Mnogi Srbi na Kosovu danas žive u neizvesnosti, gde se mogu probuditi jednog dana i saznati da im je zabranjeno da putuju na posao, vide svoju decu, ili odu na terapiju, jer im je, kao de facto taocima, zabranjen ulazak na Kosovo sa srpskim ličnim kartama, ili izlazak sa njega, bez ikakvih pravnih osnova. Uzimajući u obzir društvene, ekonomske, kulturne, obrazovne, i druge veze koje Srbi sa Kosova imaju sa Srbijom, ovakav tip zabrane ozbiljno škodi njihovim životima na mnogo načina, i, iznad svega, krši njihova ljudska i građanska prava zagarantovana u međunarodnim i kosovskim zakonima. Zabrana korišćenja srpskih identifikacionih i putnih dokumenata na Kosovu nema utemeljenje ni u jednom zakonu, niti sporazumu.

Prema izveštavanju Radija slobodna Evropa, kosovske vlasti su ponovo uvele putne restrikcije Srbima sa Kosova, kojima im se zabranjuje ulazak na Kosovo ili izlazak sa te teritorije bez kosovske dokumentacije. Slične situacije dešavale su se i ranije, i to u decembru 2015. i aprila 2016. godine, kada je Edita Tahiri, kosovska ministarka za dijalog, najavila da će građanima Kosova koji poseduju “srpske lične karte izdate od strane paralelnih struktura” biti zabranjeno da uđu na teritoriju Kosova, ili, pak, da je napuste. Zabrana je, kako se činilo, bila sredstvo za izražavanje nezadovoljstva kosovskih vlasti jer EU i dalje ne rešava pitanje “nelegalnih ličnih karti” (Tahiri, 2016). Međutim, tvrdnje da su srpske lične karte Srba sa Kosova “nelegalne” su neosnovane, i nemaju pravni osnov u domaćem, a ni u međunarodnom zakonodavstvu. Navodi da je takvo nešto dogovoreno u Briselu takođe nemaju nikakav osnov, niti opipljivi dokaz.

Ne tako davno, ovo pitanje se ponovo našlo na rasporedu. Kao što prenosi Radio slobodna Evropa, prve nedelje maja 2017. godine, određene autobuske agencije koje operišu između Srbije, Kosova i Makedonije, informisane su da Kosovo više ne priznaje pasoše koje Srbima sa Kosova izdaje koordinaciona uprava MUP-a Republike Srbije. Iako nema zvanične potvrde o ovoj odluci od strane relevantnih kosovskih institucija, Edita Tahiri je izjavila da pasoši izdati od koordinacione uprave “nikada nisu bili primenjivi na Kosovu, zato što su nelegalni” (Tahiri, 2017.). Prema njenim rečima, koordinaciona uprava je nelegalna struktura za Kosovo. Istovremeno, putnici sa srpskom dokumentacijom i prebivalištem na Kosovu, zaustavljeni su na prelazima Končulj i Merdare. Dok se čekalo na zvanično obaveštenje, putnicima je, kako su izveštavali mediji, neko vreme bio zabranjen ulaz na teritoriju Kosova, i izlaz sa nje.

Samo u 2014. godini, oko 9.484 Srba je izvadilo kosovske lične karte. Ukupan broj Srba sa Kosova koji poseduju lične karte izdate od strane kosovskih institucija mi nije poznat, međutim, opšte je poznato da mnogi od njih nemaju ovu dokumentaciju, ili radije koriste dokumenta izdata od strane Srbije za putovanje i ostvarivanje prava na različite usluge od srpskih institucija. Srbi sa Kosova imaju državljanstvo Republike Srbije i, u skladu sa tim, Srbija nastavlja da im izdaje dokumenta.

Kosovske vlasti, s druge strane, tvrde da su zabrane korišćenja srpskih ličnih karti zasnovane na “nelegalnosti” srpskih dokumenata koje Srbima sa Kosova izdaju srpske “paralelne strukture” na Kosovu (Tahiri, 2016). Međutim, ova dokumenta niti su izdata od strane paralelnih struktura, niti su nelegalna, prema kosovskim zakonima i Briselskom sporazumu. Naime, ne postoje paralelne srpske strukture na Kosovu koje izdaju identifikaciona dokumenta i putne isprave. Osobe sa prebivalištem na teritoriji Kosova predaju zahtev za izdavanje srpskih dokumenata u Srbiji. Zahtev za izdavanje pasoša predaje se u prostorijama odeljenja koordinacione uprave u Beogradu, dok za izdavanje svih drugih dokumenata, kao na primer ličnih karti i vozačkih dozvola, postoje posebne policijske uprave u Srbiji, u takozvanim “izmeštenim komandnim mestima” u Srbiji. Ne postoji nikakva paralelna kancelarija na Kosovu za izdavanje srpskih dokumenata ovog tipa, već različite kancelarije funkcionišu u Srbiji i pružaju usluge građanima Srbije sa prebivalištem na Kosovu.

Pored toga, kosovski Zakon o državljanstvu dozvoljava višestruko državljanstvo (Član 3), Što znači da građanin Kosova može imati dva ili više državljanstava, bez ograničenja. Legalnost višestrukih državljanstava podrazumeva legalnost posedovanja višestruke dokumentacije izdate od strane različitih institucija. To dalje znači da, prema zakonu Kosova, Srbi imaju pravo na srpsko državljanstvo, i, shodno tome, na srpska dokumenta, kao i, istovremeno, pravo na kosovsko državljanstvo i dokumentaciju koja ga prati.

Međutim, posedovanje višestrukog državljanstva nije obaveza, već mogućnost, zagarantovana zakonom. Ovo dalje podrazumeva da neki ljudi mogu odabrati da imaju samo jedno državljanstvo. Na primer, određeni stanovnik Kosova može odabrati da zadrži samo svoje srpsko državljanstvo, bilo iz političkih ubeđenja, ili, jednostavno, zato što u određenim srpskim sredinama, npr. na severu, većina institucija funkcioniše pod okriljem Vlade Srbije. Shodno tome, ove institucije zahtevaju upotrebu srpske dokumentacije, što kosovske lične karte čini ne tako neophodnim. Ispravite me ako grešim, ali čini mi se da nijedan zakon na Kosovu, niti međunarodni sporazum ovo ne zabranjuje, i nema zakona koji kaže da osobe koje imaju pravo na kosovsko državljanstvo moraju i da ga dobiju, ukoliko žele da žive u okviru teritorije Kosova. Uzimajući u obzir političke prilike i društveno-politički kontekst na Kosovu, takva obaveza bila bi kontraverzna.

Sporazum o slobodi kretanja iz 2011. godine, potpisan od strane predstavnika Beograda i Pristine u Briselu, jasno naglašava da stanovnicima obe strane treba dozvoliti da putuju u okviru teritorije ili kroz teritoriju druge strane, uz korišćenje bilo kojih ličnih karti koje poseduju. Velika je verovatnoća da kosovske vlasti ovim zabranama zapravo žele da podstaknu Srbe koji nemaju kosovske lične karte da ih što pre izvade, međutim, integracija nametnuta putem negativnih podsticaja biće veštačka, neodrživa i slaba. Nametnuto prihvatanje institucija će se kao bumerang okrenuti prema njima i učiniti ih nelegitimnim.

Kosovske vlasti bi, prema tome, trebalo hitno da prestanu da koriste negativne podsticaje kao što je ograničavanje slobode, kako bi primorale Srbe na integraciju, već bi trebalo da se fokusiraju na upotrebu pozitivnih podsticaja. Ukoliko kosovske institucije žele da povećaju broj Srba sa kosovskom dokumentacijom, trebalo bi da rade na poboljšanju, a ne na pogoršanju njihovog životnog standarda, jer su Srbi na Kosovu jedna od najugroženijih zajednica u regionu. Srpska zajednica ima poteškoće vezano za različita pitanja u poljima bezbednosti, pristupa pravdi, jezika i imovinskih prava, između ostalog. Angažovanje i pokazivanje povećanog napora u rešavanju ovih problema bili bi mnogo veći podsticaji Srbima da izvade kosovske lične karte, nego što su to ograničenja i uskraćivanja njihovih prava, koja samo pogoršavaju već nepopularnu sliku kosovskih vlasti u očima srpske zajednice.

[enlighten_prodivider color=“#4798d6″ style=“solid“ layout=“single“ align=“left“ icon=“fa-gift“ thickness=“1px“ width=“100%“ mar_top=“20px“ mar_bot=“20px“]


Napomena: Ovaj projekat je podržan od strane Ambasade SAD u Prištini i zajedno ga sprovode Sbunker i Nova društvena inicijativa. Izražena mišljenja predstavljaju stavove autora i ne odražavaju nužno stavove donatora i organizacija.

Avatar
NSI