Pitanje nestalih i status SPC: ima li u dijalogu prostora za značajan pomak?
Kada je jula 2020. dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine nastavljen nakon 18-mesečne blokade, na briselski sto su stavljene i nove teme. Nova društvena inicijativa bavila se proteklih meseci dvema od tih novih tema – pitanjem rešavanja sudbine nestalih i statusom SPC, a rezultati istraživanja predstavljeni su u Severnoj Mitrovici u petak.
Pitanje nestalih je predmet pregovora već dve godine, a optimisti najavljuju i napredak u vidu zajedničke izjave dve strane o ovoj temi.
U analizi Igra brojki – Rešavanje pitanja nestalih 20 godina kasnije autorke Milice Radovanović puža se uvid u to koliki je napredak ostvaren u rešavanju pitanja nestalih lica na Kosovu, koji su propusti načinjeni u rešavanju ovog pitanja u prethodne dve decenije i koliko zvanično uključivanje ove teme u dijalog Beograda i Prištine može da doprinese njegovom rešavanju, sa naglaskom na iskustva članova porodica nestalih iz srpske zajednice na Kosovu.
Dvodecenijski propusti u radu brojnih aktera doveli su do toga da čak i da postoji politička volja obe strane da u potpunosti reše ovo pitanje, sudbina određenog broja lica najverovatnije nikada neće biti rasvetljena, zaključak je istraživanja Radovanović, a sve političke poruke koje ne objašnjavaju ovu realnost, predstavljaju obmanjivanje javnosti.
Izveštaj je podeljen u nekoliko celina, a onaj koji se odnosi na statističke podatke raznih vladinih, nevladinih i međunarodnih organizacija sažet je u ovom videu:
Radovanović je istraživanjem obuhvatila i neke od pravnih i administrativnih problema sa kojima se suočavaju članovi porodica nestalih, sa fokusom na srpsku zajednicu.
Izveštaj istraživačice NSI dostupan je na srpskom, albanskom i engleskom jeziku.
Na listi osam tema koje su nakon obnavljanja dijaloga dogovorili tadašnja vlada Avdulaha Hotija i srpska strana, našla se i tema statusa Srpske pravoslavne crkve. Spremnost vlade Aljbina Kurtija da ovaj dogovor bivšeg pregovaračkog tima ispoštuje upitna je, slažu se brojni sagovornici NSI istraživačice Milice Andrić Rakić.
Ona u analizi opcija javnih politika Nova jabuka razdora: SPC u dijalogu o normalizaciji se ispituje verovatnoća uključivanja pitanja statusa Srpske pravoslavne crkve u dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i prihvatljivost različitih modela eventualnog učešća predstavnika crkve u pregovorima za zajednice kosovskih Srba i kosovskih Albanaca.
Andrić Rakić u analizi prenosi argumente dve strane za i protiv uvrštavanja ove teme u dijalog, navodi moguće teme eventualnih pregovora o statusu SPC i daje pregled mogućeg načina uključivanja predstavnika SPC u dijalog.
SPC, zbog velikog uticaja na srpsku javnost, može da ima ulogu i potencijalnog tvorca, ali i potencijalnog uništioca dogovora Beograda i Prištine, što je čini akterom koji je nazobilazan u ovom procesu, zaključuje Andrić Rakić. Ukoliko do pokretanje ove teme dođe, najvećem broju aktera najprihvatljivije bi bilo indirektono uključivanje predstavnika SPC u pregovore gde bi oni imali sastanke sa posrednicima u dijalogu, ali ne bi bili deo pregovaračkih timova.
Izveštaj istraživačice NSI dostupan je na srpskom, albanskom i engleskom jeziku.
Oba dokumenta nastala je u okviru projekta OPEN koji sprovode Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS) u saradnji sa organizacijom Nova društvena inicijativa.
