“Da sam ja neko”

Kao i prošle godine u ovo doba, početkom februara, obradovao me je poziv Nove društvene inicijative (NSI) iz Kosovske Mitrovice da učestvujem u njihovim, sada već tradicionalnim diskusijama među mladim političkim analitičarima i stručnjacima – predstavnicima civilnog društva iz srpske i albanske zajednice na Kosovu. Ovoga puta, sastanak je održan u Gračanici, u istoimenom hotelu, koji će mi ostati u sećanju kao ostrvo nade u burnom moru događaja na ovoj, za mnoge još uvek svetoj srpskoj zemlji.

Nakon prošlogodišnjih diskusija u Brezovici, ovoga puta stizem bolje pripremljena za neformalnu diskusiju sličnu nijednoj drugoj na ovu temu. Počevši kasno popodne i nastavljajući se tokom večere koja često potraje duboko u noć, diskusija se odvija više u formi razgovora među starim poznanicima koji razmenjuju utiske, mišljenja i konstruktivne predloge, nego ukrštanja argumenata sukobljenih strana na koje smo navikli u javnom političkom diskursu.

Gledajući njihova mlada lica obasjana toplom svetlošću vatre oko koje smo okupljeni, prolazi mi kroz glavu da bi se stranac koji bi zalutao na ovakav događaj bez prethodnog znanja o nedavnoj istoriji naših odnosa, vratio kući ubeđen da je integracija dve zajednice ne samo moguća nego i željena, i u određenim segmentima, na dohvat ruke. Nažalost, surova stvarnost bi ih ubrzo demantovala.

Iako razgovor koji se odvija na perfektnom engleskom, na prvi pogled deluje kao spontana razmena misli, on se zapravo odvija prema precizno definisanoj agendi koja je unapred komunicirana učesnicima, uz iskusnu moderatorku koja vodi racuna da svaki govornik dobije zasluženi prostor za neometano izlaganje.

Tema je mnogo, ali suštinski postoji samo jedna koja sve više deluje kao utopija, a tek ponekad kao dostižan cilj. Kako do normalizacije? Umesto priblilzavanja održivom rešenju, opšti utisak je da smo sve dalje od njega. Učesnici srpske i albanske nacionalnosti se slažu oko minimalnih preduslova neophodnih za normalan i dostojan život srpskih porodica. Počevši od slobode govora i kretanja, obrazovanja i školovanja dece, zdravstvenih usluga, redovnih plata i penzija, do socijalne pomoci za one najugrozenije.

Ali kada niceg od toga nema, kada mlada majka prejako stegne ruku svoje ćerkice kada se nasmeje na ulici jer se plaši da će je mrki specijalac u punoj opremi pogrešno shvatiti i repetirati pusku. Kada postar vise ne zvoni na vrata nepokretne starice da joj jednom mesecno donese njenu skromnu penziju.   Kada lekari, medicinske sestre i učitelji prestanu da primaju plate, dok lekovi i medicinski materijal potreban za hiruske intervencije odavno nedostaju. Kada je život takav da više podseća na ratni logor, ponižavajući i nedostojan bilo kog ljudskog bića, o kojoj normalizaciji i kakvoj normalnosti uopšte jos možemo govoriti?

Godina u kojoj će preko 4 milijarde ljudi u 40 zemalja širom sveta, uključujući SAD, EU, ali i građane Srbije i Kosova, izaći na izbore, doneće vatromet izazova za dijalog između Beograda i Prištine. Sudeći po događajima koji su obeležili njen početak, bojim se da će reč “izazov”, kao odomacena zamena pozajmljena iz engleskog jezika za “problem”, postati eufemizam za ono što nas očekuje u ovoj 2024. godini.

Stoga bih, “Kada bih bila neko”, učinila što je u mojoj moći da ovi susreti Nove društvene inicijative postanu model za sve buduće dijaloge usmerene na pronalaženje trajnih rešenja za dostojanstven život Srba, ali i suživot Srba, Albanaca i svih drugih zajednica koje žive na Kosovu.

Nažalost, strahujem da onaj koji danas odlucuje o sudbini Srba na Kosovu neće biti spreman da napusti svoj udoban politički rov iz kog neumorno ispaljuje salve novih pretnji za njihov opstanak, nezadrzivo ispisujuci poslednje stranice tragične istorije Srba sa Kosova.

Zato bih sve one koji su iskreno zainteresovani za sudbinu Balkana pozvala da čuju mudre glasove ovih mladih muškaraca i žena koji zaista žele da ostanu na Kosovu i da u miru zive sa svojim komšijama bez obzira na njihovu nacionalnost i veru. Bez zaboravljanja istorije, ali koračajući zajedno ka zajednickoj budućnosti.

“Da sam ja neko” – TV emisija koja daje običnim ljudima priliku da govore o tome šta bi promenili kad bi imali moć.