Nagomilani sporazumi, nagomilana rešenja

Iskustvo kaže: lakše je između Srbije i Kosova postići sporazum nego ga implementirati. Svakom malo boljem poznavaocu političkih prilika na Kosovu je jasno da će Kurti i Vučić učiniti sve što mogu (a mogu mnogo) da kupe vreme i ne implementiraju „francusko-nemački sporazum“ ili bar one delove koji im ne odgovaraju.

Pretpostavljam da su evropski posrednici u dijalogu bili ushićeni dogovorom o tablicama. Iako se radi o banalnom problemu, zbog njega je umalo počeo rat i zato „evropska ushićenost“ ne treba da nas čudi već i mi, konzumenti ove odluke, treba da budemo zadovoljni.

Međutim, ako samo ovlaš pogledamo sporazum, videćemo da su tablice samo jedna od mnogo tema koje treba rešiti i svakako ne spadaju u one najvažnije. Ako krenemo od toga da je tačna pretpostavka da će Vučić i Kurti pokušati da izbegnu implementaciju sporazuma, postavlja se pitanje koje će poteze povući kako bi u tome uspeli.

Prvo Kurti. Njegov najteži zadatak je svakako formiranje Zajednice srpskih opština. Ne ulazeći u meritum stvari – Briselski sporazum, prvi i drugi, formalnu podršku dve trećine kosovske skupštine, veliki pritisak Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država – formiranje Zajednice srpskih opština deluje kao neizbežan i nezaustavljiv proces.

Ipak, Kurti svoj ozbiljno veliki rejting duguje sukobu sa Srbijom i Srbima, nepopustljivosti kada su u pitanju prava Srba na Kosovu, politici reciprociteta (koja daje rezultate) i konačno ne pristajanju na formiranje Zajednice. Kratko podsećanje na kampanje Samoopredeljenja: „Zajednica nuk kalon“ (Zajednica neće proći), bosnizacije Kosova – Zajednica kao Republika Srpska što bi Kosovo učinilo „nefunkcionalnom državom kakva je Bosna i Hercegovina“.

Ono što sam čuo od, kako to novinari vole da kažu, dobro obaveštenih izvora, je da će se Kurti i(li) Vlada i Skupština Kosova obratiti Ustavnom sudu Kosova za mišljenje o predlogu Statuta Zajednice srpskih opština. Ovo je način da Kurti kupi pet, šest meseci nečinjenja bez obzira na to šta će Ustavni sud u svom obrazloženju napisati.

Nečinjenje će se odnositi na Zajednicu srpskih opština, ali ne i na druge, po pravilu antisrpske mere, Vlade Kosova. Jedna takva mera će se desiti već u februaru – ukidanje dinara kao platežnog sredstva na Kosovu.

Dakle, već smo pri kraju ove godine kada se polako ulazi u predizbornu fazu na Kosovu, a u toj fazi ni najoptimističniji ne mogu očekivati tako krupan posao kao što je formiranje Zajednice srpskih opština. Da podsetimo, da u ovoj godini slede i izbori u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama kada će glavni međunarodni faktori biti zauzeti svojim prioritetima, a ne Kosovom i Srbijom.

Bez formiranja Zajednice srpskih opština „francusko-nemački sporazum“ ne postoji i to bi bio još jedan ozbiljan poraz briselske administracije na Zapadnom Balkanu. Neko može reći da se Brisel zbog tog poraza neće previše uzbuditi jer oni ne žive na Balkanu i taj neko će biti u pravu, ali u današnjim komplikovanim globalnim odnosima, ne bih rekao da bi taj poraz bio potpuno nebitan.

Kurti naravno ima još jedan potez na raspolaganju kako bi odložio implementaciju sporazuma. Može raspisati prevremene parlamentarne izbore i tako jesen ove godine potrošiti na to. Kurti će to uraditi u krajnjoj iznudici jer on želi da bude prvi premijer Kosova koji će izdržati ceo mandat od četiri godine.
Aljbin Kurti i njegovo Samoopredeljenje ne žele da urade ništa što bi moglo da olakša život Srba na Kosovu. To su pokazali svojom dosadašnjom vladavinom i nemaju problem sa tim da se Srbi zbog toga iseljavaju sa Kosova. To bi međunarodni faktori trebalo da znaju.

Sad Vučić. Iako je njegova stranka (zajedljivi bi rekli bivša) catch-all partija, njegovo biračko telo je uglavnom desno i konzervativno, dodao bih i populističko i samim tim svaki dogovor sa Albancima (a i Hrvatima, Bošnjacima…) dočekuje se sa negativnim emocijama, da ne kažem nešto krupnije.
Vučić je na kartu odugovlačenja već odigrao i to više puta. Prihvatanje, ali nepotpisivanje francusko-nemačkog sporazuma, instrumentalizacija Srpske liste u smislu izlaska iz Vlade Kosova, zatim izlazak Srba iz policije i pravosuđa, opština na severu Kosova, slučaj Banjska (šta god on imao ili nemao sa tim) su samo neki od poteza koji su doprineli odugovlačenju sa implementacijom sporazuma.

Preostaju mu formiranje Vlade Srbije i izbori koji Srbiju očekuju u maju kao izgovori za odugovlačenje. Kurti i Vučić moraju da, kartaroškim rečnikom, podigravaju jedan drugom kako ne bi implementirali sporazum, a da pri tome ne izgleda kao da sarađuju.

A savršeno odgovaraju jedan drugom.