Sporazum Kosova i Srbije – dan posle

Konačan sporazum između Kosova i Srbije je neizbežan. Može potrajati, ali je sigurno da će biti postignut. Pozivajući se na reči bivšeg sekretara odbrane Ramsfelda (Rumsfeld), ovo je nepoznato-poznata situacija, što znači da ostali (u ovom slučaju uglavnom oni koji su obuhvaćeni procesom) znaju, ali vi ne znate, a pod izrazom „vi“ se podrazumevamo svi mi, odnosno javnost. Međutim, čini se da postoji direktan interes da se javnost skrene pažnja na drugačija očekivanja, posebno prema onome u kojem bi status kvo ili rešenje je da nema rešenja u vezi sa sporom između Kosova i Srbije, bilo prihvaćeno kao norma. Ono što ne znamo ili što nije sigurno, jeste trenutni sadržaj sporazuma ili tačnije šta će sadržati kompromis između Kosova i Srbije. U tom kontekstu postoje značajne spekulacije, ali uopšteno se očekuje da on obuhvati Asocijaciju/ Zajednicu opština sa srpskom većinom na Kosovu A/CSM (A/ZSO), u ovom ili onom obliku.

Takođe malo toga znamo ili razumemo o tome šta će biti „dan posle“. Konkretnije, čini se da nema nikakvih planova za sutrašnjicu. Nadamo se da je EU naučila bitne lekcije iz sporazuma 2013. godine, koji se smatrao istorijskim, ali je doveo do burnih reakcija između kosovskih Albanaca i Srba u vezi sa prirodom i statusom A/CSM-a (A/ZSO). Ključno je računati na to da će biti onih koji bi da pokvare planove i planirati kako to rešiti. Da li će lokalno stanovništvo na Kosovu, a posebno kosovski Srbi na severu, prihvatiti i podržati pravno obavezujući sporazum između Kosova i Srbije, kad god da se postigne, onako kako zahteva EU? Čini se da se veoma malo diskutuje o tome, posebno na severu Kosova gde će konačni sporazum izazvati najviše posledica. Pokretanje ove rasprave je izuzetno bitno, kako na severu, tako i na jugu Kosova. Sklanjanje u stranu ovog pitanja neće učiniti da ono nestane. Deo kosovskog društva, među njima i Srbi i Albanci, živi u uverenju da je trenutna realnost održiva. Kosovo i Srbija treba da priznaju jedna drugu i krenu napred. Nijedna ne može to da učini dok god drugoj predstavlja kamenčić u njihovim cipeli (kamenčić s ozbiljnim potencijalom da postane kamen). Za ovo je ključno je da počnemo da se bolje međusobno upoznajemo. Bilo je toliko puno investicija u programe razmene između Prištine i Beograda, a razmene između kosovskih Srba i Albanaca su ignorisane u velikoj meri.

Nedavno osam učestvovao u veoma živoj diskusiji sa grupom sjajnih pojedinaca sa sličnim  mišljenjem na severu Kosova. I kosovski Albanci i Srbi su bili opčinjeni strastvenom diskusijom i razmenom mišljenja. Ono što je upadljivo je to koliko je ograničeno naše razumevanje iskustva i perspektiva drugih o dijalogu koji je u toku. Diskusija se nije svela na to da jedna grupa ubedi drugu u merodavnost svojih argumenata, koliko je – često – bila očajnički napor da se objasni ugao gledanja na neko posebno pitanje. Ova diskusija je pokazala koliko je bitan rad nevladinih organizacija na približavanju mladih sa dve strane mosta, kako bismo bili u mogućnosti da dublje razumemo međusobne stavove (kosovskih Albanaca/kosovskih Srba) i to kako posebni politički sporazumi o kojima se pregovara i koji se postižu u Briselu, utiču na nas.

Pitanje koje sam postavio na ovom sastanku bilo je šta će se dogoditi dan nakon sporazuma? Pomirenost sa ovim pitanjem bila je zabrinjavajuća. Čini se da i Albanci i Srbi puno ulažu u to da osiguraju da konačni sporazum maksimalno odrazi njihove zahteve, a s druge strane izostaje razgovor o tome šta će se dogoditi nakon sporazuma.

Ulazimo u treću deceniju od kako je realnost na severu Kosova, politički, privredno i društveno, drugačija od ostalog dela zemlje ili od juga Kosova. Na severu postoji čitava jedna nova generacija koja nema veze sa 90-im godinama ili sa posledicama nastalim nakon raspleta 1999. godine. Ti mladi ljudi, u njihovim 20-im, vide situaciju u drugom svetlu. Neće biti lako ubediti ih da prihvate realnost koja je drugačija od one u kojoj su odrastali.

Potpisivanje sporazuma u Briselu ili u Parizu (ili negde drugo) neće automatski promeniti situaciju, percepciju, ponašanje i trenutne probleme na severu. I dalje postoji duboko nepoverenje između albanske i srpske zajednice. Ovo nepoverenje je posebno duboko u odnosu na političke elitama i načinom na koji pojedinac vidi lidere iz one druge zajednice. To je ozbiljan problem. Veoma je bitno da kosovsko društvo započne razgovor o danu nakon sporazuma, a to je posebno bitno za kosovske Srbe na severu Kosova, koji su u posebno osetljivoj situaciji.

Postojanje političkih elita koje o konačnom sporazumu sa Kosovom, ili modelima podele vlasti za lokalne Srbe, govore kao o scenariju sudnjeg dana, samo uvećavaju izazove i pomažu podsticanju etno-nacionalnog ekstremizma.

U okviru ciklusa op-edova Kosovskog kolektiva

Stavovi izraženi u seriji op-edova ne predstavljaju nužno stavove Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD-a, USAID-a ili Vlade SAD. 

Projekat podržava Balkanski fond za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država i USAID-a.