HLEBA I DRŽAVNOSTI

Nedavno je Kosovo proslavilo desetogošnjicu proglašenja nezavisnosti u punom sjaju, kako i dolikuje, nastupom počasne ambasadorke Rite Ore. Počasna ambasadorka je mlada devojka čija je porodica emirgrirala u Veliku Britaniju kada je ona imala svega par godina. Rita je i svetski poznata pevačica.

Želela bih još malo da pišem o Riti i njenim roditeljima. Ja ih ne poznajem, ali pokušaću da analiziram njihove odluke na osnovu onoga što znam, pa vas molim da mi ne zamerite ako, usled nedostatka informacija, napravim grešku.

Ritini roditelji su imali tu nesreću da se rode i žive na Balkanu, na prostoru koji je bio osuđen na nemaštinu, krizu, sukobe, proteste i konačno rat. Zaključili su, potpuno ispravno, da će budućnost njihove dece biti mnogo bolja u Britaniji, pa su odlučili da emigriraju. Verujem da ovo nije bila laka odluka za njih, a i Rita je često pominjala u intervjuima kako se je njena porodina po dolasku u Britaniju, borila sa nemaštom. No, baš kako to biva u uređenim državama, Ritini roditelji su svojim trudom i radom uspeli  da svojoj deci pruže normalan i lep život. Verujem da to žele i svi roditelji čija deca idalje žive na Balkanu, no da stvari na Balkanu tako ne funkcionišu.

Ako se pogledaju izjave kosovskih političara, stiče se utisak da je trenutno najveći problem na Kosovu status države. Bez  želje da minimalizujem značaj državnosti za prosperitet, verujem da su roditeljima sa Kosova druge stvari bitinije. Na primer: ekonomska stabilnost (koja u  u neoliberalnom kapitalizmu znači dovoljno veliku platu koja bi omogućila štednju za one periode nezaposlenosti koji su gotovo izvesni), mogućnost kvalitetnog i pristupačnog lečenja, socijalni programi, funkcionalne i odgovorne insitucije, kvalitetno obrazovanje, čist vazduh, zdrava hranu.  U svetu je inače prisutna tendencija da se uspešnost države ne meri više bruto društvenim proizvodom već sveobuhvatnim kvalitetom života koji ta država pruža svojim građanima.  Shvatili su ljudi da i ogromna plata i uređen sistem ne znači ništa ako život podredite poslu, ako se nezdravo hranite i udišete toksine. Shvatili su da je bitno živeti dostojanstveno. Balkan je daleko od te faze, a činjenicu da političku elitu dobrobit građana nimalo ne interesuje, koriste strani kapitalisti koji su Kinu zamenili Srbijom, Hrvatskom, Bugarskom, Ruminjom, Kosovom. Navali narode – najjeftinija radna snaga na svetu! Izrabljivanje za male pare! Radnička  prava ne postoje, a i ako ih ima na papiru, sudstvo je korumpirano, tako da nemate brige! Da, dobro ste videli i zemlje članice Evropske Unije su na listi, jer, gle čuda, ni to magično članstvo ne znači dostojanstven život.

Nedavno je jedan moj prijatelj na Fejsbuku zamolio svoje prijatelje da na “BRIT“  nagradama (“BRIT“ nagrade svake godine dodeljuje britanksa fonografska industrija umetnicima za doprinos pop muzici[1] ) glasaju za Duu Lipu ( Dua Lipa je Engleska pevačica, tekstopisac i manekenka[2] ), jer citiram: “ Pobeda Due danas, znači da će nas Evropa voleti sutra“, tu se poigrao sa značenjem reči Dua (voleti). Dotični radi u državnoj instituciji i u jednoj od najuticajnijih donatorskih agencija na Kosovu ( poprilično sam sgurna da ovde postoji sukob interesa,ali nemam nadležnost da o tome odlučujem ). Njegov prosečni mesečni dohodak premašuje dve hiljade evra. Stalno putuje po Evropi i svetu, njegova deca studiraju u inostranstvu i rekla bih da je vrlo srećan čovek. Zašto bi njegova poruka ljudima sa Kosova bila usmerena ka Dui Lipi, još jednoj mladoj i uspešnoj devojci, čiji su roditelji poput Ritinih, devedesetih godina emigrirali u Britaniju kako bi Dua mogla da ima lep i srećan život? Vrlo pomno sam ispitala njegov profl na Fejsbuku i nisam pronašla nijednu jedinu reč vezanu za njegov posao. Zašto je dotični gospodin odabrao da piše o Dui, jasno je i hiljadama mladih koji godišnje napuste Kosovo.  Ali, čini se da, na primer, Hašimu Tačiju nije[3].  On smatra da je jedini razlog zašto mladi napuštaju Kosovo nepostojanje vizne liberalizacije, dok druge faktore poput visoke stope nezaposlenosti, odlučuje da ignoriše[4].

No, vratimo se na gorepomenuti status sa Fejsbuka. Šta to Kosovo treba da uradi da bi ga Evropa zavolela? Da Duai Rita osvoje još nagrada? Ja sam potpuno sigurna da Evropa obožava Kosovo, ali da građani i građanke  Evrope sebe vole više, te da za sebe žele dobro plaćene poslove, stipendije na univerzitetima, penzije i socijalna davanja, jeftine proizvode koje po evropskim standardima prave stanovnici Kosova za jedva dve stotine evra mesečno.

I možete li im zameriti? Ja ne mogu. Ne mogu zameriti ni svim onim ljudima koji su rešili da zauvek odu.

Svima onima koju su sebe i svoj život stavili ispred toksičnih priča o nacionalizmu, korumpiranih političara i najzad bobre za državnost. No, postoji još jedan problem koji se tiče upravo državnosti. Političari ,opijeni svojim luksuznim životima i lažima, zaboravili su na to da je jedan od konstitutivnih elemenata države – stanovništvo.

Ima li države bez ljudi i kome će Rita pevati 2028. ostaje da vidimo.

[1]https://en.wikipedia.org/wiki/Brit_Awards

[2]https://en.wikipedia.org/wiki/Dua_Lipa

[3]https://www.b92.net/eng/news/politics.php?yyyy=2015&mm=02&dd=20&nav_id=93256

[4]http://www.bbc.com/news/world-europe-31967471

[enlighten_prodivider color=“#2d27db“ style=“solid“ layout=“single“ align=“left“ icon=“fa-gift“ thickness=“1px“ width=“100%“ mar_top=“20px“ mar_bot=“20px“]

Napomena: Ovaj projekat je podržan od strane Ambasade SAD u Prištini i zajedno ga sprovode Sbunker i Nova društvena inicijativa. Izražena mišljenja predstavljaju stavove autora i ne odražavaju nužno stavove donatora i organizacija.