Predlog sporazuma između Kosova i Srbije koji je iznela EU pomaže obema zemljama da idu u pravom smeru i dobar je za region  

Ovog 18. marta kosovski i srpski lider sastaće se u Ohridu, u Severnoj Makedoniji, da razgovaraju o predloženom „Sporazumu o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije“ Evropske unije, kao i o mapi puta za njegovo sprovođenje, priloženoj uz sporazum. Na jednom drugom jezeru nedaleko od Ohridskog, Grčka i Severna Makedonija potpisale su 2018. godine istorijski Prespanski sporazum, koji je doveo do članstva u NATO i odlučujućeg napretka u procesu evropske integracije, do trenutka kad ga je Francuska zakočila oktobra 2019. godine blokiranjem početka formalnih pregovora o pristupanju između EU i Severne Makedonije.  

Prema glasinama koje kolaju Prištinom, čini se da sam tekst sporazuma nije najteža tačka sporenja – bar ne između dvojice lidera – već je to više mapa puta njegove implementacije, tačnije, redosled dešavanja zacrtan mapom puta. Drugim rečima, sporni su vreme i koraci koji se očekuju da ih svaka strana preduzme u pravcu sprovođenja obaveza koje preuzimaju sporazumom. To se između ostalog odnosi na radnje kao što su trenutak kad se osniva Zajednička komisija, priznaju nacionalni simboli i dokumenta, ili kad se saziva upravljački tim da nastavi sa izradom nacrta statuta asocijacije većinski srpskih opština. Bilo bi veoma žalosno i doživljeno kao legat tekuće „Trampovske političke ere“ u našem regionu ako dvojica lidera ne zaključe sporazum koji je predložila EU zbog toga što ne mogu da se dogovore o redosledu događaja za njegovo sprovođenje.  

Razlozi za zabrinutost u pogledu mape puta za sprovođenje i redosleda radnji su očigledni i proističu iz dubokog nepoverenja među dvojicom lidera, kao konstante koja je obeležila dijalog o normalizaciji od samog početka 2011. godine. Moguće je da kosovska vlada strahuje da bi, ukoliko učini konkretne korake ka formiranju ASO pre nego što Srbija ispuni svoj deo obaveza iz sporazuma, izgubila svaki uticaj na tok procesa, i tako dalje i tome slično. U datom kontekstu, nadajmo se da su EU i drugi učesnici u procesu jasno stavili do znanja da ovo nije uobičajeno odvijanje toka procesa kad je reč o sprovođenju sporazuma. 

Iz perspektive Kosova, bilo je i drugih bitnih razloga za zabrinutost u pogledu ishoda po osnovu predloga Evropske unije za sporazum, pre svega pitanje da li će isti dovesti do priznavanja Kosova od strane pet država članica EU (Španije, Slovačke, Kipra, Rumunije i Grčke)? To je vrlo bitno, jer bez promene stava pet država nepriznavača težnje Kosova za članstvom u NATO i EU ostaju neizvesne. Pored toga, ako bi pet nepriznavača promenili stav, time bi formalno priznanje od Srbije postalo manje relevantno za Kosovo. To bi promenilo važnost koju nosi priznavanje od strane Srbije jer bi ga pretvorilo prevashodno u pitanje u odnosima između EU i Srbije a ne kao sada u odnosima između Kosova i Srbije. 

Razgovori vođeni na Kosovu sugerišu da samo u slučaju Grčke postoji velika verovatnoća da će posle potpisanog sporazuma krenuti u pravcu priznavanja, uz uzdržanost ili pesimizam kad je reč o Slovačkoj i Rumuniji, dok se kao najverovatniji ishod smatra da Kipar i Španija neće promeniti stav, ali da ima određenih dobrih pomaka u tom pogledu. Posle sastanka premijera Kurtija i predsednika Vučića održanog 27. februara, prilikom obraćanja štampi šef spoljne politike EU Žozep Borelj rekao je kako je predlog sporazuma Evropske unije podržalo svih 27 država članica, što znači i pet država nepriznavača. Gospodin Borelj je rekao „Ovo je predlog koji je usvojio Evropski savet: podržalo ga je 27 država članica“. To je krucijalna pozitivna vest za Kosovo jer to znači da bi, potencijalno, svih pet nepriznavača moglo promeniti stav ako sporazum bude potpisan. Sad je na Evropskoj komisiji i Kosovu da urade svoj deo posla i učine da sve strane prihvate sporazum. Još bolje bi bilo da Kosovo insistira da i Evropski savet prihvati sporazum nakon potpisivanja, ali i to je dobar tok događaja. 

Takođe, ne bi više bilo racionalno da se Kipar i Španija, pa ni drugi, i dalje protive nezavisnosti Kosova nakon što obe strane potpišu sporazum koji jasno podrazumeva praktično ili radno priznavanje statusa Kosova na delu Srbije. U datom kontekstu, ukoliko Španija i Kipar ne mogu krenuti ka priznanju, trebalo bi da barem usvoje sličnu politiku de fakto priznavanja ili radnog priznanja kako ne bi blokirali proces pristupanja Kosova u EU i NATO. 

Druga pitanja koja brinu, u širem kontekstu, tiču se delovanja EU kao aktera bezbednosti, kao i načina na koji se predloženi sporazum više bavi upravljanjem sukoba između Kosova i Srbije a ne njegovim rešavanjem. Ipak, onako kako ga ja razumem, izgleda da je to nešto za šta su više krive države članice a ne sama EU ili njene institucije. Čini se da je delovanje EU u nekim slučajevima ograničeno interesima, agendama ili jednostavno različitim pristupima država članica, što je već u nekoliko navrata znatno narušilo kredibilitet Unije na zapadnom Balkanu, kao na primer kad su pregovori o pristupanju Severne Makedonije bili blokirani 2019. godine, ili način na koji je tretirano Kosovo u procesu liberalizacije viznog režima. Bio bi pravi skandal ako bi 18. marta lideri potpisali sporazum a da EU uvidi da teško može odraditi svoj deo i ove zemlje približi integraciji, ili da ostane distancirana u njegovoj implementaciji. 

Evropska unija (EU) je 2010. godine od Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) dobila zadatak „da olakša proces dijaloga između strana“ te se nadamo da će 18. mart biti dan presudnih koraka ka ispunjenju svrhe dijaloga o normalizaciji. Građanima obe zemlje potrebno je da se njihovi lideri saglase, tako da ostali mogu krenuti napred. Prema tome, držimo palčeve da lideri Kosova i Srbije postignu kompromis i potpišu sporazum koji je predložila EU. 

Autor je rukovodilac istraživanja u Kosovskom centru za bezbednosne studije (KCBS) 

Ova publikacija je objavljena u okviru projekta „Jačanje građanskog učešća mladih u političkim procesima“ koji sprovodi Nova društvena inicijativa (NSI), a finansira Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED).