešavanje ovog problema je kompleksno. Ja kao jedna od osoba sa ovim problemom dala bih sugestije za rešavanje ovog problema .Pre svega, potrebno je da se zakonskom uredbom omogući priznavanje izvornih dokumenta izdatih od strane srpskih institucija, bez dodatnih pečata i overa. Zatim, potrebno je  smanjiti novčani iznos na mesečnom tj. godišnjem nivou koji je osobi potreban da ima na računu kao garant. Najzad, da osobe koje žive na tlu Kosova, a pritom imaju validne dokaze da tu borave duže od pet godina treba omogućiti pravo da boravište dokažu retroaktivno kako bi što pre mogli da izvade i lična dokumenata. Ove izmene bi  rešile probleme mnogih pripadnika nevećinskih zajednica koji žive na Kosovu i koji bi želeli da nastave da žive na Kosovu.

Ova publikacija omogućena je u okviru projekta „Dijalog, rešenje, budućnost“, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke, koji sprovodi Nova društvena inicijativa (NSI) i Institut za socijalnu politiku Musine Kokalari. Sadržaj ovog članka ne odražava nužno stavove Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke.