Prezentacija rezultata istraživanja o percepciji građana o međuetničkim odnosima na Kosovu
Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS) i Nova društvena inicijativa (NSI), objavili su danas rezultate istraživanja sa 1.200 ispitanika širom Kosova o percepcijama građana o međuetničkim odnosima i saradnji na Kosovu. Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta “FIERC – Podsticanje međuetničke saradnje i pomirenja” koji finansira Fond Pakta za stabilnost Saveznog ministarstva inostranih poslova Nemačke.
Istraživanje je sprovedeno od 28. oktobra do 2. novembra od strane multietničkog tima istraživača, a obuhvatilo je glavne regione Kosova, uključujući multietničke opštine, urbane i ruralne sredine, i stoga pruža verodostojan i sveobuhvatan pregled onoga što građani misle o stanju međuetničkih odnosa i kako se oni mogu poboljšati.
Nezaposlenost i nedostatak prilika za zapošljavanje glavni su problemi kosovskih Albanaca (51%), kao i kosovskih Srba (46%), a slede loša zdravstvena zaštita i korupcija u javnim institucijama.
Kada je reč o bezbednosti, 84% kosovskih Albanaca reklo je da se oseća bezbedno kao pripadnici svoje etničke grupe, u poređenju sa 44% kosovskih Srba koji se osećaju bezbedno, a 39% ne. Ovo ukazuje da je etnička pripadnost mnogo veći bezbednosni rizik za kosovske Srbe nego za kosovske Albance.
Što se tiče percepcije građana o stanju međuetničkih odnosa na Kosovu, rezultati pokazuju da su građani Kosova koji imaju prilično optimističan pogled u većini u poređenju sa onima koji imaju pesimističnije poglede. Međutim, s obzirom da je istraživanje sprovedeno tokom oktobra 2022. godine, rezultati bi mogli biti drugačiji u aktuelnom kontekstu, s obzirom na pojačane tenzije na severu Kosova.
Shpat Baljaj (Shpat Balaj), koordinator projekta FIERC, rekao je da su rezultati prilično iznenađujuće pozitivni. Prema rečima gospodina Baljaja, rezultati o percepciji građana o stanju međuetničkih odnosa na Kosovu „ukazuju da bi zajednica na Kosovu mogla biti otpornija na radikalizaciju političkog diskursa duž etničkih linija nego što se uobičajeno veruje“.
Što se tiče međuetničke saradnje, rezultati su pesimističniji. Jovana Radosavljević, izvršna direktorka Nove društvene inicijative (NSI) istakla je da se „međuetnički odnosi popravljaju i poboljšavaju organski, a politički narativ i akcije mogu to olakšati ili pogoršati. Civilno društvo i mediji ne bi trebalo da budu pokretači vladinih akcija i uvećavači vladine retorike u slučajevima kada su te akcije i retorika polarizirajuće i zapaljive. Oni koji su u centru ovih procesa treba da budu osnaženi u svojim naporima da neguju međuetničko pomirenje i saradnju – građani, lokalne inicijative, lideri zajednica, političke opcije koje su konstruktivne i civilno društvo. Nivo demokratije jednog društva meri se načinom na koji se odnosi prema svojim najugroženijim grupama, posebno prema etničkim manjinama.”
Nakon ovih rezultata istraživanja, slede još dva izveštaja koja analiziraju stanje međuetničkih odnosa na Kosovu, a koji će biti obavljeni do kraja godine.
