Priča o Balkanu: Svi u istom ili svako u svom čamcu?

Vremena koja nose izazove zahtevaju trenutna rešenja, kao i solidarnost i saradnju. Ova pandemija će prodrmati svet iz temelja i u sada nije vreme da se države takmiče, niti da vode političke kampanje, jer nije u pitanju trka ko će prvi prevazići krizu, piše u autorskom tekstu Panajota Bercima (Panagiota Bertsima), istraživač saradnik Programa za Jugoistočnu Evropu Grčke fondacije za evropsku i međunarodnu politiku (ELIAMEP).

Države širom sveta tvrde da su u ratu sa „nevidljivim neprijateljem” i da se bore sa posledicama teške krize koja će, to se ne može poreći, izmeniti svet kakav poznajemo. Generalni direktor Međunarodne krizne grupe (ICG) iz Vašingtona Robert Mali tačno je rekao: „Svet se deli na onaj pre kovida-19 i posle kovida-19”. Ove promene će se ogledati u geopolitičkim transformacijama, društveno-ekonomskim potresima i političkim previranjima. U više evropskih država, da ne pominjemo Balkan kao politički nestabilno područje, bi moglo da dođe do urušavanja demokratskih institucija i liberalnih vrednosti.

U Grčkoj fondaciji za evropsku i međunarodnu politiku (ELIAMEP) izrađena je interaktivna mapa na kojoj se prati širenje kovida-19 u dvanaest država Jugoistočne Evrope. Uz to, prikupljanjem kvantitativnih i kvalitativnih podataka na dnevnoj osnovi, možemo da predstavimo mnogostruke posledice ove krize na zdravstvene sisteme, demokratske sisteme i građanske slobode, ekonomije i geopolitiku regiona. Podaci i analize ELIAMEP-a mogu se pronaći OVDE.

Veliki broj balkanskih država trenutno funkcioniše u uslovima vanrednog stanja i one su u datim okolnostima usvojile striktne mere u konfrontaciji sa pandemijom. Ovo, međutim, nosi različite implikacije, jer je mnogo restrikcija nametnuto bez odgovarajućih procedura koje propisuju lokalni ustavi.

Mere koje ograničavaju slobodu kretanja i okupljanja koje su usvojile Crna Gora i Kosovo mnogi posmatrači smatraju neustavnim. S druge strane, takva situacija daje političkim liderima mogućnost da akumuliraju moć i samovoljno donose dekrete u vremenu krize. Primer takve prakse je Srbija, gde predsednik Vučić predvodi borbu protiv pandemije sa malim uključivanjem parlamenta, dok je opozicija spremna da bojkotuje njegove odluke kad god joj se za to ukaže prilika. Zbog pandemije su odloženi izbori u Severnoj Makedoniji, državi koja je uvela neke od najstrožih mera na Balkanu i funkcioniše sa privremenom vladom. Premijer Rama u Albaniji personalizuje moć i sam se pretvorio u glasnogovornika u vremenu krize, kao i Vučić u Srbiji.

Ono što bi trebalo da izazove najviše zabrinutosti su demokratski režimi koji se kreću klizavom nizbrdicom koja vodi u autoritarizam. Krhki politički sistemi na Zapadnom Balkanu su još uvek slabo ukorenjeni i sa lošim ekonomijama na koje ne mogu da se oslone. Kriza koja je u toku unosi strah među građane i čini da spremno prihvate svaku odluku političkih lidera koja garantuje njihovu bezbednost.

Na primer, zakon koji je predložila slovenačka vlada dozvolio bi policiji da ima pristup privatnoj imovini bez naloga, ako i praćenje zaraženih ili onih u karantinu preko njihovih pametnih telefona. Ipak, opozicija se nije složila sa ovim predlogom i parlament ga nije usvojio.

Nadalje, hrvatska vlada je odlučila da legalizuje šire praćenje preko mobilnih telefona. Poslednje, ali ne najmanje značajno, države Balkana su zatvorile svoje granice strancima kako bi sprečile zaražavanje virusom, tako da je kretanje strogo ograničeno.

Široka percepcija koja je uspostavljena kao krivca za širenje virusa (između ostalih faktora) vidi globalizaciju. U tom smislu, narednih meseci mogli bismo da svedočimo postepenom procesu deglobalizacije, posebno kada je reč o slobodnom putovanju ljudi po svetu.

S druge strane, a u vezi je sa slobodom medija, vlade upozoravaju novinare da budu oprezni i ne šire lažne vesti i paniku u medijima i na društvenim mrežama. Bez obzira na to, malo je država na Balkanu koje istinski cene slobodu izražavanja kao ljudsko pravo i ova činjenica bi trebalo da unese zabrinutost u vreme kovida-19.

U Erdoganovoj Turskoj, prema izveštaju Reportera bez granica (RSF), građani su svedoci da je njihova zemlja na vrhu liste po broju novinara koji su u zatvoru. Na stotine novinara i korisnika društvenih medija su optuženi za navodnu „terorističku propagandu” ili „pripadnost terorističkoj organizaciji”, a kao zatvorenici iz tih razloga nisu obuhvaćeni vladinim merama oslobađanja zatvorenika zbog pandemije.

U Srbiji, priča o Ani Lalić, novinarki koju je policija držala u pritvoru pod optužbom širenja panike i nanošenja štete ugledu jedne bolnice, postala je poznata širom Evrope.

Naravno, bilo bi bezumno tvrditi da su sve ove mere koje su nametnute bile nepotrebne i neodgovarajuće dok se beleže hiljade žrtava kovida-19 na dnevnoj osnovi. Trebalo bi, međutim, fokusirati se na pravni osnov po kome su ove restrikcije uvedene, kao i kada i pod kojim uslovima će biti ukinute. Vremena koja nose izazove zahtevaju trenutna rešenja, kao i solidarnost i saradnju. Ova pandemija će prodrmati svet iz temelja i u sada nije vreme da se države takmiče, niti da vode političke kampanje, jer nije u pitanju trka ko će prvi prevazići krizu.

Na sličan način EU trpi oštre kritike zbog zakasnelog donošenja konkretnog i efektivnog plana za svoje države članice. Sada je vreme da EU dokaže da može efikasno da služi svrsi zbog koje je formirana jer predstavlja jedinu nadu da će se očuvati demokratske vrednosti, ljudska prava i liberalizam u regionu.

Kada je reč o Zapadnom Balkanu, reforme koje su započete proteklih godina u kontekstu procesa pristupanja Severne Makedonije, Albanije, Srbije i Crne Gore ne bi smele da budu žrtva pandemije. Sama EU je podržala države Zapadnog Balkana preusmerivši preko 3.8 milijardi evra predviđenih sredstava da bi se pokrile potrebe zdravstvenih sistema i ublažio teret društveno-ekonomskih posledica.

Da sumiramo, posledice krize izazvane pandemijom će verovatno biti devastirajuće za celu planetu, i pošto će se otkriti manjkavosti političkog, zdravstvenog i finansijskog sistema, možemo da vidimo istinsku priliku koja se ukazala.

Ova kriza nudi šansu da se nastavi sa reformama do samih korena društva, da se poboljšaju kapaciteti zdravstvenog sistema i infrastruktura država, kao i mehanizmi reagovanja na događaje ove vrste, kako bi se izbegle moguće pretnje po ljudska prava i demokratiju. Ipak, nameće se sledeće pitanje: Da li smo svi u istom čamcu ili je svako u svome? I odgovor na njega nije jednostavan.

Tekst je napisan u okviru inicijative Kosovske fondacije za otvoreno društvo – KFOS „Otvoreno sa…“ u kojoj učestvuje i Nova društvena inicijativa, u sklopu projekta pod radnim nazivom OPEN . Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo.

Tekst je originalno objavljen 29.05.2020 na Radio Kim-u   https://bit.ly/3duPBXK