Velika očekivanja – Kurti između naroda i zapadnih partnera

Birači na Kosovu su ovog Dana zaljubljenih izabrali osmi saziv Skupštine Kosova nakon konflikta. Ovaj saziv mnogi vide kao istorijski – prema očekivanjima većeg dela javnosti, odnos snaga u novoj Skupštini Kosova biće takav da će vlada koju podrži biti možda prva kosovska vlada koja će ispuniti četvorogodišnji mandat, a doneće i velike promene na unutrašnjem planu, posebno kada je u pitanju borba protiv korupcije.

Na čelu ove vlade biće Samoopredeljenje (LVV) i lista Vjose Osmani, bez ili sa „slabim“ koalicionim partnerom. Biće ovo druga vlada LVV u nešto više od godinu dana. Posle „Vlade nade“ dolazi i „referendumska vlada“ obe odrednice koje aludiraju na istorijsku važnost, a koja u prvom slučaju Kurtijeve 50-dnevne vlade u 2020. godini nije opravdala enormna očekivanja i euforiju dobrog dela glasača.

Međutim, ovog puta će naizgled biti drugačije, LVV i lista Vjose Osmani neće morati da strahuju od izdaje koalicionih partnera, a u nasledstvo nisu dobili populistički balast kakav je onda bila 100% carina na uvoz robe iz Srbije.

Bez straha od izdaje, ali i bez partnera da deli odgovornost, LVV će samo biti odgovorno za sprovođenje obećanog, a obećali su previše, smatraju konzervativniji analitičari u Prištini. Prvi dani nakon istorijskog rezultata LVV koje je 14. februara odnelo najviše glasova u proteklih osam izbornih ciklusa i više od svih drugih stranaka koje predstavljaju većinsku populaciju zajedno, Aljbin Kurti najavio je uspostavljanje javnog fonda za zdravstveno osiguranje, produžetak plaćenog porodiljskog odsustva, naknadu za nezaposlene porodilje, univerzalnu šemu dečijeg dodatka i povećanje postojeće šeme za dečiji dodatak.

Na opaske da će radi tih planova morati da poveća porez kosovskim privrednicima, Kurti iznosi plan da reformom sudstva obezbedi pravnu sigurnost i poveća investicije albanske dijaspore u kosovsku privredu.

Kurtiju će za reforme trebati godine, ali za nastavak dijaloga neće imati taj luksuz, poruke su koje pristižu i iz Brisela i iz Vašingtona. A novi balans biće uspostavljen i u dijalogu sa Beogradom, smatraju na Kosovu, računajući da će stabilna vlada ići u prilog glavnom kosovskom pregovaraču i očekujući da će se na taj način obezbediti bolji balans odnosa moći između Vučića i Kurtija. Moguće je da i međunarodna zajednica vidi jedinstvenu priliku za postizanje, ali i sprovođenje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji, sada kada je Kosovo na pragu da dobije vladu koja uživa veliko poverenje i podršku. Nekredibilnost je bila karakteristika kosovskih pregovarača koju je srpska strana uspešno koristila kako bi jačala svoju poziciju u pregovorima, a Kosovo će najzad biti u prilici da sa dozom sigurnosti predstavi pregovarački tim koji, ukoliko postigne sporazum sa Beogradom, može garantovati i sprovođenje tog sporazuma.

Zato će se uz balans odnosa snaga izjednačiti i pritisak na kosovsku stranu da i sprovede otvorene tačke iz prethodnih ciklusa pregovora, najpre Zajednicu srpskih opština, ali i dođe do konačnog sporazuma. Koliko će srpska strana uspeti da istraje u nameri da taj sporazum bude zasnovan na kompromisu, šta god kompromis bio, zavisiće od ucenjivačke moći posrednika u dijalogu i njihove spremnosti da je uopšte upotrebe.

Ono što se, kako stvari sada stoje, neće menjati, je uloga kosovskih Srba u dijalogu – nju iznova ne predviđa nijedna od strana. Kurti, međutim, ima plan i za kosovske Srbe, najavljuje ono što je i ranije – pokretanje „unutrašnjeg dijaloga“ sa građanima srpske nacionalnosti. Njegova teza je da su problemi srpskih i albanskih poljoprivrednika isti i da oni žele da razgovaraju o rešenju tih pitanja.

Dok šalje ovakvu poruku kosovskim Srbima, njihovim političkim predstavnicima šalje drugačiju. Srpska lista biće deo Kurtijeve vlade u razmeri u kojoj to zahteva kosovski ustav, ali oni neće biti partneri. Kurti Srpskoj listi osporava legitimitet i optužuje je za nedemokratsku i apsolutnu kontrolu zajednice. On nije usamljen u ovim kritikama, navodi o krađi izbora, pritiske na glasače, pretnje, pa čak i optužbe za ubistvo Olivera Ivanovića i niz bezbednosnih incidenata protiv ovog i drugih opozicionih lidera, godinama se pripisuju Srpskoj listi. Svi ovi navodi, međutim, isto tako godinama ostaju bez odgovora Kosovske policije i pravosudnih organa.

Tako ispada da se represija nad srpskom zajednicom dešava samo u medijima. Tu se vrše uviđaji, istrage, suđenja, bez efekta čini se, jer isti ti navodi o pritiscima ne jenjavaju. Uverenje da srpska zajednica ipak jeste neslobodna preovladava, do mere da većinska zajednica na Kosovu zaboravlja da je stav srpske zajednice protiv integracije u kosovske institucije mnogo tvrđi od onog Srpske liste.

Demokratizacija srpske zajednice dovela bi i do većih problema u sprovođenju briselskih dogovora, a svest o ovome verovatno je i jedan od razloga zbog čega izostaje ozbiljniji pritisak međunarodne zajednice da se kosovske institucije pozabave izbornim procesom u srpskim sredinama.

Isto to je i razlog zašto Kurti neće moći da pokrene unutrašnji dijalog sa srpskom zajednicom na Kosovu bez podrške Srpske liste. S druge strane, ovo je i jedina prednost sa kojom će, po svemu sudeći, Srpska lista moći da trguje sa LVV u narednom periodu.

Za razliku od prethodnih godina, sledeća kosovska vlada neće zavisiti od glasova Srpske liste, a uz podršku drugih opozicionih partija za koju Kurtijevi saradnici tvrde da je imaju, od Srpske liste neće zavisiti ni izbor kosovskog predsednika.

Tako će se Srpska lista naći u nešto lošijoj poziciji, izolovana i sa znatno umanjenim pregovaračkim potencijalom po pitanju formiranja institucija, ali sa nepromenjeno jakom pozicijom kada je u pitanju srpska zajednica na Kosovu i proces (dez)integracije.

Tekst je originalno objavljen u biltenu Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 https://bit.ly/3sMvbAx