Poslednjih godina, kao nikada ranije, u velikoj meri je aktualizirana debata o poboljšanju albansko-srpskih odnosa, indirektno stvaranjem novog centra pažnje na grad u kojem živim, Mitrovicu. Time je, naizgled, doprineo i sporazum iz 2013. godine o ‘Normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije”.

Bez da se upuštam u analizu sporazuma i političkih entiteta koje proizilaze iz tog sporazuma, važno je naglasiti politički diskurs koji je proizveden već nekoliko godina, i koji se nužno odražava na društvo u gradu u kojem živim, s jedne strane, na reciklažu političkih ideja proizvodeći populistički diskurs, kojeg politički zastupaju kako na lokalnom tako i na centralnom nivou, a s druge strane proizvodi napregnutu osetljivost naspram određenih političkih situacija, što kasnije proizvodi semantički pristup a ne kritično razmišljanje. Ova osetljivost je jednom bila spremna da reaguje do krajnosti na probleme koji proizilaze od različitih političkih situacija, koje se pojavljuju u zemljama u razvoju.

Nadam se da smo svi upoznati sa političkom situacijom ovog grada od završetka rata pa do danas*.

Sem ostalog, ta situacija je prouzrokovala izolaciju, marginalizaciju i razdor između zajednica, ili tačnije rečeno razdor grupi unutar tih zajednica putem totalno odvojenih mreža političko-društvenih organizacija. Štaviše, ona nije proizvela razvojne rezultate koji bi podrazumevali viši nivo razvoja, viši nivo organizacije i pronalaženja alternativa.  Tipičan primer ovoga što sam upravo naveo, razne grupe putem ovog društvenog sistema kojeg čine različite zajednice, bez razlike, zastupali su jednu vrstu mobilnosti van njihovog političkog zastupanja, koji je u više navrata bio daleko od očekivanog.

U principu, komunikacija je osnov modernih društava, koji kroz politički angažman stvaraju sredine jedno za drugog, gde interakcija zamenjuje izolaciju i povećava pritisak na elite koje zastupaju ove grupe, tretirajući pitanja od zajedničkog interesa. Nažalost, zastupajuće političke elite pokazali su neuspeh što se tiče navedenih tačaka, ograničavajući još više zajednice kao rezultat njihovih angažmana i njihovog društvenog aktivizma.

Ovde želim naglasiti neposrednu potrebu organizovanja zajednica, koje podrazumeva prevazilaženje istorijske retrospektive, koja nam ne stvara jasnu sliku različitih sistema političkih sistema, nego još više podupire ideju etničke podele i problematizaciju određenih političkih pitanja.

Van ove elitne dominacije koji je, umesto da proizvede političko volonterstvo i da uspostavlja regionalne inicijative za razvoj demokratskih društava, proizveo diskurs koji je rasparčao etničku strukturu društva, ono što vredi naglasiti i dalje preporučiti je investicija u aktivizam civilnog društva zastupljenog od strane aktera političkih organizacija, medija, predstavnika univerziteta kao i investicija u prostore koji razmenjuju robe i usluge, zastupljeni u obliku tržišta i malih tržnih centara. Mislim da su ova dva entiteta proizvela političke subjekte koji su prevazišli populistički diskurs nekih političkih predstavnika i njihov nedostatak napretka u vođenje politike i ojačali su međuetničku saradnju, stvarajući jedan društveni sistem gde je glavna premisa interakcija a ne linija odvajanja u smislu multietničkih principa.

*Društvo u Mitrovici, kojeg zastupaju dve zajednice, pre političkih problema, prvobitno se suočavaju sa društveno-ekonomskim problemima, gde je većina mladih nezaposlena. To sam primetio tokom mog istraživačkog rada na terenu i tokom mog angažmana u vezi određenih pitanja, kao i na osnovu različitih istraživanja organizacija civilnog društva.

[enlighten_prodivider color=“#368fcf“ style=“solid“ layout=“single“ align=“left“ icon=“fa-gift“ thickness=“1px“ width=“100%“ mar_top=“20px“ mar_bot=“20px“]

Napomena: Ovaj projekat je podržan od strane Ambasade SAD u Prištini i zajedno ga sprovode Sbunker i Nova društvena inicijativa. Izražena mišljenja predstavljaju stavove autora i ne odražavaju nužno stavove donatora i organizacija.

Avatar
NSI