Земља
Земља
21/03/2018
“Када труло царство оружја се маша,
Сваки леш је свесна жртва, јунак прави”
Наш прах се у небо уздићи неће
Ми оплакујемо давне
док нови труле под ногама нашим
У нама и око нас лежи смрт
Без мириса и опорог укуса
Умирена лелеком,
Тужбалицом, псовком
Наш прах се у небо уздићи неће
Наши језици су неми
Лакше је, не осећају ништа
Ни жуч, ни мед
Ни улогу жртве
Десном нас прекрштају
А левом укрштају
Наш прах се у небо уздићи неће
Сами смо себи ископали очи
Правдамо свој мрак, мраком
Од свете земље отежаше нам уши
Не чујемо што-шта
Осакаћени, глуви
Газимо исправан пут
Наш прах се у небо уздићи неће
Руке смо до лаката уронили у блато
Ту гацамо слепи и копамо јаму
Кличемо притом свом славном крају
Лопови смо, хуље
Вређамо жртве што у јами леже
Частимо се њиховим последњим криком
Оне умиру још једном, пред нама
Од срамоте
Наш прах се у небо уздићи неће
Труло је царство у нама
Ако је царства икада и било
Наши лешеви ходају земљом
Где некад камен беше
Наш прах се у небо уздићи неће
Јер нема тежине која га носити може
Нисмо ми камен
Нити образ
Да нам нога бедем пређе
И постави траг
Napomena: Ovaj projekat je podržan od strane Ambasade SAD u Prištini i zajedno ga sprovode Sbunker i Nova društvena inicijativa. Izražena mišljenja predstavljaju stavove autora i ne odražavaju nužno stavove donatora i organizacija.
