\u017dene na Kosovu, nezavisno od etni\u010dke pripadnosti, klase, regiona i statusa, se suo\u010davaju sa mnogobrojnim izazovima, koji su utemeljeni u tradicionalnim rodnim ulogama, socioekonomskom pritisku i dru\u0161tvenim o\u010dekivanjima.<\/p>\n\n\n\n
Kao i obi\u010dno, dru\u0161tvene strukture u konzervativnim dru\u0161tvima stvaraju norme koje dovode do dru\u0161tvenih struktura koje odr\u017eavaju opresiju \u017eena.<\/p>\n\n\n\n
Ugro\u017eenost od opresije u bilo kom obliku je ve\u0107a kod Srpkinja, Romkinja, A\u0161kalijki, Egip\u0107anki, Bo\u0161njakinja i Turkinja ili kvir \u017eena koje \u017eive na Kosovu. One se suo\u010davaju sa dvostrukom diskriminacijom, ne samo kao \u017eene, ve\u0107 i pripadnice manjinskih grupa. Kombinacija rodne i\/ili etni\u010dke diskriminacije stvara dodatne izazove za ove \u017eene.<\/p>\n\n\n\n
Pored drugih izazova, moj \u010dlanak \u0107e obraditi tri glavna izazova koja imaju uticaj na svakodnevni \u017eivot \u017eena: izazove sigurnosti i rodno zasnovano nasilje, ograni\u010deno u\u010de\u0161\u0107e u javnom \u017eivotu i teret nepla\u0107enog rada.<\/p>\n\n\n\n
Obrada ove problematike nije samo va\u017ena u smislu promocije i unapre\u0111ivanja rodne ravnopravnosti, ve\u0107 i u ru\u0161enju patrijarhalnih normi koje ograni\u010davaju i vr\u0161e opresiju na sve rodove na razli\u010dite na\u010dine.<\/p>\n\n\n\n
Problemi sigurnosti \u017eena i rodno zasnovanog nasilja<\/p>\n\n\n\n
Izve\u0161taj pod nazivom \u201cProblemi sigurnosti \u017eena na Kosovu\u201d ,koji je objavio Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS) izdvaja rodno zasnovano nasilje kao jednu od glavnih pretnja po \u017eene. Kao dokaz tome je sve ve\u0107i broj ubijenih \u017eena u proteklih nekoliko godina. 54 \u017eena su bile \u017ertve femicida na Kosovu u proteklih 13 godina.<\/p>\n\n\n\n
Na osnovu baze podatakaorganizacije QIKA, u periodu od 2015. do 2021. godine, Kosovskoj policiji je prijavljeno 14 268 slu\u010dajeva rodno zasnovanog nasilja.<\/p>\n\n\n\n
Iako je broj prijavljenih slu\u010dajeva rodno zasnovanog nasilja u porastu u proteklih nekoliko godina, i dalje se manje prijavljuju usled socioekonomskih \u010dinilaca i nedostatka poverenja \u017eena u bezbednosne i pravosudne ustanove.<\/p>\n\n\n\n
Vra\u0107anje su\u0111enja na po\u010detak, produ\u017eavanje obrade slu\u010dajeva nasilja, niske kazne za po\u010dinioce, manjak osetljivosti i stru\u010dnosti, kultura prebacivanja krivice na \u017ertvu \u010dine da su \u017eene manje sklone da prijave slu\u010dajeve nasilja.<\/p>\n\n\n\n
Manjak nezavisnosti i ekonomske sigurnosti u najve\u0107oj meri doprinose nedostatku sigurnosti kod \u017eena, \u0161to \u010desto prisiljava \u017eene da \u017eive sa svojim zlostavlja\u010dem jer ne nasle\u0111uju imovinu od porodica, ne u\u017eivaju stabilnu podr\u0161ku institucija, dok su finansijska sredstva za sigurne ku\u0107e za \u017ertve od nasilja neadekvatna i nestabilna.<\/p>\n\n\n\n
Ograni\u010deno u\u010de\u0161\u0107e \u017eena u javnom \u017eivotu<\/p>\n\n\n\n
U\u010de\u0161\u0107e \u017eena u javnom \u017eivotu na Kosovu, uprkos odre\u0111enom napretku, se i dalje suo\u010dava sa strukturnim i sistemskim izazovima. I pored toga \u0161to je Kosovo imalo dve predsednice u svojoj istoriji, ovo postignu\u0107e ne odra\u017eava op\u0161te stanje u\u010de\u0161\u0107e \u017eena u politi\u010dkom i javnom \u017eivotu.<\/p>\n\n\n\n
U politi\u010dkim debatama na Kosovu se prevashodno pojavljuju mu\u0161karci analiti\u010dari, dok vode\u0107e polo\u017eaje u javnom sektoru, poput \u0161kolskih uprava i univerzitetima, u najve\u0107oj meri zauzimaju mu\u0161karci. Pored toga, na \u010delima javnih preduze\u0107a se obi\u010dno nalaze mu\u0161karci, dok se, trenutno, na \u010delu niti jedne politi\u010dke stranke ne nalazi \u017eena.<\/p>\n\n\n\n
Prema istra\u017eivanju D4D pod nazivom “Istra\u017eivanje o \u017eenama u Republici Kosovo”, 97% \u017eena je politi\u010dki neaktivno, dok procena Nacionalnog instituta za demokratiju o u\u010de\u0161\u0107u \u017eena u politi\u010dkom \u017eivotu na Kosovu ukazuje na zna\u010dajne nedostatke u ostvarivanju potpunog i podjednakog u\u010de\u0161\u0107a. Iako je ostvaren odre\u0111eni napredak, i dalje postoje zna\u010dajne prepreke, poput neprijateljski nastrojenog politi\u010dkog okru\u017eenja i izazova u prikupljanju finansijske i politi\u010dke podr\u0161ke.<\/p>\n\n\n\n
Kada se radi o naporima dr\u017eave, Kosovo ima Kosovski program za rodnu ravnopravnost (2020-2024), koji stvara okvir za integrisanje rodne ravnopravnosti u zakone, javne politike i javne usluge, ali po\u0161to uskoro isti\u010de, nema napora ka dono\u0161enju nove strategije.<\/p>\n\n\n\n
Ova dominacija mu\u0161karaca u javnom prostoru jeste i ostaje zna\u010dajno pitanje, pre svega nepru\u017eanjem prostora \u017eenama, ali tako\u0111e i opresijom onih koji u\u010destvuju u javnom \u017eivotu kroz nasilje na internetu, seksisti\u010dke komentare o izgledu i ode\u0107i, mizoginiju i javno lin\u010dovanje.<\/p>\n\n\n\n
Teret nepla\u0107enog rada<\/p>\n\n\n\n
Nepla\u0107eni rad se odnosi na sve usluge pru\u017eene u doma\u0107instvu i njegove \u010dlanove, ali bez finansijske naknade. Ovo uklju\u010duje veliki broj zadataka, poput brige o deci i starijim osobama, ku\u0107ne poslove, dobrovoljni rad u zajednici i druge aktivnosti.<\/p>\n\n\n\n
Nepla\u0107eni rad je klju\u010dan za funkcionisanje doma\u0107instava i \u0161iru privredu, ali ostaje nepriznat u ekonomskim merilima i razgovorima na Kosovu, regionu i svetu.<\/p>\n\n\n\n
U kontekstu Kosova, u svim etni\u010dkim grupama preovladava kulturolo\u0161ka norma prema kojoj su nega i sli\u010dni poslovi pre svega zadu\u017eenja \u017eena. Ova dru\u0161tvena perspektiva dodeljuje ogroman deo nepla\u0107enog rada \u017eenama, na osnovu tradicionalnih rodnih uloga. Ova nejednaka preraspodela ne samo da odra\u017eava duboko ukorenjene rodne norme, ve\u0107 i uti\u010de na prilike \u017eena u pogledu obrazovanja, zapo\u0161ljavanja i u\u010de\u0161\u0107a u javnom \u017eivotu.<\/p>\n\n\n\n
Izve\u0161taj pod nazivom “Ko pru\u017ea negu?” (prim. prevodioca: igra re\u010dima, na engleskom naziv izve\u0161taja tako\u0111e zna\u010di i “Koga je briga?”) u izdanju Instituta “Musine Kokaljari” pru\u017ea klju\u010dne perspektive na ovu temu, otkrivaju\u0107i obim i ekonomsku vrednost nepla\u0107enog ku\u0107nog rada na Kosovu.<\/p>\n\n\n\n
Prema izve\u0161taju, prose\u010dan pojedinac dnevno provodi 4,9 sati u pru\u017eanju neposrednog ili posrednog rada u ku\u0107nim poslovima. Ovaj teret, me\u0111utim, nije jednako rodno raspore\u0111en. \u017dene na Kosovu, u proseku, posve\u0107uju 6,2 sata dnevno nepla\u0107enom ku\u0107nom radu, dok mu\u0161karci posve\u0107uju zna\u010dajno manje, u proseku 3,5 sati. Ovo zna\u010di da \u017eene provode 2,7 sata vi\u0161e u obavljanju takvih poslova, \u0161to predstavlja 44% vi\u0161e vremena u odnosu na mu\u0161karce.<\/p>\n\n\n\n
Ovaj disparitet u nepla\u0107enom radu ima duboke posledice. On ne samo da podvla\u010di tradicionalne rodne uloge koje preovla\u0111uju u kosovskom dru\u0161tvu, ve\u0107 i nagla\u0161ava ekonomske implikacije ovakve vrste rada. Ukupna procenjena vrednost nepla\u0107enog ku\u0107nog rada na Kosovu iznosi zapanjuju\u0107ih 2 824 248 757 evra, \u0161to predstavlja oko 33% dr\u017eavnog bruto doma\u0107eg proizvoda (BDP). Ovaj broj podvla\u010di zna\u010dajan, ali nepriznat, doprinos nepla\u0107enog ku\u0107nog rada dr\u017eavnoj privredi.<\/p>\n\n\n\n
Sistemsko zanemarivanje i opresija \u017eena, \u0161to vu\u010de korene u tradicionalnoj podeli rodnih uloga i dru\u0161tvenim o\u010dekivanjima u na\u0161em dru\u0161tvu, iskori\u0161\u0107ava iskustva, znanje i doprinos \u017eena kao pojedinaca, kao \u010dlanica porodica, dru\u0161tva i dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n
Rad na ovim izazovima i put Kosova ka ostvarivanju rodne ravnopravnosti i inkluzivnog dru\u0161tva, gde se doprinos \u017eena u javnim i privatnim sferama priznaje i vrednuje, zahteva hitan odgovor i vi\u0161estruki pristup, uklju\u010duju\u0107i pravne reforme i po\u0161tena su\u0111enja, feministi\u010dke ekonomske politike, podr\u0161ku institucija, pristup obrazovanju i zdravstvenoj za\u0161titi za sve \u017eene.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u017dene na Kosovu, nezavisno od etni\u010dke pripadnosti, klase, regiona i statusa, se suo\u010davaju sa mnogobrojnim izazovima, koji su utemeljeni u tradicionalnim rodnim ulogama, socioekonomskom pritisku i dru\u0161tvenim o\u010dekivanjima. Kao i obi\u010dno, dru\u0161tvene strukture u konzervativnim dru\u0161tvima stvaraju norme koje dovode do dru\u0161tvenih struktura koje odr\u017eavaju…<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":0,"parent":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","template":"","meta":{"_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[],"class_list":["post-33817","oped","type-oped","status-publish","hentry"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/newsocialinitiative.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/oped\/33817","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/newsocialinitiative.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/oped"}],"about":[{"href":"https:\/\/newsocialinitiative.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/oped"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/newsocialinitiative.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/newsocialinitiative.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=33817"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/newsocialinitiative.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/oped\/33817\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":33825,"href":"https:\/\/newsocialinitiative.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/oped\/33817\/revisions\/33825"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/newsocialinitiative.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=33817"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/newsocialinitiative.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=33817"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}