Zapadni Balkan se i dalje bori sa posledicama ratova koji su vođeni između 1990. i 2001. I dok su se ratom pogođene zemlje razvile ekonomski i u pogledu izgradnje institucija i generalne stabilnosti, suočavanje s nasleđem sukoba nije se odigralo na delotvoran način i ono i dalje utiče na društvene odnose i oblikuje ih između različitih etničkih grupa. Ove inherentne društvene tenzije utkane su u tkivo društva Zapadnog Balkana i predstavljaju ključni faktor regionalne politike. U tom smislu, iako se Zapadni Balkan odmakao od perioda nasilja, njegove zemlje se i dalje nisu transformisale u miroljubiva društva. Pored dobrog načina upravljanja i ekonomskog razvoja, transformacija ovih zemalja u demokratska i miroljubiva društva predstavlja važan element u ostvarivanju njihovih težnji da postanu članice Evropske unije (EU). Eksplicitni cilj politike pridruživanja Evropske unije za Zapadni Balkan je učvršćivanje mira kroz ponovno uspostavljanje poverenja među građanima i društvima, omogućavanje pomirenja i dobrih susedskih odnosa, kao i garantovanje trajne stabilnosti.
