Saradnja, saradnja, saradnja*

Po izbijanju pandemije postalo je jasno da je regionalna saradnja jedan od preduslova za uspešno upravljanje krizom. Uvođenje zelenih koridora je omogućilo nesmetani protok ključnih proizvoda, uključujući i onaj preko prelaza Merdare. Upravljanje krizom je zahtevalo i saradnju i koordinaciju nadležnih ministarstava, pre svega ministarstava zdravlja, čime je potvrđeno da se kada postoji politička volja brzo dođe do konkretnih rešenja, naveo je u autorskom tekstu Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

U novembru 2018. godine Vlada Kosova uvela je takse na uvoz svih proizvoda iz Srbije i Bosne i Hercegovine, isprva u visini od 10 odsto, da bi ih ubrzo povećala na 100 odsto, praktično blokirajući izvoz iz ovih zemalja na Kosovo. U svojoj odluci Kosovo se pozvalo na zaštitu nacionalnog interesa obrazloživši da su privrednici Kosova u neravnopravnom položaju u odnosu na privrednike iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Odluka je usledila dan posle glasanja u INTERPOL-u o odbijanju prijave Kosova za članstvo u toj organizaciji, a protiv čijeg članstva je Srbija vodila aktivnu kampanju.

Uvođenje taksi je imalo ekonomske i političke posledice na Kosovu, a uticalo je i na dijalog Beograda i Prištine.

Po podacima kosovskog Instituta GAP, u roku od pet meseci od uvođenja takse od 100 odsto, uvoz iz Srbije smanjen je za 88 odsto u odnosu na isti period godinu dana pre, dok je uvoz iz BiH smanjen za 83 odsto. Po podacima Privredne komore Srbije, plasman robe na Kosovo 2017. godine iznosio je 439,5 miliona evra (2,5 odsto ukupnog izvoza Srbije), a uvoz 21,8 miliona evra. Treba napomenuti da je u 2018. godine, 10 odsto svog izvoza Kosovo plasiralo u Srbiju, a 2,3 odsto u Bosnu i Hercegovinu (GAP, 2019).

Još je zanimljivija analiza vrste proizvoda koji su iz Srbije plasirani na Kosovo (2017). Prema njoj, najviše je bilo proizvoda koji se koriste za dalјu preradu, poput sirovina i repromaterijala  (58,8 odsto), potom gotovih proizvoda (35,6 odsto), dok su sredstva za rad bila zastupljena sa 5,55 odsto.

Ovi podaci govore da Srbija u velikoj meri snabdeva Kosovo sirovinama, pre svega žitaricama i repromaterijalom koji se obrađuju radi proizvodnje finalnih proizvoda i plasiraju dalje na tržište, donoseći značajan prihod kompanijama na Kosovu. Kvalitet, geografska blizina, kontakti privrednika, od kojih mnogi sežu i u period SFRJ, kao i poznavanje poslovnih običaja samo su neki od razloga za ovako bogate privredne odnose Srbije i Kosova.

Zabeležen je uticaj taksi na rast maloprodajnih cena, pre svega, hrane i pića na Kosovu (5,3 do 6,1 odsto) zbog činjenice da je uvoz proizvoda iz drugih zemalja kojima je trebalo nadomestiti proizvode iz Srbije skuplji. Istovremeno, u periodu od januara do septembra 2019. godine, prerađivačka industrija nije povećala obim proizvodnje i zaposlenost u odnosu na isti period pre uvođenja taksi, uprkos tvrdnjama pojedinih asocijacija da će takse predstavljati šansu za kosovsku prerađivačku industriju (GAP 2020).

U analizi kosovskog Ministarstva ekonomije, zapošljavanja, trgovine, industrije, preduzetništva i strateških ulaganja iz februara 2020. godine o uvođenju mera reciprociteta, kaže se da je taksa negativno uticala na odnose (Kosova) sa važnim političkim i trgovinskim partnerima, i da nema „čvrstog dokaza“ da je uvođenje takse donelo značajne koristi ekonomiji Kosova.

Kao jedan od neposrednih uzroka za uvođenje takse prema Srbiji navedeno je postojanje brojnih ne-carinskih barijera prema proizvođačima na Kosovu koje ih dovode u nekonkurentan položaj. Mnoge primere koji otežavanju poslovanje, zabeležile su i privredne komore Kosova i Srbije, i na njih više puta ukazivale nadležnim organima. Neki od tih primera navedeni su u pomenutoj analizi Ministarstva ekonomije koja čini sastavni deo odluke o ukidanju takse.

Neke od prepreka u poslovanju koje su dve komore identifikovale su: obaveza označavanja Kosova sa „Republika Kosovo“ na carinskoj dokumentaciji i deklaracijama (odluka je bila sastavni deo odluke o uvođenju taksi 2018. godine); nepriznavanje dokumenata koje izdaju organi i agencije Kosova, što onemogućava kompanije da učestvuju na tenderima u Srbiji; nepostojanje veterinarskih sertifikata za meso i mesne prerađevine, kao i mleko i mlečne proizvode (uprkos nepostojanju sertifikata, zabeležen je plasman mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije na Kosovo); nepriznavanje registarskih tablica Kosova sa oznakom “RKS“ kao i nepriznavanje robe koja se na ambalaži deklariše sa “Made in Kosovo”; banke iz Srbije ne mogu da izdaju garancije u korist korisnika na Kosovu jer ovakva vrsta posla nije regulisana zakonskom regulativom, a to povećava rizik poslovanja i ne stimuliše investiranje na Kosovu; problem tranzita robe iz EU na Kosovo preko Srbije jer prevoznik ne može da uđe u Srbiju ako fakture i dokumentacija robe glase na kosovskog uvoznika, što primorava prevoznike da se dovijaju kako bi prevezli robu.

Mnogi od ovih primera predstavljaju zaostale i nesprovedene obaveze iz Briselskog dijaloga čije ispunjenje će zahtevati dodatne napore i, pre svega, političku volju strana da se nađu rešenja koja će omogućiti nesmetano poslovanje i saradnju.

Srbija je, zbog uvođenja taksi zaustavila usvajanje dogovorenih sporazuma u okviru CEFTA-e od kojih njena i privreda čitavog regiona ima koristi. Zahvaljujući inicijativi o četiri slobode (slobodan protok robe, ljudi, kapitala i usluga), koju su pokrenuli premijeri Severne Makedonije i Albanije i predsednik Srbije krajem 2019. godine, stvorena je pozitivna atmosfera u rešavanju starih problema i uspostavljanju novih nivoa saradnje. Srbija se u okviru inicijative obavezala na sprovođenje svih regionalnih sporazuma, uključujući i CEFTA, uprkos taksi koja je još uvek bila na snazi.

Da odluka o uvođenju takse nije bila jedino motivisana zaštitom privrednika na Kosovu već da je imala i političke ciljeve svedoči izjava tadašnjeg premijera Ramuša Haradinaja da je taksa uvedena kako bi se Kosovo odbranilo od agresivnog ponašanja (Srbije), kao i da će taksa biti ukinuta “samo priznavanjem Kosova”. Takođe, Haradinaj je u više navrata izjavio da je uvođenjem takse sprečen plan o podeli Kosova po etničkom principu, o kome su postigli saglasnost predsednici Srbije i Kosova, a mnogi predstavnici međunarodne zajednice, uključujući i posrednicu u pregovorima visoku predstavnicu za spoljnu i bezbednosnu politiku Federiku Mogerini – nisu bili odlučno protiv.

Ukidanje taksi je postalo političko pitanje broj jedan, koje je stavilo Kosovo u izolaciju na međunarodnoj sceni i suprotstavilo ga stavovima zemalja Kvinte i Evropske unije. A na unutarpolitičkoj sceni, pitanje taksi, odnosno načina njihovog ukidanja, bilo je jedan od razloga za izglasavanje nepoverenja vladi na čijem je čelu bio Aljbin Kurti.

Uprkos oprečnim stavovima koalicionih partnera, Samoopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova, u vezi sa ukidanjem ili suspenzijom taksi, vlada premijera Kurtija je donela odluku o suspenziji takse, prvo na sirovine i repromaterijal (mart 2020. godine), a kasnije i na svu ostalu robu (april 2020. godine), kao i postepenoj primeni reciprociteta, naglašavajući da će se 15. juna sagledati politika Srbije prema Kosovu.

Odluku je pozdravio Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žuzep Borelj, dok je izaslanik predsednika SAD za dijalog Srbije i Kosova ambasador Ričard Grenel pozvao na bezuslovno ukidanje takse kao uslova za otpočinjanje dijaloga Beograda i Prištine.

Neposredno posle odluke, Demokratski savez Kosova je pokrenuo postupak izglasavanja nepoverenja vladi i za tu inicijativu obezbedio većinu glasova predstavnika albanskih političkih partija i Srpske liste, što će uticati na odlaganje dijaloga sa Beogradom do formiranja nove vlade.

Na Kosovu, Ustavni sud je suspendovao ukaz predsednika Kosova Hašim Tačija o imenovanju Avdulaha Hotija iz Demokratskog saveza Kosova za mandatara za sastav nove vlade na mesec dana, u kom će periodu odlučiti o njenoj ustavnosti. Ukoliko je proglasi neustavnom, može se desiti da Kosovo ide na nove izbore. Istovremeno, izvesno je da će se parlamentarni izbori u Srbiji održati narednih meseci, po prestanku vanrednog stanja uvedenog zbog suzbijanja pandemije, što će zasigurno odložiti nastavak dijaloga, čak i da takse budu bezuslovno ukinute.

Iako bez direktnog uticaja na dijalog Beograda i Prištine, izbori će ove godine biti organizovani i u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori i svakako će imati uticaja na dalji tok i dinamiku saradnje na Zapadnom Balkanu. Pred nama je neizvestan period što se tiče nastavka dijaloga i perspektive za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa i zahtevaće puno umeća i političke odlučnosti od pregovarača i od posrednika u dijalogu.

Angažman ambasadora Grenela krajem 2019. i početkom 2020. godine doveo je do potpisivanja izjava o namerama o uspostavljanju avio linije i železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine, kao i o završetku izgradnje auto puta. Iako su dogovori za sada jedino postignuti u formi izjave o namerama, oni su uneli novu dinamiku u proces normalizacije odnosa koja može da pomogne u pronalaženju rešenja i za politička pitanja.

Izazov će biti, kao i do sada, u praćenju primene sporazuma, što je do sada bila slabost dijaloga u Briselu. Istovremeno, prekid dijaloga i normalizacije odnosa učinio je da regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu, od koje zavisi ekonomski, bezbednosni i svaki drugi napredak čitavog regiona, bude praktično paralizovana.

Međutim, po izbijanju pandemije, postalo je jasno da je regionalna saradnja jedan od preduslova za uspešno upravljanje krizom. Uvođenje zelenih koridora je omogućilo nesmetani protok ključnih proizvoda, uključujući i onaj preko prelaza Merdare. Upravljanje krizom je zahtevalo i saradnju i koordinaciju nadležnih ministarstava, a pre svega ministarstava zdravlja, čime je potvrđeno da kada postoji politička volja brzo se dođe do konkretnih rešenja.

Ostaje da se vidi da li će Beograd i Priština, pošto budu sagledali sve posledice pandemije na njihova društva, prepoznati svoj interes da postignu sveobuhvatni dogovor koji bi obezbedio dugoročnu stabilnost, podstakao ekonomski razvoj i garantovao bezbednost Srbije i Kosova.

Takav dogovor bi pozitivno uticao i na čitav Zapadni Balkan, koji će u budućnosti morati mnogo više da se osloni na svoje potencijale koje će moći da razvija u saradnji sa Evropskom unijom. Pored posvećenosti i saradnje Beograda i Prištine, za postizanje dogovora potrebno je i usaglašavanje i saradnja Sjedinjenih Američkih država i Evropske unije, kao i njenih država članica.

Izaslanike za Zapadni Balkan i dijalog Srbije i Kosova, ambasadore Grenela i Lajčaka očekuje zahtevan zadatak da usaglase interese, pristupe, politički i vremenski okvir za postizanje sporazuma. Nema sumnje da bi postizanje sporazuma bilo ključni korak za potpuno uključivanje Zapadnog Balkana u evro-atlantske političke, ekonomske i bezbednosne strukture.

*Autor je tekst naslovio inspirisan inicijativom Svetske zdravstvene organizacije da je za uspešno suzbijanje pandemije potrebno masovno testiranje građana.

Tekst je napisan u okviru inicijative Kosovske fondacije za otvoreno društvo – KFOS „Otvoreno sa…“ u kojoj učestvuje i Nova društvena inicijativa, u sklopu projekta pod radnim nazivom OPEN . Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo.

Tekst je originalno objavljen 07.05.2020 na Radio Kim-u   https://bit.ly/2M6rcvE