Civilno društvo i dan posle pandemije

„Oni koji su na marginama društva već mnogo godina najviše osećaju posledice pandemije. Postojeća nejednakost u društvu postaće još dublja – kao rezultat krize, ako ove grupe ne budu u fokusu tokom faze oporavka. Slobode građana i dalje treba da budu zaštićene, a oni sa margina treba da budu u središtu faze oporavka, bez obzira na to ko je na drugoj strani, da li su restriktivne odluke napisane ćirilicom ili latinicom“, naveo je u autorskom tekstu direktor Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF) Taulant Hodža.

Pandemija koronavirusa ima veliki uticaj na sve sfere naših društava, globalno. Period vanrednog stanja je uglavnom fokusiran na sprečavanje širenja virusa i spasavanje što je moguće više života. Opravdano je što je održavanje naših zdravstvenih sistema funkcionalnim, bez rizikovanja njihovog pada zbog eksponencijalnog porasta infekcije, izgleda glavni cilj politike mnogih vlada, uključujući i Vladu Kosova. Ovo je vreme kada bi doktori, a ne političari trebalo da (i tako je bilo mnogo puta) donose najvažnije odluke.

Ipak, kako se vanredna situacija postepeno bliži kraju, dugotrajni efekti će se proširiti i na teme koje prevazilaze sferu javnog zdravstva. Njihov obim je i dalje predmet nagađanja, ali dok je spasavanje života glavni cilj, fragmenti dugoročnog uticaja već postaju vidljivi. Ekonomije u padu, smanjeni prihodi za javne budžete i promena prioriteta, kao i promena dnevnih rutina pojedinaca, su samo deo onoga što će nas pratiti makar neko vreme u post-Kovid19 periodu. I, iznad svega, smanjenje civilnog prostora!

Oduvek se, kada je civilno društvo u pitanju, radilo o okupljanju ljudi, stvaranju prostora za zajedničku komunikaciju i rad da bi se zastupao njihov interes. Protestovalo se u zalaganju za ono što ih brine i služilo onima kojima je to potrebno. Manje otvoreni krugovi eksperata i profesionalaca koji se bave „visokom politikom” su dodatak relativno novijeg datuma koji je naknadno obogatio mozaik civilnog društva, potvrđujući pravilo da je ono samo zbog različitosti suštinski značajno za demokratiju. Šta će se u periodu kada je ključna reč (i verovatno će tako ostati neko vreme) socijalno distanciranje desiti sa sektorom koji ima svoj DNK u socijalnoj interakciji? Više je pitanja nego odgovora, ali dva su glavni elementi kojima bi se trebalo detaljnije pozabaviti.

Ograničenja odrađenog broja fundamentalnih sloboda, kao što su sloboda kretanja i sloboda okupljanja su na Kosovu široko prihvaćena u pozitivnom duhu, kao neophodne mere da bi se zaštitilo javno zdravlje, uprkos mnogobrojnim raspravama o zloupotrebi ovih mera u političkoj borbi koja se rasplamsala usred epidemije.

Ali, nisu sve države doživele isto, uključujući i neke u našem okruženju (samo pogledajte ograničenja nametnuta medijima čiji je sponzor premijer Rama u Albaniji ili neosnovano držanje u pritvoru i suđenja po kratkom postupku preko Skajpa koja podržava predsednik Vučić u Srbiji ili potpunu kontrolu od strane premijera Orbana u Mađarskoj). Ovakvi primeri koji postaju sve češći su najbolja ilustracija šta se dešava sa slobodama ako se prepuste na milost političarima poput Rame, Vučića ili Orbana. Ovo otvara zanimljivu debatu o obimu i dužini trajanja ovih mera ili, konkretnije, gde je linija na kojoj zaštitne mere postaju ograničavanje sloboda? Da li potrebno da iskusimo zloupotrebu ovih mera da bismo shvatili njihov restriktivni potencijal ili nam je iskustvo drugih dovoljno kao upozorenje od samog početka?

Upravo je pozitivna reakcija javnosti ono što sada može da zazvoni kao upozorenje za budućnost – da li je ova pandemija promenila naše kolektivno mentalno stanje, pa smo sada spremni da se lako odreknemo naših sloboda u ime javnog zdravlja? Ako je ovo samo i privremena tišina, govoriti o tome neće biti dovoljno. Pre će biti da mi, građani, treba da se vratimo stvarnom aktivizmu čim se normalnost pojavi na horizontu. Uprkos očekivanoj promeni društvenih normi ili upravo zbog nje, bar što se građanskog aktivizma i osnovnih sloboda tiče.

Odgovor civilnog društva na Kovid-19 je takođe bio različit. Neki su bili na prvoj liniji reagovanja. Kako se i očekivalo, mnogi pružaoci socijalnih usluga i dobrotvorne (humanitarne) organizacije su odmah reagovali i prilagodili svoj posao, uprkos sistemskim teškoćama kroz koje prolaze dok to rade. Drugi su imali teškoća zbog izmenjenih okolnosti u njihovom osnovnom poslu. Omladinske organizacije, interesne grupe, javni prostor koji vodi civilno društvo, ali i mnoge ekspertske grupe u raznim oblastima u kojima je sprovođenje određenih politika zaustavljeno preko noći, ostali su bez svog glavnog sredstva – društvene interakcije. Preliminarni nalazi studije koju je upravo objavila Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF) o uticaju Kovid-19 na kosovsko civilno društvo pokazuju da je kriza u civilnom društvu tek počela i da najgore tek treba očekivati, i to nakon faze vanrednog stanja. Privremene teškoće mogu postati trajne u predstojećim mesecima ako se modaliteti rada i podrške ne promene.

I dok donatori i vlada moraju da odigraju veliku ulogu tako što će promeniti svoje modalitete podrške, reakcija civilnog društva je ključna u izbegavanju takve krize. Izgleda da će preživeti samo one organizacije civilnog društva koje se prilagode novom kontekstu. Prilagođavanje u periodu u kome se velike potrebe suočavaju sa ograničenim resursima biće uglavnom pitanje relevantnosti. To znači, iznad svega, služiti onima koji su u nevolji – siromašnima, ženama, licima sa invaliditetom, manjinama, starima. Ovo se uvek očekivalo od ovog sektora, ali u post-Kovid19 periodu, to, izgleda, neće imati alternativu.

Oni koji su na marginama našeg društva već mnogo godina, isti su oni koji sada najviše osećaju posledice ove pandemije. Već postojeća nejednakost u našem društvu postaće još dublja – kao rezultat krize, ako ove grupe ne budu u fokusu tokom faze oporavka. Civilno društvo će biti spremo da odgovori ovom izazovu.

Šta je sa civilnim društvom u oblastima Kosova koje su naseljene Srbima? Uklonimo reč „Kosovo” iz teksta i zamenimo je nekom drugom državom regiona ili van njega i primetićete da i dalje ima smisla. Isto je i ako je zamenimo odrednicom „severni deo Kosova” ili „Gračanica” ili „Štrpce”. Ovim se ne ignorišu vrlo konkretni izazovi sa kojima se suočavaju srpske organizacije civilnog društva na Kosovu, posebno zato što funkcionišu između dva sistema, dve vlade i dve političke realnosti. Slobode građana i dalje treba da budu zaštićene, a oni sa margina treba da budu u središtu faze oporavka. Bez obzira na to ko je na drugoj strani, da li su restriktivne odluke napisane ćirilicom ili latinicom, da li se mere oporavka računaju u evrima ili dinarima.

Tekst je napisan u okviru inicijative Kosovske fondacije za otvoreno društvo – KFOS „Otvoreno sa…“ u kojoj učestvuje i Nova društvena inicijativa, u sklopu projekta pod radnim nazivom OPEN . Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo.

Tekst je originalno objavljen 05.05.2020 na Radio Kim-u   https://bit.ly/2M65xni