Пре него што, како правила налажу, пређемо на суштину, неопходно је дати нека објашњења о суи генерис хероју ове подједнако суи генерис приче (обичном плебсу познатије под старим српским називом ОПЕД).

Наш јунак је врста која успева само на постконфликтном подручју те није ни чудо што има сроднике широм овог несавршеног света. Овде ћемо говорити о ендемској врсти са Косова* пошто смо имали ту част да непосредно сведочимо њеном битисању у овом суи генерис окружењу. Него, да кажемо коју реч више о њему.

Појавио се, као печурка после кише, непосредно по завршетку студија у својој матичној земљи. Студирао је међународне односе (или нешто слично) на Факултету практично ничега (ФПН) и пошто није могао да нађе запослење (гле чуда) у својој не само демократски већ и економски оснаженој отаџбини, а није желео да се професионално бави поштарством (једноставно му ово занимање није било довољо узбудљиво, а и завршио је ФПН те му више лежи да дели љубав, мир и толеранцију широм света него пошту) одлучио је да му се више исплати да сврху постојања проналази у УН, ЕУЛЕКС и осталим страним мисијама и организацијама на Косову*. Наравно, наш јунак није мислио да ће дуже од пар година провести у овом џепу Европе. Косово* је требало да буде само успутна, егзотична ставка у његовој биографији (не у смислу Хаваји егзотична већ Кристофер Ли -Саруман из Господара прстенова, ратовао је против Немаца у II светском рату егзотична), којег би се са неком романтичном носталгијом сећао из своје канцеларије у Њујорку или Бриселу. Нажалост, преварио се. Године су пролазиле, а он је и даље био овде. Поштарство је увек била алтернатива али кад год би размишљао о повратку кући сетио би се да има још толико битних ствари да уради на Косову*. Демократизација, либерализација, толеранција, помирење, подизање нивоа свести, политичка коректност, евроинтеграције, оснаживање жена…ево, нас обичан плебс већ боли глава од самог набрајања неких од тема којима се он свакодневно бавио пишући веома али веома, веома битне извештаје.

27. октобра, наш јунак се поново осетио живим, једна неочекивана вест ’’Каталонија прогласила независност“ изазвала је необичну реакцију у његовом организму. Срце је почело брже да куца, руке су задрхтале, блажени осмех се појавио на његовом лицу те је брже боље узео остатак дана слободно иако је имао један веома али веома битан извештај да напише.

Решење свих његових проблема било је на дохват руке. Коначно се цео универзум ујединио у жељи да му помогне да оствари оно што је истински желео. Видео је себе у Барселони, као члана мировне мисије која ће радити на нормализацији односа Каталонаца и Шпанаца, на њиховом суочавању са прошлошћу, подизању нивоа свести и осталим веома али веома, веома битним стварима којих овог тренутка није могао да се сети. Ох какве би дивне ствари за човечанство (а и за добру по европским стандардима плату) он радио тамо, а и не би му пало тешко, у таквој дивној земљи, са дивном архитектуром, плажама, сунцем… па он би тамо процветао, а што је најважније и човечанство са њим. Какве би само извештаје писао, па то би били извештаји над извештајим, можда би у његову част установили и Нобелову награду за најбољи мировњачки извештај – толико могућности…

Али, судба клета поново се поиграла са нашим јунаком. ( У позадини се чује Моцартов реквијем). Историјско ЊЕТ срушило је снове овог напаћеног хероја. Овог пута је оно дошло из саме колевке права на самоопредељење, од доброг старог Ујка Сема „Суи генерис самоопредељење је једино истинско самоопредељење. Дакле, самоопредељење без префикса суи генерис није самоопредељење у складу са међународним правом. Стејт департмент оцењује да тренутно не испуњавате услове за стицање истог, дакле Индепеденсија ес социјал хустисија- но пасаран, или како бисте сви разумели ЊЕТ. Мир у свету, пис ап“ 

Нашем јунаку није било потребно понављати, ипак је он завршио ФПН. Раширио је своју простирку за јогу, окренуо се у правцу излазећег сунца: „Чакре, космичка енергија, добронамерност, креирам савршену верзију себе, јер бог је све, а ја сам бог…Ипак, сутра је нови дан, а и онај извештај треба неко да напише, а сви знамо од колике је то важности за мир у свету, а узгред речено и косовска плата по ЕУ стандардима треба некако да се оправда-лол.“

***Аутор овог текста је веома захвалан на постојању ове инспиративне ендемске врсте и овим путем јавно обећава да уколико једног дана добије Нобелову награду за ОПЕД да ће новац од исте уложити у оснивање организације за заштиту и очување ових малих јунака који терет целог човечанства носе на својим нејаким плећима пишући веома али веома, веома битне извештаје.

[enlighten_prodivider color=“#6134eb“ style=“solid“ layout=“single“ align=“left“ icon=“fa-gift“ thickness=“1px“ width=“100%“ mar_top=“20px“ mar_bot=“20px“]

Napomena: Ovaj projekat je podržan od strane Ambasade SAD u Prištini i zajedno ga sprovode Sbunker i Nova društvena inicijativa. Izražena mišljenja predstavljaju stavove autora i ne odražavaju nužno stavove donatora i organizacija.

Avatar
Milica Radovanović