Komunikacija koja nas ujedinjuje

Iako smo nekad zajedno bili u istom okruženju, bili smo usamljeni. Ovu osamljenost smo osetili do koske. Većina nas se sećamo kako nas je ta osamljenost grebala iznutra poput uzburkane reke koja grebe svoje korito.  Nemar, kao stanje i štaviše kao realnost u odnosu prema drugim, stvara osećanje inata, zavisti. Međutim, kada se tu uključi i politička destruktivnost, to osećanje lako prelazi na mržnju, jer tada politika postaje ta koja upravlja našim osećanjima.

U takvim okolnostima, politiku ne zanima šta je čovek, šta su ljudska osećanja, šta je ljudskost. U tim slučajevima politika gotovo uvek manipuliše tim osećanjima. Slobodno se može reći (pošto se to bio slučaj i u prošlosti) da ako osećanja prepustiš politici, to znači da se predaš manipulaciji. Valjda to je još jedan od tih odnosa koji su doprineli da mi, kosovski Albanci, i kosovski Srbi budemo tako podeljeni.

Delimo isti prostor, isto okruženje, isti vazduh, ali su nam mišljenja o jedan-drugim sasvim različita i to, ne zato što smo bili ili što smo postali drugačiji već zato što je politika ta koja je posejala ovo loše osećanje. Na kraju krajeva, kako možemo biti tako neprijateljski nastrojeni da nas nije vodila loš politički porok.  Naravno da se u normalizaciji odnosa između Albanaca i Srba potraga za istinom ne treba smatrati tendencijom koja traži alibi da bi se osvetili jedni-drugima, nego se to treba videti kao čin samoodgovornosti, kao put koji nas vode u spirale iskrene komunikacije o/s jedni-drugima.  Ruku na srce, komunikacija između nas osim što je potreba, treba biti i ažurirana gesta u pravcu poboljšanja naših odnosa. Prema tome, takav deficit u komunikaciji samo povećava mogućnost obostranog nesporazuma. U cilju uspostavljanja jednog normalnog odnosa komunikacije, obe zajednice (a i šire) trebaju prvo razjasniti odnos sa samim sobom. Jedno takvo razjašnjenje, iskreno sa sobom, otvara put normalnoj komunikaciji s drugim.

Čovek ne bira nacionalnost, pol i tako dalje, čak ne bira ni da li će se roditi. I upravo mi trebamo poći od ove činjenice koja će služiti i kao opravdanje u svim našim potonjim odnosima.  Ali, ako mi izostavimo ovaj elemenat ostavljajući tu odgovornost političarima, a balkanski političar je i prosečan i narcisoidan, što ih zatim takođe čini neodgovornim, kao što se to dosad pokazalo, naši odnosi će biti još udaljeniji.

Sa liderima čija je vizija provincijalnost, inati i politička posrnuća, ne možemo uspostaviti iskrenu i ujedinjujuću komunikaciju između nas.  Kako sa albanske strane tako i sa srpske strane, političari (gotovo većina njih) nemaju volju i hrabrost da ove zajednice (ponovo) izgrade njihove odnose, jer u oba slučaja cilj ovih političara je da jedni-druge drže što dalje, da bi oni bili što bliže vlasti. Naše neprijateljstvo predstavlja mogućnost za populističke političare, koji su u tegobama ako mi imamo dobre odnose. Dobrobit ovih političara nije i naša dobrobit, dok naša šteta može biti njihova dobrobit.

Istorija koju smo izgradili bilo za nas same, bilo za drugog, je istorija koja nam najmanje treba za izgradnju normalnog odnosa sa iskrenom osnovom, ali jednu stvar koju trebamo imati u obzir je to da je naša istorija, istorija naših želja, inata i mržnje i to, hteli mi to ili ne, treba priznati. Dakle, mi smo nemarni prema jedni-drugima i zbog istorija koje smo sami izgradili. Zato naša orijentacija treba biti van politike i bez tereta prošlosti, čak je potrebno da u ove dve oblasti bude spoljnog uticaja. Prema tome, da ne bi upali u zamku istorije i manipulacije od strane politike, mi treba izgraditi put gde će komunikacija proizlaziti iz raznih foruma civilnog društva, medija, kulture, i da svako od nas doprinosi mogućnosti za uspostavljanje normalne komunikacije.  Što više komuniciramo, više ćemo obarati predrasude koje imamo prema jedni-drugima. Dakle, ono što nas razlikuje u ovom univerzumu je jezik, prema tome, sami se trebamo truditi da obnovimo naše odnose.

Napomena: Ovaj projekat je podržan od strane Ambasade SAD u Prištini i zajedno ga sprovode Sbunker i Nova društvena inicijativa. Izražena mišljenja predstavljaju stavove autora i ne odražavaju nužno stavove donatora i organizacija.