Normalizacija nenormalizacije ličnih dokumenata

Poznato je da od uspostavljanja ličnih dokumenata Kosova, koji su nakon, sećate se, sa UNMIKOVIH ličnih karata, prešli na kosovske, zvaničan Beograd i vlada u Srbiji iste nisu priznavali. Od početka Briselskog sporazuma, pa kasnije i Ohridskog, uvek se ‘pregovaralo’ da je sloboda kretanja građana prioritet, a ispostavilo se da ipak nije. Posle mnogo godina uspostavljen je reciprocitet na srpska dokumenta, pa je Srbija kosovska napokon prihvatila.

Iako je od prvog potpisanog Briselskog sporazuma 2011. godine, koji su tada potpisali tadašnii kosovski i srpski premijeri, Hašim Tači i Ivica Dačić, uz posredovanje tadašnje visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost u Evropskoj uniji, Ketrin Ešton, čini se da posle četrnaest godina od tog sporazuma olakšanja ima, ali za pojedine građane.

Potom su usledili sporazumi iz 2013. godine, pa i 2015. godine, gde se najviše govorilo o formiranju Zajednice opština sa većinski srpskim stanovništvom, gde bi upravo srpska zajednica, kao većinski manjinska zajednica na Kosovu ostvarila određena prava koja su joj i Ustavom Kosova zagarantovana.

Menjale su se vlasti na Kosovu, od Demokratske Partije Kosova, do Demokratskog Saveza Kosova, do stranke Alijanse za Budućnost Kosova, ali i poslednjih četiri godine kada je Pokret Samoopredeljenje zauzeo vladu, čini se da se više radilo na stvaranju poteškoća za građane, nego do olakšanja.

Još uvek postoji određen broj članova srpske zajednice koji žive i rade na Kosovu, ali nemaju mogućnost da izvade kosovska dokumenta. Jedina koja imaju su ona iz sistema Srbije, na kojima se navode gradovi na Kosovu, poput ‘PU Priština’, ‘PU Kosovska Mitrovica’ ili ‘PU Gnjilane’. Upravo ta dokumenta kosovske institucije smatraju ‘ilegalnim’, pa su za njih nevažeća, a običnim građanima je uslovljeno kretanje, zbog straha, da ne budu novčano kažnjeni ili možda i uhapšeni zbog posedovanja ‘ilegalnih dokumenata’, dok im iste vlasti ne omogućavaju vađenje kosovskih. Strah postoji i da mogu biti proterani sa Kosova, a ovde im je sve, i život, i porodica i posao.

Marijana Jovanović živi u Severnoj Mitrovici od 2003. godine. Otac joj je rođen u tadašnjoj Titovoj Mitrovici, koja se i danas zove Mitrovica, ali je podeljana na Južnu i Severnu. Majka joj je rođena u Gračanici. Nesreća po Marijanu je da se rodila u Kraljevu 1988. godine, gradu koji pripada Raškom okrugu u Srbiji.

Deo osnovne škole je završila u Severnoj Mitrovici, potom srednju školu, fakultet. U tom gradu se i udala i zasnovala porodicu i zaposlila. Do danas ona nema kosovska dokumenta, a godinama pokušava da izvadi ista.

Prema administrativnom upustvu koje je 2013. godine potpisao tadašnji predsednik skupštine Kosova Jakup Krasnići, nije bilo moguće da imate dvojno državljanstvo (primer, kosovsko i srpsko), a samim tim i dvojna dokumenta. Pripadnici srpske zajednice tada nisu želeli da se odreknu državljanstva Srbije, jer ako se vratimo na početak teksta, Srbija kosovska nije priznavala, pa je ulaz u Srbiju sa kosovskim ličnim kartama bio onemogućen. Onda, 2021. godine, kada je kosovski premijer Aljbin Kurti uveo reciprocitet na srpska dokumenta, Srbija je kosovskim dozvolila ulazak, a vlada Kosova obećala da će nevećinskim zajednicama olakšati prelazak sa srpskih na kosovska dokumenta, ne samo ličnih karata, već i vozačkih dozvola. I to je krenulo, ali postoje uslovi, koje pojedini građani, poput gore pomenute Marijane, ne ispunjavaju. Sada je dozvoljeno i dvojno državljanstvo, ali ako želite da imate kosovska dokumenta, tačnije, izvod za

državljanstvo ‘Ekstrakt’, morate da priložite dokaz da ste u periodu od 1990. godine do 1999. godine imali ličnu kartu tadašnje Savezne Republike Jugoslavije registrovanu na neku opštinu na Kosovu. Mnogi to nemaju, ali imaju svedočastva iz škola, radne knjižice i slična dokumenta, koja službenici Centara za registraciju dokumenata ne mogu da priznaju, jer mora biti dokument sa slikom, a to znači, lična karta ili pasoš.

Marijana Jovanović je tih godina bila maloletna, punoletna je postala tek 2006. godine, pa za nju ovo pravilo ne važi. Rekli su joj da mora da izvadi boravišnu dozvolu na pet godina, pa će potom proveravati (nisu joj objasnili kako), da li ispunjava uslove za dobijanje državljanstva. Ona je za boravišnu dozvolu u Centru za imigracije u Prištini aplicirala 2019. godine, a onda je usledila pandemija COVIDA 19, pa ona više nije ni dolazila. Potom, kada se pandemija korone virusa završila, rečeno joj je da je tadašnja boravišna dozvola trajala samo šest meseci, i da će morati sve ponovo i od početka.

Paradoks u njenom slučaju je, da se u srpskom sistemu udala za državljanina Kosova 2011. godine i da ima venčani list i u kosovskom sistemu (za koji je njen muž aplicirao čim su se venčali i isti dobio), njena deca imaju izvode sa kosovskim državljanstvom, jer su rođena na Kosovu, ali ona i posle toliko godina ne uspeva da dobije lična dokumenta.

Novo upustvo i kao olakšavajuća okolnost traje od februara do aprila meseca 2025. godine, da građani koji su posle 1999. godine rođeni na Kosovu mogu da predaju za vađenje kosovskih dokumenata. U tom upustvu, nema rešenja za Marijanin problem, a mnogo je ljudi poput Marijane na Kosovu.

Postignuto je “evropsko rešenje”, poručio je 2022. godine tadašnji visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost u Evropskoj uniji Džozep Borelj, rekavši da je posle devet dana pregovora u dijalogu u Briselu postignut dogovor o ličnim kartama između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija. U praksi, taj dogovor izgleda važi samo da i Kosovo i Srbija prihvataju već izdata dokumenta, ali i dalje nema rešenja za one koji imaju samo srpska dokumenta izdata od strane policijskih uprava gradova na Kosovu, koje kosovske institucije smatraju ilegalnim.

Ova publikacija omogućena je u okviru projekta „Dijalog, rešenje, budućnost“, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke, koji sprovodi Nova društvena inicijativa (NSI) i Institut za socijalnu politiku Musine Kokalari. Sadržaj ovog članka isključiva je odgovornost Instituta za socijalnu politiku Musine Kokalari i Nove društvene inicijative. Ne odražava nužno stavove Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke.