Specijalna operativna kampanja za nenormalizaciju

Predizborni period na Kosovu duboko je oštetio odnose srpske zajednice na Kosovu i kosovskih institucija, proces dijaloga, odnose Vlade Kosova i EU, ali glasačko telo vladajuće partije.

Kampanja za lokalne izbore trajala je 30 dana, 14 od tih dana u većinski srpskim opštinama na severu Kosova bile su prisutne i Specijalne operativne jedinice Kosovske policije – najpre da „štite građane“, a onda „graničnu policiju“ nakon početka sprovođenja odluke o izdavanju privremenih RKS registarskih oznaka vozilima iz centralne Srbije i konfiskovanja KM tablica, a onda i zbog pretresa nekoliko lokacija i akcije hapšenja 5 osumnjičenih za krijumčarenje.

Kriza sa tablicama okončana je privremeno tamo gde je trebalo da bude i prevenirana, u Briselu, gde je kosovski premijer prekršio niz obećanja datih kosovskoj javnosti u vezi sa dijalogom – da neće pregovarati sa Srbijom dok ne dobije izvinjenje za zločine, da će, kada bude pregovarao, pregovarati samo o priznanju i da, u Briselu neće biti reči o unutrašnjim stvarima na Kosovu.

Međutim, kao što je postalo jasno sa primerom sa tablicama, postojanje dijaloga nije garancija stabilnosti i normalizacije. Naprotiv, više kriza i produbljivanja nepoverenja na terenu nastalo je od sredine ove godine, kada su se pregovarači u Briselu sastali četiri puta (na različitim nivoima) u tri meseca, nego što ih je bilo za 18 meseci potpune obustave dijaloga između 2019. i juna 2020.

Tako je već 13. oktobra došlo do novog angažovanja SOJ na severu, a ovog puta bilo je i povređenih na obe strane, dok je jedna osoba upucana i životno ugrožena. Zbog nereda koji su nastali zbog pojave SOJ na Severu, izvršen je pretres i prikupljeni dokazi na samo jednoj od planiranih 9 lokacija, što je verovatno i razlog zašto volšebna akcija hapšenja nije krunisana 30-dnevnim pritvorima za osumnjičene.

„On broji svaki glas“, rekao mi je o kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju dobro informisani sagovornik dva dana pred izbore, a u vezi sa tom akcijom protiv krijumčarenja 13. oktobra. U nedelju je međutim za Kurtija bilo mnogo manje posla manje nego na parlamentarnim izborima pre osam meseci – glasova za LVV je bilo za preko 200.000 manje nego u februaru, ali ipak za preko 70.000 više nego na lokalnim izborima 2017. Možda najbolnije, LVV nije uspelo da u prvom krugu osvoji ni Prištinu koju je osvajalo dva puta zaredom, ali ni Podujevo gde su na vanrednim izborima za gradonačelnika 2020. odneli pobedu u prvom krugu.

Nisu sve vesti sa izbora loše po LVV koje je, prema preliminarnim rezultatima, ipak osvojio bolje rezultate u skoro svim lokalnim skupštinama u opštinama sa albanskom većinom. To je rezultat koji govori u prilog oceni analitičara da je LVV, između ostalog, kažnjeno i zbog lošeg izbora kandidata za gradonačelnike. Ta se zamerka najviše odnosi na izbor kandidata za gradonačelnika Južne Mitrovice koji nije bio dosledan proklamovanom cilju borbe protiv korupcije i za socijalnu pravdu. Kurti je ocenio da mu se više isplati da se obračuna sa krijumčarenjem na Severu, nego da nađe pogodnijeg kandidata od najbogatijeg gradonačelnika na Kosovu, „teškog“ preko 7 miliona evra, sa čim se građani Južne Mitrovice nisu saglasili.

Druga dobra vest za LVV je to što, iako nisu osvojili nijednu opštinu u prvom krugu, njihovi su kandidati za gradonačelnike ipak ušli u drugi krug u 12 od 38 opština na Kosovu. Drugi krug će, međutim, za LVV biti teži nego prvi jer se može očekivati da osvežena opozicija koja je zabeležila bolje rezultate nego u februaru, podrži opozicione kandidate sa kojima će se LVV takmičiti. Ovo, pak, je loša vest za kosovske Srbe i dijalog.

Ako se po jutru dan poznaje i vladajuća partija u Prištini nastavi da vodi kampanju pred drugi krug izbora za gradonačelnike na način na koji ju je vodila sada, u srpskim sredinama će biti još urgentnih akcija sprovođenja vladavine prava koje neće moći da sačekaju 15. novembar ili dan nakon drugog kruga izbora.

Alternativno, Kurti se možda nakon apela visokog predstavnika za spoljnu politiku EU, Žozepa Borelja i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena na „kontinuiranu i održivu deeskalaciju i izbegavanje radnji koje ugrožavaju stabilnost“, priseti sopstvene ocene o efektu slanja SOJ Kosovske policije u sprovođenje policijskih akcija koje mogu biti poverene i redovnim ili interventnim jedinicama nadležnih policijskih regiona iz septembra 2020:

„Nema samo spektakularnih neuspeha, već i katastrofalnih neuspeha. Ti možeš da uhapsiš četiri osobe, ali ako se postavi 40 barikada za četiri osobe, ponovo si bezuspešan“, rekao je on, tvrdi, tadašnjem ministru unutrašnjih poslova uz ocenu da su “takve policijske intervencije bile igre Hašima Tačija”. Uz sve to, prepričao je i ovu anegdotu:

„Bio sam prinuđen da kažem da je najveći broj korumpiranih i kriminalaca po kvadratnom metru u ekonomskom aspektu (…) Radi se o tome da je najveći broj kriminalaca u glavnom gradu“, kazao je još pre godinu dana Kurti.

Da li će opet preovladati ova logika, biće jasno već u narednim danima i nakon prvih naznaka o rezultatima prvog sastanka Radne grupe za rešavanje problema registarskih oznaka zakazanog za 21. oktobar.

Tekst je originalno objavljen na sajtu Normalizacija Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative.