Nakon druge runde izbora, vratićemo se glavnoj političkoj temi –osnivanje zajednice opština sa srpskom većinom. Ovaj blog razmatra mogućnosti na koji se način ključni trenutak njenog osnivanja može i treba iskoristiti za pokretanje društvenih reformi.

Vlada pod upravom stranaka koje su proizašle iz struktura bivše Oslobodilačke vojske Kosova – PDK, AAK i NISMA –osnovana je letos uz pragmatičnu podršku Vlade Srbije i diplomatskih krugova. Ova podrška, posebno iz Beograda, direktno je bila povezana sa osnivanjem Zajednice opština sa srpskom većinom, na osnovu sporazuma koji je postignut u avgustu 2015. godine.

Ovi centri donošenja odluka izgleda da veruju da, uprkos svemu, ove stranke još uvek imaju sigurnost “patriotske težine” i potrebu za vlast –kao pristup materijalnim javnim resursima –dovoljna da bi, za uzvrat, usvojili sporazum.

Kada ostavimo pozadi sledeću nedelju drugog kruga izbora (19. novembar) i svu melodramatičnu zabavu vezanu s njim, tema osnivanja zajednice će se ponovo vratiti.

Prema podacima Vikipedije o površini opština Kosova, i računajući oko 45 zaštićenih zona prema Ahtisaarijevom paketu, Zajednica i Srpska pravoslavna crkva imaće kontrolu nad oko 16-17% teritorije zemlje.Vetëvendosje je u avgustu 2015. govorila o 30% teritorije. Nema sumnje da sa sprovođenjem sporazuma Kosova poprima prirodu federativne organizacije.

Međutim, ovaj blog se ne bavi pitanjima ko će biti naratori osnivanja Zajednice, ko će dobiti a ko će izgubiti, niti se bavi akterima koji će (ponovno) pokrenuti usput temu dodele albanskih i srpskih pasoša za Kosovare; naprotiv, blog razmatra mogućnosti kako ključni momenat njenog osnivanja treba se iskoristiti za pokretanje društvenih reformi –u interesu kosovskog državljanstva i samih etničkih grupa.

Slične institucije širom teritorije

U interesu konsolidacije državljanstva Kosova je da zemlja ima iste politike (institucije) širom teritorije, u interesu građana je da se naviknu na raznorazne institucije, jer će im biti lakše da ih shvate i živeće bolje uz njih.

Trenutno, Albanci i većina drugih zajednica žive sa politikama Kosova, Srbi(a ponekad i drugi), mada uživaju neka kosovska prava, uopšte gledano zavise od socijalnih politika Srbije. Osim političkih razloga, oni biraju ta prava jer su ona u biti kvalitetnija i razvijenija.

Kosovo treba osigurati institucionalnu socijalnu ravnomernost, ali i pružati konkurentna prava. U tom cilju, Kosovo se može koristiti iskustvom Srbije i njenom nasleđu iz Jugoslavije za jačanje solidarnosti putem penzija garantovanih od vlade, zaštite od nezaposlenosti i bolesti na radnom mestu, dečjih dodataka, i radikalnog jačanja dnevne brige o deci. Ova prava gotovo nedostaju na posleratnom Kosovu, i Srbi ne žele izgubiti prava kojima raspolažu.

Srbija, uključujući i njene paralelne institucije na Kosovu, ima bolje organizovanu socijalnu pomoć jer su njeni socijalni radnici direktno odgovorni za procenu siromaštva prema podeljenim zonama. Kosovo, koje čeka da se porodice same prijave, ima vrlo malu pokrivenost siromaštva (oko 23%,  2015. godine), posebno u ruralnim sredinama.

S druge strane, Srbi i svi stanovnici Kosova živeli bi bolje povezujući pomenute institucije sa univerzalnim penzijama finansiranim od strane države i uz moguće zdravstveno osiguranje na bazi koncepta Nacionalnog zdravstvenog osiguranja. Ove institucije koje ima Srbija uglavnom rešavaju probleme pokrivenosti koji dolaze od socijalnog osiguranja koji je povezan sa niskom stopom zaposlenosti.

Obe zemlje, i Kosovo i Srbija, primenjuju nizak stepen oporezivanja ličnih prihoda i imaju povećanje zavisnosti od rada koji se malo plaća. Međutim Srbija se, za razliku od Kosova, u velikoj meri opirala posebnim javnim šemama za veterane. Ovo je dobra prilika da Kosovo prekine šemu penzija za veterane i nju zameni sa nekim javnim projektom povlašćenog zapošljavanja koje ima produktivnu javnu funkciju, kao što je čišćenje, izgradnja itd. Na taj način bi se povećale i šanse da se veterani više poštuju. Takođe je u interesu svih stanovnika Kosova da se stope poreza na lične prihode povećaju u cilju povećanja ravnopravnosti i povećanja budžeta.

Socijalno stanje srpske zajednice

Osim kosovskog interesa državljanstva, institucionalne lakoće i poboljšanja prava, i srpska zajednica ima potrebu za reformu koja joj se imponira zbog socijalne stvarnosti.

Srpske porodice zarađuju sve manje prihoda od privatnog tržišta i javnih transfera Kosova. Za deo njih, potreba za prihodima iz poljoprivrede i inostranstva je sve veća.

S druge strane, subvencije vlade Srbije, recimo, plaćajući 150% plate svojih zaposlenika na Kosovu, posebno kada je poznato da deo njih rade i za kosovsku vladu, i ostali transferi povezani sa ličnom istorijom rada, stvorili su ozbiljnu neravnotežu unutar ove zajednice.

Iako su ove mere vlade Srbije pomogle Srbima koji su ostali na Kosovu, siromaštvo i nejednakost prihoda Srba je na visokom nivou i još uvek raste (vidi tabelu u nastavku).Glavni razlog je mala zaposlenost u privatnom tržištu.

Lične kalkulacije na osnovu podataka Statističke agencije Kosova ASK. (Varferia, 60% e medianes/Siromastvo, 60% medijane; Pabarazia/Nejednakost)

Sa spomenutom reformom ova bi se neravnoteža adresirala i veliki broj Srba bi mogao živeti bolje. Institucionalna ravnomernost bi favorizirala stanje zajednice, jer bi budžet bio veći pošto bi bio jedinstven.

Zbog svih ovih razloga, osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom trebalo bi se iskoristiti za socijalne reforme koje su u interesu svih građana. Ahtisaarijev paket predviđa penzijsku politiku pod upravom centra, ali u biti to ne ometa nastavak postojeće stvarnosti.

Za ove reforme, elite će nastaviti sa gomilanjem bogatstva i slanjem selfi fotografija iz svetskih centara luksuza, koje finansiraju društveni porezi, a siromašni i neuključeni –bez obzira na veru i naciju –nastaviće da se sele u potrazi za poslom.A zašto bi ih onda zanimalo šta se glasa u Skupštini?

[enlighten_prodivider color=“#cccccc“ style=“solid“ layout=“single“ align=“left“ icon=“fa-gift“ thickness=“1px“ width=“100%“ mar_top=“20px“ mar_bot=“20px“]

Napomena: Ovaj projekat je podržan od strane Ambasade SAD u Prištini i zajedno ga sprovode Sbunker i Nova društvena inicijativa. Izražena mišljenja predstavljaju stavove autora i ne odražavaju nužno stavove donatora i organizacija.

Avatar
Artan Mustafa