Mis univerzuma od Evropske unije, Ursula fon der Lajen

Samo nekoliko sati nakon torture kroz koju je prošao Miloš Subotić u policijskoj stanici u Severnoj Mitrovici, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pohvalila je postignuća Vlade Kosova u domenu razvoja demokratije i vladavine prava. Кontradiktnost između demokratije koju hvali predsednica fon der Lajen i one u kojoj žive kosovski Srbi odlično ilustruje dihotomiju između geopolitičkih poteza koje vuče Evropska komisija i osnovnih vrednosti na osnovu kojih je nastala Evropska unija.

Možda Ursula smatra da Srbi nemaju prava da uživaju u plodovima kosovske demokratije?! Srbi svakako nisu glasali za kosovsku nezavisnost niti su pristali na nasilnu integraciju po uslovima koje nameće Priština, otuda se lako nalazi opravdanje da nemaju pravo da uživaju u univerzalnosti zaštite ljudskih prava i demokratije. Njima je dozvoljeno da budu nepoželjni tuđinci u sopstvenim kućama na koje više nemaju vlasničko pravo, da budu plaćeni za (ne)rad na poslovima koji su u međuvremenu ukinuti, i da trpe sve oblike institucionalnog, pravnog a ponekad i fizičkog maltretiranja demokratskih institucija Vlade Kosova koje gospođa fon der Lajen širokog osmeha toliko hvali.

Slučaj prebijanja Miloša Subotića nije usamljeni primer policijske brutalnosti nad pripadnicima srpske zajednice na severu Kosova. Ovakav vid ponašanja kosovske policije naročito se intenzivirao tokom vladavine Aljbina Kurtija, a brutalnost organa koji treba da čuvaju red nisu zaobišle ni decu i mlađe maloletnike. U junu prošle godine pripadnici kosovske policije zaustavili su brata (15) i sestru (17) na lokalnom putu iznad sela Žerovnica i naneli im teške telesne povrede. U aprilu ove godine kosovska policija je brutalno pretukla Vladana Stevanovića u selu Bube iznad Zubinog Potoka. Godinu dana ranije, u aprilu 2023. godine kosovska policija je ranila Milana Jovanovića na Bistričkom mostu. U septembru ove godine četvorica srpskih mladića su uhapšena kod spomenika Knezu Lazaru a zatim pretučena u policijskoj stanici “Sever”. To su samo neki od primera preteranog korišćenja policijskih ovlašćenja koji su poznati u javnosti. U stvarnom životu postoje još puno drugih incidenata koji su ostali duboko ukorenjeni u intimu onih koji su ih doživeli, stvarajući trajno nezadovoljstvo i frustraciju koja tinja ne samo u njima već i u njihovom porodicama i srpskoj zajednici uopšte.

Niko od policijskih službenika nije odgovarao za svoje nezakonito postupanje na severu Kosova. Kao po pravilu, uvek se nađe neka greška u proceduri na osnovu koje se prijava odbija. Nekoliko slučajeva potencijalnog nesavesnog i nezakonitog policijskog postupanja ispituje Omdusman, par njih ispituje i Policijski inspektorijat Kosova ali šira javnost, naročito srpska zajednica koju najviše dotiče ovo pitanje, nije upoznata sa rezultatima ovih istraga. Otuda ne treba da čudi produbljenje nepoverenja srpske zajednice u rad kosovskih institucija, uključujući i pad poverenja u nezavisne institucije, što rezultira sve dublje povlačenje srpske zajednice iz javnog i političkog života na Kosovu.

Čak i dobri poznavaoci prilika na Kosovu zaboravili su da pre nego što su skinuli uniformu, pripadnici regionalne policije iz redova srpske zajednice su više puta upućivali primedbe na brutalnost pripadnika specijalnih policijskih snaga na severu Kosova. Da se tada radilo na odlučnom suzbijanju ove vrste nasilnog ponašanja pripadnika specijalnih policijskih jedinica poslatih iz Prištine da zavode red u opštinama na severu, srpski policajci verovatno ne napustili svoja radna mesta.

Da je bilo malo više mudrosti u Briselu, ne bi dozvolili Kurtiju da sprovodi program Pokreta Samoopredeljenje koji ima za cilj urušavanje multietničkog Kosova i mehanizama zaštite kolektivnih prava Srba koji su teškom mukom stvarani kroz Ahtisarijev plan i Briselski dijalog. Ali uvek je sigurnije podvući se ispod hvalospeva o demokratskim dostignućima Kosova nego kritikovati represivno ponašanje te iste Vlade prema jednoj etničkoj grupaciji.

Da je bilo malo više hrabrosti u Briselu odlučnije bi se govorilo o tome da osnovu kosovske demokratije čini podela vlasti na način da lokalna policija mora da isprati etnički sastav zajednice, a da regionalna policija na severu ima svoju specifičnost koja čini osnovu normalizacije odnosa o kom se pregovara u okviru Briselskog dijaloga. Takođe bi se više govorilo o represivnom ponašanju kosovske policije u srpskim sredinama na severu Kosova. Ali uvek je lakše naći opravdanje u srpskom napuštanju institucija, nego braniti osnovne tekovine Prvog briselskog sporazuma.

I to je slika i prilika demokratskih vrednosti koje Ursula toliko hvali širokog osmeha i ustima punih porculanski belih zubi dok daje izjave koje više podsećaju na takmičenje za Mis univerzum nego što pristaju instituciji koju predstavlja. Pilat je oprao ruke, a Ursula je pohvalila demokratsku posvećenost Vlade Kosova da vezanog Miloša Subotića brutalno pretuče u mračnoj sobi policijske stanice u Severnoj Mitrovici.