Hibridna forma ASO/ZSO

Nedavne ankete javnog mnjenja na Kosovu pokazuju da preko tri četvrtine građana uopšte nije zadovoljno trenutnim stanjem stvari u pogledu odnosa sa Srbijom i želi održivo rešenje u narednih pet godina. Nova administracija u Vašingtonu (DC) ima priliku za novi pristup, ali i oživljavanje angažmana SAD i EU u dijalogu između Kosova i Srbije. Ovo će u velikoj meri zavisiti od volje Srbije – koliko zaista želi da reši pitanje Kosova. Javna je tajna da predsednik Vučić nije istinski zainteresovan za rešavanje spora oko Kosova. Čini se da je njegov stav, kada je Kosovo u pitanju, da je nepostojanje rešenja (stasus kvo), zapravo – rešenje. Takođe, iz perspektive Srbije, jasno je da nema izgleda za proširenje EU u bliskoj budućnosti, što dodatno slabi podsticaje za sporazum i sposobnost EU da „usmeri“ predsednika Vučića na pravu stranu.

Međutim, eventualno rešenje će jednako zavisiti i od spremnosti Kosova na kompromis. Kosovski lideri koji poručuju građanima da neće biti kompromisa sa Srbijom nisu iskreni i hrane nerealna očekivanja. Ali, kriterijumi za kompromis sa Srbijom moraju biti obezbeđivanje efikasne i unitarne funkcionalnosti države Kosovo. U ovom kontekstu, iz kosovske perspektive izgleda da su tri ključna pitanja koja će odrediti „konačni sporazum“ ili kompromis: status severa Kosova, status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Asocijacija (Zajednica) srpskih opština.

Nijedan drugi sporazum između Kosova i Srbije u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa pod pokroviteljstvom EU nije stvorio više kontroverzi od sporazuma o uspostavljanju Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu iz 2013. i 2015. godine. Bosanski narativ je na Kosovu dominirao diskursom protiv uspostavljanja ASO/ZSO. Debata na Kosovu o ovoj temi je u mnogim slučajevima karakterisana velikom dozom nacionalizma i namernim pogrešnim predstavljanjem (činjenica) radi zastrašivanja (javnosti). Takav diskurs je dodatno marginalizovao srpsku zajednicu. Nažalost, lideri kosovskih Srba često su pothranjivali takve strahove. Na primer, izborni slogan Srpske liste koju podržava Beograd u nekom od prethodnih izbornih ciklusa bio je: “Danas glasamo za Srpsku, sutra gradimo Srpsku”, što je jasna aluzija da bi rezultat sprovođenja delova sporazuma o Zajednici srpskih opština (ASO/ZSO) doveo do nivoa samouprave srodnog Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini.

Posle neuspeha nezvaničnih i navodnih pregovora o korekciji granica između Kosova i Srbije, ideja ASO/ZSO dobila je nov zamah.

Sporazum između Kosova i Srbije iz avgusta 2015. godine o „Asocijaciji/Zajednici opština sa srpskom većinom na Kosovu – opšti principi i glavni elementi“ definisao je 12 ključnih oblasti nadležnosti, što uključuje, između ostalih, nadležnosti u lokalnoj ekonomiji, obrazovanju, zdravstvu, urbanom i ruralnom planiranju, povratku, pružanju javnih usluga, itd. Podrazumeva se da će pravosuđe i policija, kao što je već dogovoreno u Briselu između Kosova i Srbije, ostati u postojećem okviru unutar jedinstvene strukture. Što se tiče odgovornosti, sve dok kosovska vlada na centralnom nivou zadržava administrativni pregled pitanja urbanog i ruralnog planiranja, kao što je to sada slučaj, zahvaljujući Zakonu o lokalnoj samoupravi, funkcionalnost države Kosovo neće biti ugrožena. Same opštine mogu sarađivati pri formiranju javnih preduzeća radi pružanja određenih usluga.

Zakon o međuopštinskoj saradnji može biti vrlo značajan u ovom kontekstu, jer se u njemu navodi da se opštinska saradnja zasniva na „obavljanju jedne ili više sopstvenih ili proširenih nadležnosti opština“. Drugim rečima, opštine mogu uspostaviti partnerstvo radi zajedničkog obavljanja određenih nadležnosti. Što se tiče organizacione strukture, sporazum predviđa da će ASO/ZSO imati Skupštinu čiji članovi imenuju skupštine opština koje učestvuju, predsednika koji predstavlja ASO/ZSO, Savet od 30 članova u savetodavnom svojstvu, odbor sastavljen od 7 članova i administraciju, na čelu sa šefom uprave kojeg imenuje odbor. Ovde je problematizovano pitanje statusa zaposlenih u ASO /ZSO i da li oni treba da budu državni službenici. Odluka Ustavnog suda Kosova se protivi takvom uređenju. Međutim, novi Zakon o javnim službenicima i odgovarajuće tumačenje njegove ustavnosti od strane Ustavnog suda predviđa potencijalna pravna i tehnička rešenja.

Iako status-kvo šteti i Srbiji i Kosovu, posebno šteti Kosovu jer uzrokuje nazadovanje. Čini se da oni koji teže ovakvom stanju u kosovsko-srpskim odnosima nameravaju da svako rešenje pitanja severa Kosova učine potpuno nečuvenim kako bi prikrili odsustvo normalnog rešenja.

Otvoreni i dinamični prostor za diskusiju, unutar srpske i između srpske i ostalih zajednica na Kosovu, uticanje na bolje razumevanje i unapređenje pozicije srpske zajednice je cilj projekta Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) „Demokratija, otvorenost i perspektiva srpske zajednice na Kosovu“ – OPEN. Deo ovog projekta je i ciklus tekstova OP-ED formata koje pišu upućeni u aktuelne društveno-političke teme i procese. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo, RTV Kim, niti Nove društvene inicijative čiji je doprinos tekst Ramadana Iljazija.

KFOS realizuje ovaj projekat u saradnji i partnerstvu sa devet srpskih NVO i medija sa Kosova: Medija centar u Čaglavici, Crno beli svet, Forum za razvoj i multietničku saradnju, Nova društvena inicijativa, NVO Aktiv, Centar za prava manjinskih zajednica, Institut za teritorijalni ekonomski razvoj, Humani centar Mitrovica, RTV Kim.

Tekst je originalno objavljen 23.01.2021 na Radio Kim-u  https://bit.ly/3sWizHU