Zabrana molitve i aplauza

Napomena: Ovaj tekst je nastao 14.05.2024. godine, odnosno u danu kada su kosovske vlasti zabranile dopremanje opreme za predstavu “Zvezdara teatra”.

U trenucima kada Kosovo teži da postane članica najstarije organizacije za zaštitu ljudskih prava Saveta Evrope, na terenu gotovo svakodnevno krši ta prava svojim građanima – kosovskim Srbima.

Iako pojedini kosovski zvaničnici tvrde da Srbi uživaju najveća moguća prava koja postoje u celoj Evropi, situacija na terenu ih često demantuje. Diskriminacija je prisutna u više sfera kosovskog društva, od institucija gde nije ispunjena čak ni zakonska kvota o broju zaposlenih Srba, preko kršenja prava na jezik, imovinu, pa sve do finansiranja – ako uzmemo u obzir odluku Centralne banke Kosova o zabrani upotrebe dinara. Mesecima unazad Srbi se suočavaju sa odlukom koja sprečava distribuciju njihovog radom stečenog novca. Prinuđeni su da po svoje plate, penzije, socijalna i druga davanja putuju više desetina kilometara do centralne Srbije kako bi ih preuzeli sa mobilnih bankomata, odnosno kontejnera, Poštanske štedionice.

Predstavnike kosovskih vlasti ni politički a ni ljudski ne dotiče kako da osobe sa invaliditetom, teško oboleli i socijalno ugrožene grupe građana fizički dođu do svog teško stečenog novca. Mogu li ljudi u kolicima da čekaju u redovima i kako do tih redova da stignu? Koliko će novca na prevoz potrošiti socijalno ugroženo lice koje prima do 20.000 dinara socijale?

Među kosovskim Albancima gotovo da nema osude ove odluke koja utiče na egzistenciju jednog ili više naroda koji se finasiraju iz budžeta Srbije. Civilno društvo iz Prištine, čak i onaj deo koji sarađjuje sa svojim srpskim kolegama, ostaje gotovo nemo po ovom pitanju.

Različite vrste zabrana su česte na Kosovu kada su Srbi u pitanju. Zabranjuje se uvoz srpske robe gotovo godinu dana, distribucija lekova, zabranjuje se dinar, zabranjuju se i posete srpskih zvaničnika, sportista, humanitarnih radnika. Najnovija zabrana, iako ne prva, usledila je nedavno kada je Kosovska policija odlučila da ne dozvoli dolazak srpskom patrijarhu Porfiriju na Kosovo. Njemu i

sedmorici vladika zabranjeno je, bez previše objašnjenja, da dođu u sedište Srpske pravoslavne crkve u Pećkoj Patrijaršiji gde su planirali da služe liturgiju povodom početka redovnog majskog zasedanja Sabora SPC.

Iako je Pećka Patrijaršija sedište srpskih patrijaraha, Porfirije nije planirao da u ovom srednjovekovnom manastiru pod zaštitom UNESKO-a održi Sabor. Namera je bila da samo služe verski obred, liturgiju, pa da se crkveni velikodostojnici vrate u Beograd gde bi se ovaj godišnji skup održavao narednih dana. Drugim rečima, na Kosovu bi proveli tek nekoliko sati.

Međutim, čak i da su planirali da danima zasedaju u Patrijaršiji, postavlja se pitanje zašto bi to smetalo kosovskim vlastima i čime bi ih pravoslavni sveštenici, verski lideri, ugrozili?

Ne želeći da zauzimam strane, ali patrijarh Porfirije je jedan od retkih srpskih crkvenih velikodostojnika koji se otvoreno zalagao za mir i saradnju među zajednicama na Kosovu, posebno albanske i srpske. Kada god bi boravio na Kosovu, ali i tokom svojih govora na drugim mestima, naglašavao je potrebu pomirenja, zajedničkog života i ljubavi, koristeći pritom vrlo biran rečnik kada govori o Albancima, za razliku od prethodnika koji je znao i da uvredi. Međutim, poruke mira koje stižu od patrijarha predstavnici kosovskih institucija ne žele ili neće da čuju. Čak ni neretki zajednički susreti i dobri odnosi gradonačelnika Peći Gazmenda Muhadžerija sa srpskim patrijarhom tokom praznika u Patrijaršiji ne utiču na predstavnike centralnih kosovskih institucija da pokažu dobru volju i omoguće nesmetani dolazak patrijarhu.

U objašnjenju o razlozima odluke, kosovsko ministarstvo spoljnih poslova navodi da će zabrana biti sve dok Srbija krši Briselski sporazum. Interesantno je, međutim, da upravo Kosovo ovom i drugim zabranama krši isti sporazum.

Da odluka nije u skladu sa obavezama Kosova u okviru dijaloga, podsećaju i predstavnici ambasadori zemalja Kvinte na Kosovu, ali i Evropska unija koja posreduje u razgovorima Prištine i Beograda.

Ova odluka je, pored što narušava Briselski sporazum, u suprotnosti i sa odredbama Ahtisarijevog plana koji je Kosovo prepisalo i prenelo u svoj Ustav.

Upravo taj plan, podrazumeva poštovanje prava, ali i privilegije i imunitet za sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve.

Kosovo na ovaj način ne ispunjava standard ljudskih prava u svom zakonskom okviru.

I ovo, nažalost, nije jedina zabrana tokom ove nedelje. Odmah po uspostavljanju zabrane za patrijarha, stigla je nova. Vlasti na Kosovu zabranile su dopremanje scenografije i druge opreme neophodne za igranje predstave pozorišta „Zvezdara teatar“ iz Beograda u Severnoj Mitrovici i Leposaviću. Opet se postavlja pitanje kome i zašto smeta igranje predstave ili dovoženje opreme? Čime to jedna predstava može da naruši suverenitet Kosova i kakve veze ima sa politikom?

Ni nakon ove zabrane nema reakcije ni albanskog civilnog društva, a još manje kulturnih poslenika na Kosovu. Zanimljivo je to ćutanje kosovskih reditelja i uprava pozorišta, s obzirom da Kosovo pamti i neke lepe momente međusobne saradnje sa kolegama iz Beograda. Setimo se samo zajedničke predstave „Romeo i Julija“ koju su zajedno pre desetak godina sprovodili Radionica za integraciju iz Beograda i Qendra Multimedia iz Prištine, odnosno Predrag Miki Manojlović i Jeton Neziraj. Osim što se igrala i u Prištini i u Beogradu, trupa kosovskih i srbijanskih glumaca je sa ovim komadom igrala i u regionu, a sam poduhvat bio je dobro prihvaćen i potreban i jednom i drugom narodu. Bilo je i kritika, naravno, ali to nije zasenilo ni predstavu, a ni ideju o međusobnoj saradnji.

Postavlja se pitanje šta se to dogodilo nakon deset godina? Ni tada, u vreme kada su Kosovo vodili bivši lideri OVK nije bilo sjajno, ali nije bilo ni toliko opstrukcija i besmislenih zabrana za Srbe na Kosovu ili one koji dolaze iz Srbije. Šta se dogodilo sa civilnim društvom i reagovanjima? Šta se dogodilo sa slobodomišljenicima Albancima na Kosovu? Zašto se toliko ćuti? Da li je moguće da niko nema mišljenje o zabrani dolaska patrijarhu? Kako je moguće da umetnici na Kosovu nemaju stav o zabrani igranja predstave? Šta se desilo sa slobodom mišljenja?

Možda to mišljenje ne bi doprelo do onih koji donose odluke u Prištini, ali verujem da bi ga čuli obični građani i možda porazmislili o tome koliko je neprimereno i nepotrebno zabraniti jednom sveštenom licu da se pomoli u crkvi ili jednom

glumcu da nasmeje ili izazove bilo kakvu drugu emociju, pa i aplauz publike u sali nekog lokalnog Doma kulture

Ovaj sadržaj je finansiran preko granta Američke ambasade u Prištini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadržane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izražavaju neophodno stavove State Departmenta.

Nova društvena inicijativa u partnerstvu sa Alternativnom.