Budućnost Zapadnog Balkana nakon pandemije COVID-19 ne izgleda tako svetlo

Tokom pandemije COVID-19 već je umrlo na desetine hiljada ljudi širom sveta, nacionalna i globalna tržišta su oslabljena, a do izražaja je došla nekompetentnost vlada i nespremnost čak i najrazvijenijih zemalja. Za sada, zemlje Zapadnog Balkana potvrdile su više od 5600 slučajeva koronavirusa.

Različiti su pogledi na to kako će izgledati svet posle pandemije COVID-19. Autori kao što su Stiven Volt i Juval Noa Harari, tvrde da će ova situacija, između ostalog, ojačati nacionalizam, osnažiti državu, normalizovati socijalno distanciranje i izazvati razvoj tehnologije nadzora. Drugi tvrde da će pandemija imati i nekih pozitivnih posledica, kao što su smanjena zagađenost vazduha i niži nivo ugljen-dioksida usled društvenog distanciranja, kao i porast multilateralizma i međuzavisnosti i slabiji intenzitet ratovanja na međunarodnom nivou.

Uprkos izveštajima da su neke zemlje uspele da smanje širenje zaraze i uprkos tome što nam zdravstveni stručnjaci govore da će proći ova pandemija, ona će, bez sumnje, ostaviti dugotrajne posledice, koje će se posebno odraziti na zemlje u razvoju. Ovo zvuči istinito kada je u pitanju Zapadni Balkan, gde je, usled pandemije, dugoočekivana odluka EU o pokretanju pregovora o članstvu sa Albanijom i Severnom Makedonijom stavljena u drugi plan.

Pandemija COVID-19 će zasigurno uticati na društva i ostaviti dalekosežne posledice koje će trajno izmeniti svet. Širenje pandemije preti da u većoj meri pogodi Zapadni Balkan; na već postojeće probleme prisutne tokom zdravstvene krize uzrokovane nedovoljnom opremljenošću, nadovezaće se i jak udar na društvo, politiku i ekonomiju, što će godinama uticati na Balkan.

Geopolitički izazovi

Zemlje Zapadnog Balkana suočavaju se sa nedostatkom medicinske opreme i doktora kako bi se na adekvatan način izborile sa ovom situacijom. Oštre kritike upućene su Briselu povodom ranije odluke o zabrani izvoza zaštitne opreme van Evropske Unije. EU je takođe kritikovana zbog toga što ne čini dovoljno da pomogne svojim susedima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kome nije prvi put da ispolji evroskepticizam, naglasio je da ,,evropska solidarnost ne postoji” i da se oseća napuštenim od strane EU tokom ove krize. Srbija je 21. marta od Kine dobila najveću medicinsku pomoć za borbu protiv COVID-19. Predsednik Vučić je izjavio da ,,jedino Kina može pomoći Srbiji”, a predsednika Kine nazvao je ,,prijateljem i bratom”.

Kina pokušava da poboljša svoj legitimitet globalnog lidera time što koristi situaciju tokom pandemije kao sredstvo u primeni strategije ,,meke moći”. Iako je Kina uspešno sprečila širenje virusa sprovodeći drakonske mere za suzbijanje bolesti, i dalje je na meti kritika zbog toga što je u početku pokušavala da sakrije vesti o epidemiji virusa time što je vršila pritisak na svoje službenike da ne govore o onome što se dešava. Da je Kina bila transparentna, druge zemlje bi bile u mogućnosti da deluju brže i verovatno ne bismo imali tako veliki broj zaraženih i umrlih.

EU je 30. marta odlučila da dodeli 38 miliona evra zemljama Zapadnog Balkana za pokrivanje trenutnih zdravstvenih potreba. Srbija, kao najpogođenija zemlja, dobila je najveći deo – 15 miliona evra; Bosna i Hercegovina je dobila 7 miliona evra; Albanija i Severna Makedonija dobile su po 4 miliona evra; Kosovo je dobilo 5 miliona evra, a Crna Gora je dobila 3 miliona evra.

Turska je u cilju pomoći u borbi protiv koronavirusa takođe poslala medicinske potrepštine za pet zemalja Balkana. Pomoć obuhvata 100000 zaštitnih maski, 2000 zaštitnih odela i 1500 testova za COVID-19.

Ekonomski i politički slom

Vlade zemalja Zapadnog Balkana uvele su pakete ekonomskih mera za ublažavanje posledica COVID-19. Međutim, pandemija je već značajno uticala na njihovu ekonomiju. Kako Bečki institut za međunarodne ekonomske studije predviđa, zemlje Balkana suočiće se sa najgorom finansijskom krizom.

Zemlje Zapadnog Balkana su podložne spoljnim finansijskim pritiscima zbog sve većeg fiskalnog deficita. Shodno tome, ekonomije Albanije i Crne Gore, država koje se umnogome oslanjajuu na turizam, pretrpeće ozbiljan udar. Turistička sezona na Balkanu traje od juna do avgusta. Čak i ako se pandemija do tada stavi pod kontrolu, ljudi neće olako i odmah početi da putuju. Planovi i mere restrikcije za sprečavanje drugog talasa epidemije još uvek nisu predstavljeni.

Ekonomija Kosova u velikoj meri zavisi od doznaka iz dijaspore i i dalje ima veliki trgovinski deficit, pri čemu izvoz pokriva samo oko 12% uvoza. Povrh toga, stopa nezaposlenosti na Kosovu iznosi oko 30% i Kosovo predstavlja državu sa najslabijom ekonomijom u regionu. Uzimajući u obzir ove brojeve, globalna recesija će ostaviti drastične posledice na ekonomiju Kosova.

Ostale države sa razvijenijom ekonomijom u regionu, Bosna i Hercegovina, Srbija i Severna Makedonija pretrpeće pad izvoza, koji predstavlja glavni izvor prihoda. Samim tim može doći do eksponencijalnog rasta nezaposlenosti. List ,,Economic Times” navodi da će pandemija imati gori uticaj na trgovinu od onog koji je imala finansijska kriza 2008. godine.

Zapadni Balkan je ponovo na nišanu

Pandemija će za sobom ostaviti dublje političke posledice po region koji je, tokom istorije, bio pogodno tlo za vođenje politike velikih sila. Postoji strah da će ove posledice ozbiljno ugroziti napredak koji je do sada postignut.

Albanija i Severna Makedonija već su, ove godine, započele pregovore o članstvu u EU. Prva država je, takođe, postala najnovija članica NATO-a. EU je, takođe, imenovala specijalnog izaslanika za dijalog između Kosova i Srbije. Međutim, politički i ekonomski rizici koje pandemija može doneti sa sobom su opasni i mogu otvoriti put mnogim uticajima koji dolaze sa strane.

Glavni kandidati za članstvo u EU, Srbija i Crna Gora, već su pokazivali trend opadanja demokratije. Prema izveštaju Freedom House-a za 2019. godinu, Srbija je nazadovala, i zbog pada ocene demokratijeje je od ,,slobodne” postala ,,delimično slobodna država”, dok se u Crnoj Gori vlast nije promenila već tri decenije.

Kosovo se, takođe, suočava sa duboko polarizovanom političkom scenom. Manja stranka vladajuće koalicije pokrenula je proceduru za izglasavanje nepoverenja  kojom je zbačena nova vlada konstituisana pre dva meseca. Dijalog između Kosova i Srbije biće narednih meseci u epicentru politike na Balkanu, i obe strane će tražiti pomoć međunarodnih saveznika kako bi postigle svoje krajnje ciljeve.

Mnoštvo izazova koji proizilaze iz pandemije trajno će oblikovati naš svet. Dok će neke države moći da se oporave relativno brzo, Zapadnom Balkanu će za to biti potrebno više vremena. Pandemija COVID-19 će prolongirati sve procese i planove usmerene ka EU integracijama. Glavni cilj zemalja Zapadnog Balkana će morati da bude ponovno uspostavljanje nečega što i nije bilo u potpunosti uspostavljeno – stabilnosti.