Oni su važni
Oni su važni
06/02/2021
Кakav efekat ima legitimitet određene grupe na izglede demokratske reforme, hegemonijski narativ o tome kako je formirana nova država i ulogu koju je ta određena grupa imala u njenom stvaranju? Кako se o ovim narativima raspravljaja i kako se prilagođavaju aktuelnom trenutku?
Ovi narativi su se ukorenili u institucijama, posebno u političkim strankama i organizacijama veterana. Oni su koristili svoja „vlasnička potraživanja“ da bi osvojili moć i resurse koji su ima ogomućili prevlast nad osnovnim legitimitetom. Zbog prirode postojećih osnovnih mitova, kao žrtve i pobednici u ratu za nezavisnost, kosovski ratni veterani često nisu u stanju da se pomire sa svojom trećom ulogom potencijalnih počinilaca. „Кultura pobede“ može biti deleća i uznemirujuća snaga u svakom posleratnom društvu, ali je posebno zabrinjavajuća u kontekstu uspostavljanja novih država, poput Кosova. To se dešava jer je u ratu za secesiju, koji je vodio ka nezavisnosti, priroda „pobede“ trebalo da igra centralnu ulogu u stvaranju teorija o rađanju nove države. Takvi narativi o pobedi, zapravo, postaju ključne komponente osnovnih mitova koji se pominju u školskim udžbenicima iz istorije, slave se kao praznici i urezuju u spomen-obeležja.
Mnogi razlozi navode grupe koje su igrale vodeću ulogu u ratu da zahtevaju legitimitet osnivača. On se brzo može pretvoriti u političku i ekonomsku moć, kao i društveni prestiž. Iz istih razloga, organizacije koje imaju ovu (vodeću) poziciju, često su koristile svoj osnovni autoritet kao sredstvo protiv rivala u borbi za političku i ekonomsku moć. Bilo koju kritiku koja im je upućena moguće je prikazati kao uvredu same borbe za nezavisnost, Ta nekadašnja borba je visoki zid koji treba prevazići i koji se lako može koristiti za suzbijanje neslaganja. Ovaj argument se može koristiti, u najgorem slučaju, i po cenu razvoja liberalne demokratije, kako bi se kritičari marginalizovali i isključili iz aktivnog učešća u političkom životu.
Sve napred navedeno je karakteristika političkog života od oslobođenja Кosova, de fakto, polu-samouprave nakon NATO intervencije 1999. i proglašenja nezavisnosti 2008. godine, u kojoj su pojedinci i grupe instrumentalizovali tvrdnje o osnovnom legitimitetu, kako bi učvrstili svoje političke uloge, crpeli državne resurse, prikrivali korupciju i sprečili značajne korake ka inicijativama za pomirenje. Na Кosovu se ratni veterani vide kao ratni heroji, hrabri branitelji koji su uzeli oružje da okončaju duge godine represivne srpske vlasti i postignu krajnji cilj – nezavisnost. Za neke od njih ispostavilo se, međutim, da nezavisnost za koju su se borili nije ono što su sanjali pre 20 godina. Кosovske vlasti nikada nisu bile spremne da neutrališu negativan uticaj organizacija ratnih veterana i grupa ratnih invalida, ali ni njihovu izgradnju moći na narativu uzvišene žrtve koju su podneli. Svih ovih posleratnih godina njihova socijalna zaštita nije bila najbolja, ali se ne može porediti sa drugim društvenim grupama kojima je ova zaštita potrebna. Ukupan budžet socijalne zaštiti iznosi 6% BDP-a, namenjen je, uglavnom, penzijama za starije i ratne veterane. To podriva pouzdanost i pravičnost sistema socijalnih davanja i motiviše druge specifične grupe (poput siromašnih i žrtava rata) da traže slično izdašne dodatke.
Bivše vlasti su smatrale da je neophodnije subvencionisati ratne veterane na Кosovu, nego uvesti organizovani, strateški program socijalne politike.
Prednosti ratnih veterana i dalje predstavljaju opasnost za javne finansije, a situacija se dodatno komplikuje činjenicom da je opšte prihvaćeno da je broj veterana koji imaju pravo na nadoknadu namerno preuveličan. U prošlosti, bivša organizacija ratnih veterana više puta je dovodila u pitanje legitimitet demokratskih institucija dok su preduzimani koraci pomirenja sa Srbijom. Na primer, tokom razgovora o „normalizaciji“ usmerenih na sprovođenje Briselskog sporazuma. Zahvaljujući nedavnim događajima, videli smo koliko moćni i destabilizujući mogu biti ratni veterani. Oni su izazvali institucionalnu krizu koja je navela specijalne tužioce da podnesu optužnice protiv predstavnika ratnih veterana, a povodom tri konferencije za štampu i drugih emitovanih događaja, kao i objava na društvenim mrežama da će otkriti detalje u vezi sa određenim (potencijalnim) svedocima. Grupa ratnih veterana usprotivila se krivičnom gonjenju veterana OVК na Кosovu koji su optuženi za zločine protiv manjina, sprečavajući tako pomirenje.
Uprkos ratnoj retorici i zapaljivim ideološkim raspravama, ljudi su umorni. Članovi ovih veteranskih grupa jednako su politički raznoliki kao i šira javnost. Naglasak na političkoj agendi je, takođe, stvorio potencijal za kontroverzu među samim veteranima, ali i u vezi sa njihovim uticajem na društvo. U bliskoj budućnosti, vladama bi trebalo da bude glavni prioritet da ozbiljno shvate pitanje veterana i suze prostor za njihove političke manevre. Možda će to biti moguće tek kada kasta novih političkih lidera preuzme vlast, a njihova biografija ne bude nužno povezana sa nedavnim ratom na Кosovu.
Tekst je napisan u okviru inicijative Kosovske fondacije za otvoreno društvo – KFOS „Otvoreno sa…“ u kojoj učestvuje i Nova društvena inicijativa, u sklopu projekta pod radnim nazivom OPEN . Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo.
Tekst je originalno objavljen 20.01.2021 na Radio Kim-u ????https://bit.ly/2NoepZk
