Zajednica opština sa srpskom većinom: Izgradnja ili spaljivanje mostova?

Ozloglašena Asocijacija/Zajednica srpskih opština dogovorena je Prvim sporazumom o načelima kojima se uređuje normalizacija odnosa između Kosova i Srbije zaključenim aprila 2013. godine. Takozvani tehnički dijalog je započet dve godine ranije, marta 2011. godine, ali tada ni Kosovo ni Srbija nisu bili spremni da se bave osetljivim pitanjima. Avgusta 2015., obe zemlje su usaglasile Opšte principe/glavne elemente ZSO, produbljujući tako antagonizam i nejasnoće.   

Ova tema je toliko obrađivana i politizovana da je izuzetno teško pričati o njoj bez ’podizanja tona’. Ali, hajde da izađemo iz okvira političkog diskursa i da razmotrimo izglede za formiranje ZSO: da li je veća verovatnoća da će ASO/ZSO izgraditi ili spaliti mostove između zajednica na Kosovu?! 

Od početka procesa dijaloga predvođenog EU, Kosovo i Srbija su se obavezali da normalizuju odnose. Oni su usaglasili nekoliko tehničkih pitanja, nadajući se da će ih svaki sporazum dovesti korak bliže Evropskoj uniji. Zaokupljene istim ciljem, zemlje su napravile mnoge ustupke, većina njih je u Prvom sporazumu o principima iz 2013. godine i onda u Opštim principima/Glavnim elementima ZSO iz 2015. godine. Opšti principi su priznali ZSO kao pravni subjekat sa zasebnim karakterom, sa pravom da ima pun uvid u obavljanje javnih funkcija i pružanja usluga u oblasti zdravstva, obrazovanja, ruralnog i urbanog planiranja, i ekonomskog razvoja. Ova zajednica bi obuhvatila četiri većinski srpske opštine sa severa i šest sa juga Kosova i bila bi raspuštena samo odlukom njene skupštine.    

Srbija je predstavila ZSO kao rešenje za sve probleme srpske zajednice na Kosovu. Na osnovu ovog narativa, ZSO će zaštititi i unaprediti prava srpske zajednice, naročito u pogledu njihovog pristupa zdravstvu, obrazovanju i socijalnoj zaštiti ali će takođe omogućiti delotvorno vršenje opštinskih nadležnosti. Prikazana kao savršen pristup da se Srbi sa severa integrišu u sistem na Kosovu i da se okonča rad paralelnih struktura vođenih iz Beograda, ZSO je izazvala različita mišljenja kod zajednica na Kosovu.    

Dvojna terminologija korišćena u Sporazumu (zajednica za Srbiju i asocijacija za Kosovo) glavni je motor koji je vodio polarizaciju. Formiranjem ZSO, neki će reći, utabaćemo put ka pomirenju jer će se Srbija odreći ideje o podeli. Drugi su to videli kao ništa drugo do ’pokrića’ koje ne doprinosi poboljšanju situacije već interno oslabljuje zemlju.  

Na osnovu odluke Ustavnog suda Kosova, neki članovi Opštih principa/Glavnih elemenata ZSO ne ispunjavaju u potpunosti ustavne standarde, naročito što se tiče njihovog pravnog okvira, ciljeva (naročito nejasnoća izraza: ima pun uvid), organizaciona struktura (zabrinutost zbog toga što ne odražava raznolikost), odnos sa centralnim vlastima, budžet, podrška i završne odredbe. Ova odluka je stvorila dodatnu polarizaciju u vezi sa ovim pitanjem. Srbija, na primer, videvši da se ZSO smatra neustavnom, je počela još više da insistira i stavila je ZSO u centar celog procesa. Kosovo je, upravo suprotno, bilo spremno da razgovara o svemu osim o Zajednici.   

Sporazum izričito napominje da se ZSO zasniva na Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi. Ova Povelja, u stvari, prepoznaje pravo lokalnih vlasti ’da se udruže radi sprovođenja zadataka od zajedničkog interesa ali smo na osnovu uslova predviđenih zakonom’. Ona ne poziva na formiranje etničke zajednice opština. ZSO bi, bukvalno, ugrozila ključne vrednosti i načela naše demokratije.    

Osnovni akt Kosova, Ustav Republike Kosovo, u članu 3. definiše Kosovo kao multietničko društvo. Načelo multietničnosti je definisano u Ahtisarijevom planu, prema kojem će zemlja postati primer tolerancije i pomirenja između zajednica.  

Kosovski Zakon o lokalnoj samoupravi poziva na promovisanje suživota i mira između njegovih građana i stvaranje odgovarajućih uslova koji omogućavaju svim zajednicama da iskažu, sačuvaju i razviju svoje nacionalne, etničke, kulturne, verske i jezičke identitete.  

Na osnovu istog zakona, opštine već imaju puna i isključiva ovlašćenja koja se tiču njihovih lokalnih interesa, uključujući i u oblasti ekonomskog razvoja, urbanog i ruralnog planiranja, obrazovanja i zdravstva. Što se tiče većinski srpskih opština, zakon je već dodelio proširene nadležnosti u sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti opštinama Severna Mitrovica, Gračanica i Štrpce; proširene nadležnosti u oblasti visokog obrazovanja opštini Severna Mitrovica; i proširene nadležnosti u oblasti kulture svim većinski srpskim opštinama. Opštine mogu da sarađuju među sobom (da osiguraju tehničku i finansijsku pomoć) kada se radi o oblastima u njihovoj nadležnosti, kao i zaštiti i unapređenju njihovih interesa. Vidovi saradnje uključuju partnerstvo i udruživanje sa drugim opštinama na Kosovu, ali i prekogranična partnerstva sa opštinama i institucijama u inostranstvu (uključujući i iz Srbije). Što se tiče redovne komunikacije sa Vladom Kosova, kao centralnim organom, zajednice mogu ostvarivati svoja prava preko Konsultativnog saveta za zajednice.  

Bez obzira na pogrešnu percepciju i/ili nedostatak znanja, trenutni zakonski okvir omogućava srpskoj zajednici da udruži snage radi poboljšanja kvaliteta usluga. Radi se o orkestriranom mišljenju da će samo Asocijacija ili Zajednica srpskih opština formirana u skladu sa Opštim načelima/Glavnim elementima doneti koristi srpskoj zajednici. Realnost je da ni srpsko, a ni albansko stanovništvo ne zna šta je ZSO u stvari ili šta trenutni zakonski okvir već predviđa. Većina su žrtve političkih konotacija koje su uticale na njihovu procenu. Samim tim moramo da se zapitamo da li će ZSO više služiti blagostanju srpske zajednice na Kosovu ili interesima političkih elita u Srbiji?!   

Sever Kosova je odsečen od ostatka teritorije od kraja sukoba. Sprovođenjem Prvog sporazuma o načelima iz 2013. godine, sudske, policijske i paralelne strukture civilne zaštite su integrisane u institucije Kosova. Međutim, usluge socijalne zaštite i obrazovanja se finansiraju preko Srbije i pružaju ih paralelne institucije. Obrazloženje za ovo je i dalje činjenica da Kosovo ne može da pruži kvalitetno obrazovanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu. U suštini, srpskoj zajednici na Kosovu nedostaje poverenje u institucije Kosova. 

Prepoznajući tu činjenicu, postoji razumna zabrinutost da će, ukoliko ZSO zaživi, biti nacrtane etničke linije koje će dalje dezintegrisati južne opštine. Ovo nas vodi do verovanja da bi ZSO mogla postati stvarna pretnja za i onako krhku etničku situaciju na Kosovu.  

Sjedinjene Države i Evropska unija konstantno vrše pritisak na Kosovo da formira ZSO kao nešto što nema alternativu. Oni deluju kao da su na iglama otkako je Kurti objavio da će zanemariti sprovođenje ZSO. Albansko stanovništvo, ipak, ne želi da ponovo otvori ovu temu. Oni podržavaju odluku Ustavnog usuda, uvereni da bi ZSO mogla postati još jedan nivo vlasti između opštinskog i centralnog nivoa, što se u stvari kosi sa načelom supsidijarnosti: da usluge građanima budu što pristupačnije.   

U datim okolnostima je ključno doći do dogovora. Stranke treba da nađu rešenje koje će biti moguće sprovesti na osnovu dostupnih opcija, radije nego da slede neki koncept koji će ugroziti sistem, kao i krhke odnose između zajednica. S tim u vezi, većinski srpske opštine moraju da teže modelu saradnje koji će im omogućiti jačanje veza kako sa Beogradom tako i sa Prištinom. Ovo je najdelotvorniji put ka integraciji, razvoju i dugoročnoj stabilnosti. Saglasno tome, Kosovo mora da poveća napore na unapređenju prava zajednica u praksi.  

Kosovo treba da se usredsredi na gradnju mostova saradnje, naročito kada se radi o severnom delu. Zajednica kao takva će pre podići zidove ili uništiti sve napore ka saradnji, pomirenju i suživotu. Ona bi mogla da dezintegriše srpsko stanovništvo. Srpska zajednica na Kosovu je nepokolebljiva u stavu da će ZSO biti rešenje za sve njihove probleme i da će služiti kao sredstvo za integraciju. Ali ono što oni ne uzimaju u obzir je da ZSO može, u stvari, da poveća među-etničke tenzije.  

Štaviše, ako se srpskoj zajednici dodeli ovaj nivo autonomije, šta onda sa ostalim zajednicama na Kosovu? Kosovo nije dvoetnička zemlja. ZSO bi mogla postati stvarna pretnja načelu raznolikosti, jer iako će u ovim opštinama živeti većinski srpsko stanovništvo, u njima će i dalje živeti i druge manjine – Albanci, Romi, Goranci ili Bošnjaci.  

Kada se odvojimo od političkih narativa, možemo da objektivno uzmemo u obzir obrazloženje za stvaranje monoetničke Asocijacije/Zajednice. Kosovo je mala zemlja koja je trebalo da postane model multietničkog suživota; čak i naša zastava odražava taj element.  

Ukoliko želimo održiva rešenja potrebno je da razmišljamo proaktivno. Koncepti etnički homogenih nacija pripadaju prošlom veku. Tako da, umesto da težimo zastarelim konceptima, hajde da prihvatimo nove vrednosti i da radimo ka ovoj etnički raznolikoj budućnosti pred nama.  

 U okviru ciklusa op-edova Kosovskog kolektiva 

Stavovi izraženi u seriji op-edova ne predstavljaju nužno stavove Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD-a, USAID-a ili Vlade SAD.  

 Projekat podržava Balkanski fond za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država i USAID-a.