Područje rada

Političke partije kosovskih Srba u političkom sistemu Kosova: Od pluralizma do monizma

Političke partije kosovskih Srba u političkom sistemu Kosova: Od pluralizma do monizma

Ova publikacija je deo „Demokratija, otvorenost i perspektive srpske zajednice na Kosovu – Open” inicijative Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS), započete tokom 2020. godine.
Open je realizovan u saradnji sa devet organizacija civilnog društva koje rade u srpskoj zajednici na Kosovu.

Opšti cilj nove inicijative je razvijanje otvorenog i dinamičnog prostora za diskusiju unutar srpske, između srpske i ostalih zajednica, kao i institucija na Kosovu.

Političke partije i politika kosovskih Srba razvijale se u kompleksnom društveno-političkomokruženju. Uhvaćeni između čekića i nakovnja, političko-ekonomske zavisnosti i zahtevane lojalnosti od Beograda kao i pritisaka da učestvuju u kosovskom političkom životu, kosovski Srbi, uprkos brojnim pokušajima, uglavnom su bili ograničeni u artikulisanju svoje politike. Suočeni sa demografskim deficitom, iseljavanjem stanovništva, nedostatkom ljudskog potencijala, kao i gubitkom intelektualne i akademske elite, oni su uglavnom (osim u retkim trenucima) bili osuđeni da budu politički instrument, ne i značajan politički akter.

Efikasnost mehanizama institucija Srbije i Kosova u pronalaženju nestalih osoba iz rata na Kosovu u periodu od 2016. do 2020. godine

Efikasnost mehanizama institucija Srbije i Kosova u pronalaženju nestalih osoba iz rata na Kosovu u periodu od 2016. do 2020. godine

Nakon septembra 2020. godine, kada je postignut Vašingtonski sporazum, ali i obnovljen proces pregovora u Briselu između Srbije i Kosova uz posredovanje Evropske unije (EU), rešavanje prisilnih nestanaka iz kosovskog sukoba, kao i perioda nakon sukoba (1998 – 2000) posle više godina, našlo se, makar deklarativno, vrlo visoko na političkim agendama izvršnih vlasti Srbije i Kosova.

Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), registrovano je nakon rata, na zahtev članova porodica, više od 6.000 slučajeva nestalih tokom rata na Kosovu. U međuvremenu je rasvetljena sudbina većine, ali se za više od 1600 osoba još ne zna ništa.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana nestalih osoba krajem avgusta 2020. godine, Udruženje kosmetskih stradalnika iz Beograda i Resursni centar za nestale osobe iz Prištine organizovali su konferencije za medije u Beogradu, a zatim i u Prištini pod nazivom „Nestali ne smeju ostati broj – oni imaju imena”. Udruženja porodica nestalih Srba i Albanaca na obe konferencije za novinare, u Beogradu i Prištini, izjavila su da obe zemlje moraju otvoriti ratne arhive i otkriti informacije o ljudima koji se i danas vode kao nestali u ratu na Kosovu (1998 – 1999). „Nema napretka ni u jednom društvu dokle god postoje tajne grobnice i neiskopane kosti”, rekla je Nataša Šćepanović, predsednica Udruženja kosmetskih stradalnika.

Imajući u vidu apele porodica nestalih i civilnog društva da se pitanju nestalih pristupi sa humanitarnog aspekta, kao i čestu zloupotrebu pitanja nestalih za dnevno-političke svrhe, Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji (YIHR) i Nova društvena inicijativa (NSI) uz podršku i koordinaciju Radne grupe za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU u Srbiji mapirale su problem neusaglašenih podataka o nestalima kojima raspolažu Vlada Srbije i Vlada Kosova, kao i nedovoljno razvijenu saradnju između institucija dveju vlada koja bi dovela do bržeg i efikasnijeg pronalaženja nestalih osoba.

Shodno tome, pred vama se nalazi analiza efikasnosti mehanizama za rešavanje pitanja nestalih (zakonska rešenja, prikupljanje podataka o nestalima – arhivi, utvrđivanje činjenica o nestalima kroz sudske postupke za ratne zločine, ekshumacije grobnica) kojima raspolažu institucije Srbije i Kosova u periodu od 1. januara 2016. godine do 31. decembra 2020. godine. Na kraju, pored analize efikasnosti mehanizama u obe zemlje, tekst koji je pred Vama sadrži i nalaze međunarodnih državnih i nedržavnih organizacija, podatke o oblicima saradnje između Srbije i Kosova u rešavanju pitanja nestalih, kao i preporuke za rad obe Vlade koje prema našem viđenju mogu voditi ka efikasnijem i humanijem rešavanju pitanja nestalih, nego što je to bio slučaj do sada.

Autori:

Anđela Savić, Inicijativa mladih za ljudska prava YIHR Srbija Marko Milosavljević, Inicijativa mladih za ljudska prava YIHR Srbija Milica Radovanović, Nova društvena inicijativa

E-opštine: Korak ka punom građanskom učešću

E-opštine: Korak ka punom građanskom učešću

Od svog osnivanja do danas, postoji trend rasta u broju korisnika platformi E-opština, kao i u broju zahteva koji pristižu preko mehanizama za učešće građana.

– Koristeći E-opštine, građani su od svojih gradonačelnika dobili odgovore na 51 pitanje;

– Kroz sistem 48 sati, opštinama je upućeno ukupno 54 zahteva;

– U poslednjem periodu, E-opštine se koriste i za onlajn javne konsultacije, a za sada je sprovedeno ukupno 5;

– Prepoznajući rast interesovanja kod građana, platforme E-opština su sada dostupne i na albanskom jeziku.

NSI je sproveo onlajn upitnik za prikupljanje stavova i preporuka građana za poboljšanje E-opština.

Katalog organizacija civilnog društva: Vol 1 – OCD u srpskoj zajednici na Kosovu

Katalog organizacija civilnog društva: Vol 1 – OCD u srpskoj zajednici na Kosovu

Ovaj katalog je jedan od koraka ka predstavljanju i približavanju organizacija civilnog društva iz sprske zajednice samoj zajednici, ali i drugim zainteresovanim stranama. Katalog pruža profile organizacija iz srpske zajednice uključujući njihova polja delovanja, interesovanja, najveće uspehe, kontakte i resurse za dalje informisanje. Katalog će biti revidiran jednom godišnje, kako bi se dodali profili novih organizacija, ažurirali profili predstavljenih organizacija, i arhivirali profili organizacija koje više nisu aktivne.

Napomena: Organizacije su predstavljene po azbučnom redu radi lakše upotrebe kataloga. Raspored predstavljanja organizacija ne implicira njihovu važnost, veličinu, ili dužinu trajanja. Sadržaj profila isključiva je odgovornost organizacije koja se predstavlja u katalogu.

Otvoreni i dinamični prostor za diskusiju, unutar srpske i između srpske i ostalih zajednica na Kosovu, uticanje na bolje razumevanje i unapređenje pozicije srpske zajednice je cilj projekta Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) „Demokratija, otvorenost i perspektiva srpske zajednice na Kosovu“ – OPEN. Deo ovog projekta je katalog Organizacija civilnog društva srpske zajednice na Kosovu koji je namenjem boljem informisanju građana o radu organizacija civilnog društva. Sadržaj profila svake organizacije je isključiva odgovornost organizacije koja se predstavlja u katalogu, i ne predstavlja stavove KFOS-a niti Nove društene inicijative i Centra za razvoj i multietničku saradnju čiji je katalog doprinos.

Načela suočavanja sa prošlošću

Načela suočavanja sa prošlošću

Načela suočavanja sa prošlošću je građanska inicijativa koju promoviše skup organizacija civilnog društva i ljudi koji se bave datom temom. Ova grupa je pokrenula zajedničku inicijativu da utvrdi i usvoji set načela koji će informisati i uputiti političke i javne aktere o tome kako da se angažuju kada se radi o žrtvama, preživelima, bolnoj prošlosti i istorijskim narativima. Cilj inicijative je da spreči štetne diskurse i akcije u vezi sa nasleđem sukoba, i koja će služiti kao referentni dokument prema svakome ko prekrši njegova načela kako bi se pozvao na moralnu odgovornost.

Načela suočavanja sa prošlošću u kontekstu Kosova sačinila je neformalna koalicija koja se sastoji od pet organizacija i jedne ekspertkinje a to su:

Fond za humanitarno pravo Kosova, Kosovski centar za rehabilitaciju žrtava torture (KRCT), Nova društvena inicijativa (NSI), Integra, IHR Kosovo, i Nora Ahmetaj. Tokom protekle godine, ova grupa je blisko sarađivala u stvaranju dokumenta koji će, nadamo se, sprečiti štetan diskurs i radnje povezane sa nasleđem sukoba.

Inicijativa je podržana od strane Švajcarske ambasade na Kosovu, Britanske ambasade i UNDP-a.

Перспективе грађана о будућој стратегији за транзициону правду на Косову

Перспективе грађана о будућој стратегији за транзициону правду на Косову

Овај извештај има за циљ да прикаже перспективе грађана Косова о транзиционој правди и суочавању са прошлошћу, што би требало узети у обзир приликом осмишљавања будуће националне стратегије за транзициону правду. Иако студија не нуди образац о томе како будућа стратегија за транзициону правду треба да изгледа, она нуди сажетак циљева, приоритета и најбитнијих питања за које грађани на Косову сматрају пресудним да се њима треба позабавити и укључити их у стратегију. Овај извештај се ослања на претходну студију “Демократизација транзиционе правде на Косову“ (мај 2020), која нуди детаљан преглед прошлих иницијатива за транзициону правду на Косову и предлаже приступ у четири корака ка развоју институционалне инфраструктуре за суочавање са прошлошћу на Косову.

Овај извештај је проистекао из 12-месечног пројекта “Оквир цивилног друштва за националну стратегију за суочавање са прошлошћу“ који спроводе Нова друштвена иницијатива, Интегра и Пакс, а који је финансиран од стране Америчке амбасаде у Приштини и Пакс-а.

Аутори су Др Гезим Висока и Бесарт Љуми..

Diplomatski avion je poleteo

Diplomatski avion je poleteo

Ova publikacija (Diplomatski avion je poleteo) nastala je uz podršku Evropske zadužbine za demokratiju (EED). Sadržaj publikacije ne odražava nužno stavove EED. Odgovornost za informacije i statove iznete u ovoj publikaciji snosi isključivo autor.

Демократизација транзиционе правде

Демократизација транзиционе правде

Двадесет и једну годину од завршетка сукоба, Косово још увек није успело да осмисли националну стратегију транзиционе правде због недостатка политичке воље и посвећености националних и међународних актера да се истински ангажују у вези са заоставштином из прошлости.

Уместо тога, упоредне иницијативе транзиционе правде које су се наставиле, патиле су од недостатка координације и хармонизације, политизације и персонализације од стране политичких лидера, и што је најважније, нису успеле да обезбеде адекватно представљање и укључивање погођених заједница (жртава сукоба и преживелих).

Ова студија предлаже да је Косову потребна интегрисана и промишљена инфраструктура за транзициону правду како би се осигурала легитимност и ефикасност напора за суочавање са прошлошћу на Косову.

Previranja u 2020. i njihove posledice

Previranja u 2020. i njihove posledice

Ova publikacija (Previranja u 2020. i njihove posledice) nastala je uz podršku Evropske zadužbine za demokratiju (EED). Sadržaj publikacije ne odražava nužno stavove EED. Odgovornost za informacije i statove iznete u ovoj publikaciji snosi isključivo autor.