Jednakost na papiru, nejednakost u praksi: Etničke manjine Kosova

Jednakost na papiru, nejednakost u praksi: Etničke manjine Kosova

Član 24. Ustava Republike Kosovo propisuje da niko ne sme biti diskriminisan po osnovu rase, boje, jezika, nacionalnog ili društvenog porekla, ili svoje veze sa bilo kojom zajednicom ili etničkim poreklom. U praksi, to definitivno nije slučaj. Pripadnici nevećinskih zajednica koji žive na Kosovu su diskriminisani i ekonomski uskraćeni na Kosovu – u naciji koja se ponosi svojim progresivnim stavovima i posleratnim društvenim razvojem. Pokoravanje ljudi ne završava se time. Gledajući kroz intersekcionalno sočivo društvenih identiteta: žene, pripadnici LGBTQ+ i hendikepirana lica unutar etničkih manjina dodatno su marginalizovani zbog duboko ukorenjenih stigmi koje uporno opstaju u nacionalnom, kolektivnom društvu. Iako snažan zakonski okvir pruža sliku „ravnopravnog i pravednog“ društva, on se ne prenosi kroz društvene norme, što se može videti prema tome što se etničke manjine i dalje bore za pristup osnovnim ljudskim pravima i osnovnom tretmanu.

Da li je podizanje svesti dovoljno da razbije stereotipe i uvede grupe etničkih manjina u punu ravnopravnost, ili ipak mi, kao demokratsko društvo, moramo da obratimo više pažnje na odgovornosti za rad vlade i da ih i dalje osuđujemo zato što nisu dosledni u svojim zakonima i agendama? To postavlja pitanje da li se problem manjina može ublažiti pristupom sa vrha naniže ili sa osnove naviše.

Glas Roma, Aškalija i Egipćana (VoRAE), lokalna nevladina organizacija, radi na tome da rešava pitanje etničkih manjina, koje preovladava u svim glavnim sektorima društva: u zapošljavanju, „anti-ciganizmu“, obrazovanju, dijalogu o politici, osnaživanju žena i stambenim pravima. Ako kosovsko normativno društvo ovo vidi kao potpuno kršenje ljudskih prava etničkih Albanaca, zašto je to prihvaćen standard za život kosovskih Roma, kosovskih Aškalija i kosovskih Egipćana? Ljudima na Kosovu je već dobro poznato kako je to kad su lišeni prava i postanu žrtve zbog svoje etničke pripadnosti, pa ipak je nepravedno ophođenje prema pripadnicima njihovih lokalnih zajednica, kosovskim Romima, Aškalijama i Egipćanima, postalo normalizovani standard. I mada sadašnje etničke manjine ne trpe tako strahovit tretman u tako masovnim razmerama kakav je Srbija imala prema etničkim Albancima, ipak se postavlja pitanje do koje su mere ljudi spremni da uče iz prošlosti tako da u budućnosti ne dođe do sukoba i etničkog čišćenja.

Prema Izveštaju građanskog društva o ljudskim pravima na Kosovu za 2023. godinu (OGD) i NVO VoRAE, u obrazovnom sistemu za etničke manjine vlada segregacija, čime se samo podgreva postojeća društvena diskriminacija i održava „podvojenost“ drugih grupa. Školski udžbenici i nastava ne odražavaju inkluzivnu populaciju, zanemarujući „istorijsko prisustvo i kulturne vrednosti zajednice Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu“. Etničko-prostorna segregacija učenika u sadašnjem obrazovnom sistemu još uvek je zahtevan problem kojim vlada tek treba da se ozbiljno pozabavi. Centar za zagovaranje demokratske kulture ukazuje na odsustvo jezičke inkluzije u obrazovanju koje opovrgava postojanje kulture i identiteta etničkih manjina. Čin istiskivanja jezika iz institucionalnih struktura predstavlja posebno pitanje društvene pravde, dok nastavljanje jezičkih nepravdi može biti činilac kod sve veće stope napuštanja daljeg školovanja među učenicima iz etničkih manjina. To očito podržava pojam „etničke netolerancije“ i čini sve težim da se razbiju duboko ukorenjeni stereotipi, dok mladi pojedinci podložni uticajima nastavljaju da rastu i uče u okruženju koje hotimice viktimizuje „one druge“.

Uprkos Zakonu br. 05/L-021 o zaštiti od diskriminacije, kosovski Romi, kosovske Aškalije i kosovski Egipćani suočavaju se sa opsežnom diskriminacijom na radnom mestu zasnovanom na njihovoj etničkoj pripadnosti. Kako je već rečeno, to dodatno prikazuje razlike između zakona i stvarnosti društvenog problema – zakoni i politike neće se primenjivati u praksi ako se prethodno efikasno ne razreše duboko ukorenjene društvene stigme a puna inkluzija učini sastavnim delom društvenih struktura. Ne postoje institucionalni mehanizmi za nametanje kvota kod zapošljavanja u javnom sektoru i ulaganja u razvoj veština Roma, Aškalija i Egipćana, kako bi se poboljšala njihova konkurentnost na tržištu rada. Time se znatno produžava ciklus siromaštva koje im je društvo nametnulo, ometa dosezanje njihovog punog potencijala i integraciju u standardno društvo. Pored toga, nema adekvatne zastupljenosti etničkih manjina u vladinim institucijama koja bi delovala kao glas koji izražava sve što ih muči. Treba još znati da su ovo samo neki od izazova sa kojima se etničke manjine suočavaju u svakodnevnom životu, te da treba još mnogo učiniti kako bi se ostatak privilegovanog društva edukovao o ovom pitanju.

Ljudi na Kosovu imaju opšti narativ da kao zajednica imaju liberalne i progresivne ideale u kojima nema predrasuda. To je tačno, ali samo donekle. Zajednica mladih sve više pozdravlja i prihvata zajednicu osoba LGBTQ+, kao što se može videti po većoj pažnji koja se pridaje Nedelji ponosa. Vlada je prepoznala lica sa invaliditetom u svojim nacionalnim strateškim planovima i aktivno preduzima radnje da svede na najmanju meru postojeće nejednakosti u društvu. Ipak, u regionu još uvek imamo potpuno odsustvo brige o etničkim manjinama i istrajni rasizam prema njima. Usled sistematski nepovoljnih prilika i nedostatka obrazovanja, kosovski Romi, kosovske Aškalije i kosovski Egipćani navedeni su da poveruju da su sposobni tek onoliko koliko društvo smatra da jesu, te su stoga potpuno ograničeni u sopstvenoj sposobnosti samoaktualizacije. Ako ne možemo da se oslonimo na vladu i njene zakone za punu podršku, onda moramo da gradimo njihovu zajednicu pristupom od osnove naviše – obnavljajući njihovo samopouzdanje i stvarni potencijal kao građana koji to zaslužuju u građanskom društvu.


Ovaj sadržaj je finansiran preko granta Američke ambasade u Prištini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadržane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izražavaju neophodno stavove State Departmenta.

Nova društvena inicijativa u partnerstvu sa Alternativnom.

Share:

Rina Kadiri i Jasmine Harmston

Program Coordinator, Intern

Rina radi kao programska koordinatorica za ljudska prava i vladavinu prava u YIHR KS od septembra 2020. godine, a sada je programska direktorka. Završila je master studije iz socijalne politike na Univerzitetu u Tirani i osnovne studije iz socijalnog rada na Univerzitetu u Prištini. Tokom studija, Rina je bila angažovana kao pripravnica u Terre des Hommes, koaliciji NVO za zaštitu dece, Labirint, itd. Takođe je bila menadžerka projekta o liderstvu sa NVO "Glas Roma, Aškalija i Egipćana" sa decom iz romske zajednice. Rina je omladinska aktivistikinja i već više od dve godine radi u oblasti neformalnog obrazovanja. Pored učešća u brojnim projektima, takođe je vodila mnoge aktivnosti na lokalnom i regionalnom nivou. Rina često iskazuje svoj aktivizam za ljudska prava kroz svoja pisanja.

Share: