Prošlo je 10 godina od pokretanja dijaloga Kosova i Srbije uz posredovanje EU. Iako je tokom ovog perioda postignut relativan napredak u stabilizaciji odnosa između dve zemlje, nedavno je došlo do zatišja u koracima koji su preduzeti ka normalizaciji odnosa.
Sa novom vladom na Kosovu i promenama u rukovodstvu ključnih aktera u zemlji, kao što su Nemačka i Sjedinjene Države, ponovno se očekuje oživljavanje dijaloga.
Međutim, nedavne tenzije koje su nastale između Kosova i Srbije oko registarskih tablica pokazale su koliko su zapravo klimavi odnosi između dve zemlje. Kosovo je primenilo meru reciprociteta prema vozilima sa srpskim registarskim oznakama, kojom su vozači bili u obavezi da uzmu privremene tablice kako bi ušli na Kosovo.
Ovo je mera koju je Srbija primenjivala prema kosovskim vozilima otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost.
Kosovske specijalne snage poslate su na dva granična prelaza na severu radi sprovođenja nove mere. Ovo naizgled tehničko pitanje izazvalo je oštru reakciju građana, kosovskih Srba, koji žive na severu Kosova, koji su u znak protesta blokirali puteve.
Sa druge strane granice, srpski borbeni avioni, helikopteri i oklopna vozila kretali su se u blizini granice, što je potez koji nije viđen od kraja rata 1999. godine.
Ova napeta situacija trajala je skoro dve nedelje, sve dok se Kosovo i Srbija nisu dogovorili da prekinu blokadu. Kosovo je pristalo da ukloni svoje specijalne snage sa severa i zamene ih trupe KFOR-a, dok je Srbija pristala da ukloni barikade. Prema novom sporazumu, posebni stikeri će biti postavljeni preko registarskih tablica u obema zemljama kao privremena mera dok se ne utvrdi trajno rešenje.
Posmatranje situacije koja je tako brzo eskalirala u odnosu na meru ukazuje na to da etničke tenzije i dalje postoje. Odluka premijera Kurtija da sprovede tu meru, za koju je rekao da nije imala za cilj da provocira Srbiju, učinila je upravo to.
Odluka je takođe privukla pažnju EU i NATO-a. Ove institucije i njihove države članice pozvale su Kosovo i Srbiju na deeskalaciju, tvrdeći da je dijalog jedina alternativa.
Štaviše, borbeni odgovor Srbije na meru koju trenutno sprovodi pokazuje da ona nije spremna da Kosovo posmatra kao nezavisnu državu, već da je autokratski režim Aleksandra Vučića i dalje zainteresovan da pokaže svoju vlast nad Kosovom.
Deset godina nakon pokretanja pregovora Kosova i Srbije, politički trendovi su se promenili. Džo Bajden je pobedio Trampa na američkim predsedničkim izborima 2020. godine, gde će Angela Merkel nakon 16 godina napustiti funkciju kancelarke.
Shodno tome, ovo zahteva i promene u procesu dijaloga.
Dijalogu je potrebna nova strategija, više posvećenosti i resursa, i što je najvažnije, transatlantska saradnja. U suprotnom, relativni napredak koji je do sada postignut rizikuje nazadovanje i prerastanje u nove tenzije, što je pokazalo i pitanje registarskih tablica.
Na nacionalnom nivou, novoizabrana Kurtijeva vlada trebalo bi da napore za tranzicionu pravdu i pomirenje učini jednim od svojih glavnih prioriteta u pregovorima. Štaviše, Vlada bi trebalo da se uključi u ozbiljan domaći dijalog sa svojom srpskom zajednicom, uključujući i njene izabrane zvaničnike.
Pored toga, Kosovo mora da iskoristi prednosti kooperativnije američke administracije i da se postara da uspostavi kanale komunikacije sa budućim nemačkim kancelarom.
Na međunarodnom nivou, zapadni partneri treba da preduzmu proaktivne korake kako bi osigurali da proces dijaloga ostane na dobrom putu.
Prvo, dijalogu je potrebna veća posvećenost. Specijalnom predstavniku EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja zapadnog Balkana Miroslavu Lajčaku potrebna je podrška svih država članica EU, što znači stavljanje po strani nacionalnih interesa pojedinih država članica i pružanje pune podrške Lajčaku.
Drugo, EU treba da poradi na pitanju svog kredibiliteta. EU ne mora ponovo da izmišlja točak, ali svakako treba da napravi iskorak u dijalogu. Otvaranje pregovora o pristupanju EU sa Albanijom i Severnom Makedonijom i ukidanje viznog režima za građane Kosova će poslati snažan signal podrške regionu.
Treće, postoji apsolutna potreba za transatlantskom saradnjom na dijalogu. U vreme kada SAD preispituju svoju poziciju na globalnom nivou, odnosi Kosova i Srbije mogli bi da budu prilika za saradnju. Sa zajedničkim radom SAD i EU, napredak u regionu će biti verovatniji.
Ovo bi moglo biti podsticaj koji je dijalogu potreban.
U okviru ciklusa Op-Edova “Kosovski kolektiv”
Stavovi izraženi u seriji Op-Ed-ova “Kosovski kolektiv” ne predstavljaju nužno stavove Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD-a, USAID-a ili Vlade SAD.
Ovaj tekst objavljen je u sklopu projekta Nove društvene inicijative i Grupe za izgradnju mira koji podržava Balkanski fond za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država i USAID.