Utvrditi granice ljudskog pritiska na prirodu

Da bi se sprečilo širenje pandemije kovida-19, milijarde dolara su utrošene na razvoj dijagnostike, lečenja i medicine. Međutim, zanemarena su osnovna sredstva prevencije, poput pošumljavanja i poštovanja staništa divljih životinja. Zbog toga je veoma važno da ljudi shvate značaj šuma i podstiču pošumljavanje, navela je u autorskom tekstu za RTV Kim dr Jelena Đokić, profesorka na katedri za zaštitu životne sredine i zaštite na radu na Fakultetu tehničkih nauka u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Promene u životnoj sredini spadaju među najveće i najbitnije izazove u 21. veku. Uprkos svim naporima uloženim u obnavljanje prirode u poslednjih nekoliko decenija, ljudi su se pomerili svega nekoliko koraka napred. Posledice pandemije su u izvesnoj meri oporavile životnu sredinu. To bi, u krajnjoj liniji, moglo ima pozitivan uticaj na globalne klimatske promene.

Od samog početka civilizacije, ljudska bića su postepeno počela da manipulišu prirodom u svoju korist. Da bi se zadovoljile potrebe povećanog broja stanovnika, industrijalizacija i urbanizacija su postale neizbežne, a njihov očigledan značaj se pokazao štetnim za životnu sredinu.

Kada brinemo o životnoj sredini, mislimo na: zagađenje vazduha, zagađenje vode, klimatske promene, smanjenje ozonskog omotača, globalno zagrevanje, smanjenje nivoa podzemnih voda, promenu biološke raznolikosti i ekosisteme, zagađenje arsenom i još mnogo šta. (Bremer et al, 2019; Coutts et al, 2010).

Globalno zagrevanje je rezultat sve veće koncentracije gasova sa efektom staklene bašte (CO2, CH4, N2O itd). Iz želje da upravljaju prirodom prema sopstvenim hirovima i željama, ljudi su počeli da uništavaju prirodu na brojne načine. Zagađenje životne sredine postalo je značajno pitanje današnjice upravo kao neizbežna posledica tih procesa.

Zbog izbijanja pandemije kovid-19, skoro svi gradovi i sela u pogođenim zemljama kao što su: Kina, Italija, SAD, Francuska, Španija, Turska, Iran, Nemačka, Južna Koreja, Velika Britanija, Indija, Australija… su imali periode delimičnog ili potpunog zatvaranja, u rasponu od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Skoro sve lokalne i centralne vlasti širom sveta doslovno su zabranjivale slobodno kretanje svojih građana izvan domova kako bi izbegle prenošenje infekcije. Razni verske, kulturni, društveni, naučni, sportski i politički masovni skupovi, pomenuću samo hadž i olimpijadu, su otkazani.

Mnogi industrijski pogoni nisu funkcionisali, a sva putovanja su se otkazivala. U međuvremenu, napori da se suzbije prenos kovid-19 ograničavanjem kretanja imali su izvanredan uticaj na životnu sredinu. Zbog nefunkcionalnosti industrije, količina industrijskog otpada u velikoj meri je smanjena. Vozila su se retko nalazila na putevima što je rezultiralo skoro nultom emisijom gasova staklene bašte i mikronski sitnih suspendovanih čestica u okolinu. Zbog manje potražnje energije u industriji, upotreba fosilnih goriva kao konvencionalnih izvora energije znatno je smanjena. Ekosistemi su se odlično obnovili.

U mnogim velikim gradovima stanovnici su se prvi put u životu susretali sa vedrim nebom. Nivo zagađenja na turistički atraktivnim lokacijama kao što su šume, morske plaže, brdska područja i dr. takođe se uveliko smanjio.

Otkriveno je i da je ozonski omotač do neke mere oživeo. Pandemija je ljudskom rodu pokazala svoja dva lica. Sa jedne strane, uništavala je živote širom sveta ali je, s druge strane, imala vrlo pozitivan uticaj na globalno okruženje.

Prema Svetskom fondu za divljinu, šume pokrivaju više od 30% kopnene površine Zemlje. Nezaustavljivi rast broja ljudi dovodi do krčenja šuma usled potrebe za korišćenjem resursa radi razvoja industrije, ali i zemljišta za poljoprivredu. Rast prosečne temperature, nivoa okeana i povećana stopa ekstremnih vremenskih pojava utiču ne samo na globalno kopno i ekosisteme, već i na zdravlje ljudi (Ruscio et al, 2015). Krčenje šuma je takođe povezano sa različitim vrstama bolesti i virusnih epidemija koje prenose ptice i različite vrste slepih miševa (Afelt i sur, 2018; Olivero i dr, 2017).

Kovid-19 je virus slepih miševa. Da bi se sprečilo širenje epidemije, milijarde dolara su utrošene na razvoj dijagnostike, lečenja i medicine. Međutim, zanemarena su osnovna sredstva prevencije, poput pošumljavanja i poštovanja staništa divljih životinja. Zbog toga je veoma važno da ljudi shvate značaj šuma i podstiču pošumljavanje.

Nije pojava kovida-19 imala samo pozitivan efekat na životnu sredinu. U našim uslovima, u gradovima, na ulicama, u institucijama i stambenim zgradama, vršila se intenzivna dezinfekcija spolja i iznutra. Građani su takođe dezinfikovali sve površine, jer nije bilo pouzdanih podataka o tome koliko se virus zadržava na kojoj podlozi. U te svrhe su korišćena sredstva za dezinfekciju najčešće na bazi hlora. Potrošnja tih dezinfekcionih sredstava u domaćinstvima je drastično povećana, a naše ulice su redovno dezinfikovane sredstvima na istoj bazi. Svi upotrebljeni rastvori dezinfekcionih sredstava se, u našim uslovima, ulivaju direktno u vodotokove, kroz kanalizacioni sistem za prikupljanje otpadnih voda iz domaćinstva ili iz atmosferske kanalizacije. Te koncentracije dezinfekcionih sredstava utiču na sposobnost reke da se leči i da razlaže zagađenje delovanjem aerobnih „dobrih“ bakterija, koje su u ovom slučaju kolateralna šteta.

Na kraju, bez obzira na uzrok ili poreklo, pojava kovid-19 naglasila je potrebu da se poštuje uzročno posledična veza između ljudi i prirode. Kao i kod svih prethodnih katastrofa na zemlji, ljudi će definitivno pobediti pandemiju u dogledno vreme, ali bi valjalo da znaju granice do kojih mogu da vrše pritisak na prirodu, pre nego što bude kasno.

Tekst je napisan u okviru inicijative Kosovske fondacije za otvoreno društvo – KFOS „Otvoreno sa…“ u kojoj učestvuje i Nova društvena inicijativa, u sklopu projekta pod radnim nazivom OPEN . Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo.

Tekst je originalno objavljen 07.06.2020 na Radio Kim-u   https://bit.ly/3mP5vjK