age of empires 2 pc free microsoft office 2013 license key free java para windows 8 download free audition cc adobe free ms word 2016 free for windows 10 adobe premiere pro cs6 error 193 free

Utvrditi granice ljudskog pritiska na prirodu

Utvrditi granice ljudskog pritiska na prirodu
09/06/2020

Da bi se sprečilo širenje pandemije kovida-19, milijarde dolara su utrošene na razvoj dijagnostike, lečenja i medicine. Međutim, zanemarena su osnovna sredstva prevencije, poput pošumljavanja i poštovanja staništa divljih životinja. Zbog toga je veoma važno da ljudi shvate značaj šuma i podstiču pošumljavanje, navela je u autorskom tekstu za RTV Kim dr Jelena Đokić, profesorka na katedri za zaštitu životne sredine i zaštite na radu na Fakultetu tehničkih nauka u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Promene u životnoj sredini spadaju među najveće i najbitnije izazove u 21. veku. Uprkos svim naporima uloženim u obnavljanje prirode u poslednjih nekoliko decenija, ljudi su se pomerili svega nekoliko koraka napred. Posledice pandemije su u izvesnoj meri oporavile životnu sredinu. To bi, u krajnjoj liniji, moglo ima pozitivan uticaj na globalne klimatske promene.

Od samog početka civilizacije, ljudska bića su postepeno počela da manipulišu prirodom u svoju korist. Da bi se zadovoljile potrebe povećanog broja stanovnika, industrijalizacija i urbanizacija su postale neizbežne, a njihov očigledan značaj se pokazao štetnim za životnu sredinu.

Kada brinemo o životnoj sredini, mislimo na: zagađenje vazduha, zagađenje vode, klimatske promene, smanjenje ozonskog omotača, globalno zagrevanje, smanjenje nivoa podzemnih voda, promenu biološke raznolikosti i ekosisteme, zagađenje arsenom i još mnogo šta. (Bremer et al, 2019; Coutts et al, 2010).

Globalno zagrevanje je rezultat sve veće koncentracije gasova sa efektom staklene bašte (CO2, CH4, N2O itd). Iz želje da upravljaju prirodom prema sopstvenim hirovima i željama, ljudi su počeli da uništavaju prirodu na brojne načine. Zagađenje životne sredine postalo je značajno pitanje današnjice upravo kao neizbežna posledica tih procesa.

Zbog izbijanja pandemije kovid-19, skoro svi gradovi i sela u pogođenim zemljama kao što su: Kina, Italija, SAD, Francuska, Španija, Turska, Iran, Nemačka, Južna Koreja, Velika Britanija, Indija, Australija… su imali periode delimičnog ili potpunog zatvaranja, u rasponu od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Skoro sve lokalne i centralne vlasti širom sveta doslovno su zabranjivale slobodno kretanje svojih građana izvan domova kako bi izbegle prenošenje infekcije. Razni verske, kulturni, društveni, naučni, sportski i politički masovni skupovi, pomenuću samo hadž i olimpijadu, su otkazani.

Mnogi industrijski pogoni nisu funkcionisali, a sva putovanja su se otkazivala. U međuvremenu, napori da se suzbije prenos kovid-19 ograničavanjem kretanja imali su izvanredan uticaj na životnu sredinu. Zbog nefunkcionalnosti industrije, količina industrijskog otpada u velikoj meri je smanjena. Vozila su se retko nalazila na putevima što je rezultiralo skoro nultom emisijom gasova staklene bašte i mikronski sitnih suspendovanih čestica u okolinu. Zbog manje potražnje energije u industriji, upotreba fosilnih goriva kao konvencionalnih izvora energije znatno je smanjena. Ekosistemi su se odlično obnovili.

U mnogim velikim gradovima stanovnici su se prvi put u životu susretali sa vedrim nebom. Nivo zagađenja na turistički atraktivnim lokacijama kao što su šume, morske plaže, brdska područja i dr. takođe se uveliko smanjio.

Otkriveno je i da je ozonski omotač do neke mere oživeo. Pandemija je ljudskom rodu pokazala svoja dva lica. Sa jedne strane, uništavala je živote širom sveta ali je, s druge strane, imala vrlo pozitivan uticaj na globalno okruženje.

Prema Svetskom fondu za divljinu, šume pokrivaju više od 30% kopnene površine Zemlje. Nezaustavljivi rast broja ljudi dovodi do krčenja šuma usled potrebe za korišćenjem resursa radi razvoja industrije, ali i zemljišta za poljoprivredu. Rast prosečne temperature, nivoa okeana i povećana stopa ekstremnih vremenskih pojava utiču ne samo na globalno kopno i ekosisteme, već i na zdravlje ljudi (Ruscio et al, 2015). Krčenje šuma je takođe povezano sa različitim vrstama bolesti i virusnih epidemija koje prenose ptice i različite vrste slepih miševa (Afelt i sur, 2018; Olivero i dr, 2017).

Kovid-19 je virus slepih miševa. Da bi se sprečilo širenje epidemije, milijarde dolara su utrošene na razvoj dijagnostike, lečenja i medicine. Međutim, zanemarena su osnovna sredstva prevencije, poput pošumljavanja i poštovanja staništa divljih životinja. Zbog toga je veoma važno da ljudi shvate značaj šuma i podstiču pošumljavanje.

Nije pojava kovida-19 imala samo pozitivan efekat na životnu sredinu. U našim uslovima, u gradovima, na ulicama, u institucijama i stambenim zgradama, vršila se intenzivna dezinfekcija spolja i iznutra. Građani su takođe dezinfikovali sve površine, jer nije bilo pouzdanih podataka o tome koliko se virus zadržava na kojoj podlozi. U te svrhe su korišćena sredstva za dezinfekciju najčešće na bazi hlora. Potrošnja tih dezinfekcionih sredstava u domaćinstvima je drastično povećana, a naše ulice su redovno dezinfikovane sredstvima na istoj bazi. Svi upotrebljeni rastvori dezinfekcionih sredstava se, u našim uslovima, ulivaju direktno u vodotokove, kroz kanalizacioni sistem za prikupljanje otpadnih voda iz domaćinstva ili iz atmosferske kanalizacije. Te koncentracije dezinfekcionih sredstava utiču na sposobnost reke da se leči i da razlaže zagađenje delovanjem aerobnih „dobrih“ bakterija, koje su u ovom slučaju kolateralna šteta.

Na kraju, bez obzira na uzrok ili poreklo, pojava kovid-19 naglasila je potrebu da se poštuje uzročno posledična veza između ljudi i prirode. Kao i kod svih prethodnih katastrofa na zemlji, ljudi će definitivno pobediti pandemiju u dogledno vreme, ali bi valjalo da znaju granice do kojih mogu da vrše pritisak na prirodu, pre nego što bude kasno.

Tekst je napisan u okviru inicijative Kosovske fondacije za otvoreno društvo – KFOS „Otvoreno sa…“ u kojoj učestvuje i Nova društvena inicijativa, u sklopu projekta pod radnim nazivom OPEN . Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo.

Tekst je originalno objavljen 07.06.2020 na Radio Kim-u  ???? https://bit.ly/3mP5vjK

Share:

Jelena Đokić

Dr Jelena Đokić, profesorka na katedri za zaštitu životne sredine i zaštite na radu na Fakultetu tehničkih nauka u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Share:

This site is registered on wpml.org as a development site.