Učesnici Samita za mir i demokratiju pozvali Kosovo i Srbiju da
postignu sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa

Saopštenje za medije

Priština, septembar 21-22, 2022: Tri organizacije civilnog društva sa Kosova, Nova društvena inicijativa (NSI), S’bunker i Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS), uz pomoć Atlantskog saveta i velikodušnu podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) i Fond braće Rokfeler (RBF),organizovale su prvi Samit za mir i demokratiju na Kosovu (KPDS) 21. i 22. septembra. Cilj samita je bio da se stvori zamah za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, što vidimo kao preduslov za razvoj i evropske integracije Zapadnog Balkana.


Agon Maljići (Maliqi), predsednik upravnog odbora S’bunker-a, objasnio je u svom uvodnom govoru zašto je baš “ Stvaranje osnova za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije” odabrano kao tema prvog KPDS-a: “Prvo, ovo je odlučujući trenutak za evropsku bezbednost, imajući u vidu rat u Ukrajini. Ovo utiče na sve nas i čini rešavanje naših regionalnih problema urgentnijim. Ovaj problem neće nestati, samo će rasti i verovatno će biti gore pre nego što postane bolje. Drugo, imamo osećaj odgovornosti da
kao civilno društvo učinimo nešto kako bismo se pozabavili regionallnim i eropskim problemima.


Jovana Radosavljević, izvršna direktorka Nove društvene inicijative (NSI) je rekla da je civilno društvo retko preostalo zdravo tkivo srpsko-albanskih odnosa ali da i ta saradnja nije bez izazova. Dodala je da NSI radi na tome da stvori okruženje za iskrenu diskusiju između zajednica, u kojem ne postoje tabu teme i preko kojih je moguće razlučiti između pravih emotivnih okidača etničkih zajednica i onoga što su zapravo politički spinovi. Dodala je i da je važno za process dijaloga da postoji puno razumevanje i rad na rešavanju proble,a koji utiču na zajednic, posebno zajednicu kosovskih Srba: “Ovo je posebno važno jer je, između ostalog, dijalog u Briselu, oteo kosovskim Srbima političku samostalnost. Možemo da kažemo da, kao civilno društvo, ono što smo imali da kažemo, nije uvek proizvodilo željene efekte, ipak jesmo uvek iali osečaj da nas neko sluša i da smo u nekoj meri, ipak uticajni. To nas je motivisalo da nastavimo da radimo i zato smo i danas ovde.”


Mentor Vrajoli (Vrajolli)
, izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije (KCSS), rekao je da je “cilj KPDS da omogući i oblikuje regionalni dijalog o izazovima I mogućnostima za postizanje mira i jačanja demokatije u našim društvima.” Uz to, gospodin Vrajoli je podvukao da civilno društvo teži rešavanju bilateralnih sporova u region i “posebno želi da vidi trajno i održivo rešenje za odnose Ksova i Srbije, pri čemu smo spremni da pomognemo u ostvarenju ovog cilja i dovođenju zemalja bliže Evropskoj
uniji”.

U svom govoru za KPDS Manuel Zaracin (Sarrazin), specijalni predstavnik nemačke vlade za zemlje Zapadnog Balkana je rekao da “je prošlost I budućnost regiona uvezana sa obećanjm evropske budućnosti I svi naši napori su usmereni na ostvarenje te ideje”. Sintija Kuk (Cynthia Cook), zamenica šefa odseka za politike, Ambasade SAD na Kosovu istakla je da je “Ukrajina stvorila novi osećaj hitnosti.Podržavamo EU dijalog koji void EU zasnovan na međusobnom priznanju. EU integracije će doneti nove mogućnosti dvema zemljama”. U razgovoru sa Majom Piščević, višom savetnicom Atlantskog saveta za Evropu, Dejmon Vilson (Damon Wilson), predsednik i izvršni director NAcionalne zadužbine za demokratiju (NED), rekao je da: “Sada, više nego ikada pre, je vreme za hrabre poteze za konsolidaciju budućnosti Zapadnog Balkana”.

Tokom dvodnevne konferencije, NSI je predstavio četiri potencijalna scenarija odnosa Kosova i Srbije 2027. godine. Dokument na kom je radilo trinaestoro eksperata predstavili su Jovana Radosavljević I potpredsednik Saveta za inkluzivno upravljanje, Špetim Gaši (Shpetim Gashi). Svrha dokumenta je da ispita potencijalne buduće scenarije odnosa Kosova i Srbije i ohrabri javnu debatu o preduslovima da se ti odnosi budu najbolji mogući kao I upozori na one preduslove koji odnose mogu odvesti u pogrešnom smeru. Panel diskusiju nakon prezentacije papira vodili su Bljerim Šalja (Blerim Shala), bivši coordinator za briselski dijalog Kancelarije predsednika Kosova, Sonja Licht, predsednica Fondacije BFPE za Odgovorno društvo, i Damir Marušić, višim savetnikom Atlantskog saveta iz Vašingtona. Dokument je dostupan na linku u nastavku: – https://newsocialinitiative.org/kosovo-serbia-by-2027-four-most-likely-
scenarios/

U dugoj panel diskusiji Ljabinot Hodža (Labinot Hoxha) je predstavio svoj predlog praktične politike “Perspektiv aZapadnog Balkana za pridruživanje EU nakon rata u Ukrajini”. Panel diskusiju su vodili savetnica premijera Albanije, Odeta Barbuluši (Barbullushi), Simonida Kacarska, direktorka, European Policy Institute-a u Skoplju i Srđan Majstorović, predsedavajući upravnog odbora Centra za evropske politike iz Beograda. Dokumet možete preuzeti ovde – https://sbunker.net/publikimet- organizata/91493/the-western-balkans-eu-accession-perspective-after-the-war-in-ukraine/

Završni panel prvog dana KPDS, fokusiran je bio na temu “Rešavanje regionalnih bilateralnih sporova: Od rizika do mogućnosti, promena narativa”, koja je počela prezentacijom Sbunker-ovog papira “Oportuni trošak zastoja u odnosima Kosova i Srbije” autora Marka Savkovića i Bernarda Nikaja. U panel diskusiji učestvovali su Ditmir Bušati (Bushati), bivši minister spoljnih poslova Albanije, Nikola Dimitrov, bivši zamenik premijera Severne Makedonije, Jovana Marović, zamenica premijera Crne Gore i Visar Imeri (Ymeri), izvršni director Instituta za socijalne politike “Musine Kokalari”. Papir možete preuzeti ovde – https://sbunker.net/publikimet-organizata/91494/opportunity-costs-of-the-kosovo-serbia-stalemate/

Drugi dan KPDS počeo je sa diskusijomo ulozi civilnog društva u sprečavanju konflikta. Najpre je predstavljen dokument „Mapiranje i analuza institucionalnih mehanizama i inicijativa civilnog društva koje teže da neutrališu potencijal za konflikt“ autora Ramadana Iljazija (Ilazi) i Teute Avdimetaj. Papir analizira vladine i nevladine institucije i prakse koje omogućavaju smanjenje etničkih tenizja na Kosovu, u Severnoj Makedoniji i Srbiji. Panel diskusiju o ovoj temi je moderirala Zana Cimilji (Cimili), dopisnica N1 a govorili su Belgzim Kamberi, Institut za socijalne politije Musine Kokalari sa Kosova, Vlora Rečica (Reçica), Institut za demokratiju iz Severne Makedonije i Sofija Todorović, iz Inicijativ emladih za ljudska prava iz Srbije. Papir možete preuzeti sa ovom linku: – https://sbunker.net/publikimet- organizata/91492/mapping-and-analyzing-institutional-mechanisms-and-civil-society-initiatives-aimed-
at-disrupting-conflict-potential/

KPDS je završen zajedničkom izjavom koja poziva Kosovo i Srbiju da normalizuju odnose i promovišu
regionalnu saradnju.



Share:

Share: