Бројна истраживања показују да су млади све активнији у друштвеним и политичким процесима широм света. Ово је тековина демократизације и децентрализације која вртоглавим темпом доприноси развоју и најнеразвијенијих друштава. Веће учешће младих у процесима одлучивања гарантовано резултира њиховим бољим позиционирањем на социо-економском плану.

По слову Закона о младима Републике Србије, омладинске политике – које чине све мере и активности владиних тела, институција, удружења и других актера усмерених ка унапређењу и промоцији положаја и статуса младих – представљају кључ сваког учинковитог деловања младих на свим нивоима у друштву. Ове политике, које треба разликовати од политике у уском, свакодневном смислу речи, служе да унапреде положај младих у свим областима живота, у економском, друштвеном и политичком облику. Већина држава света има уређенизаконски оквир по питању омладинских политика, али се ове политике умногоме не спроводе у дело или се то, пак, ради парцијално.

Колико год звучало чудно, млади на северу Косова и Метохије имају двоструку предност. Прва је та да – у дуалитету система који важи на овом подручју – истовремено на снази имамо српске и косовске законе, стратегије и планове примене који се непосредно тичу младих, а који у детаље дефинишу кораке ка унапређењу статуса младих у друштву.

Према косовском Прегледу омладинских политика, млада је особа од 15 до 24 година, док је према Националној стратегији за младе Републике Србије, млада она особа која има између 15 и 30 година. Званичне статистике наводе да у Србији живи 20 одсто младих, док статистике институција у Приштини говоре да на Космету живи 70 посто оних који имају мање од 30 година, иако је последња цифра често оспоравана у стручним круговима, најчешће основано. Овакве бројке представљају увид у потенцијал који млади могу да имају уколико одлуче да буду друштвено ангажовани и активни чиниоци у доношењу одлука на локалном и централном нивоу власти. Напоменимо да Бриселски споразум постигнут између Приштине и Београда ни у једном свом сегменту непосредно не говори о ситуацији у којој се млади налазе, као ни о будућности младих на овим просторима, не дотичући се социо-економског статуса омладине.

Према статистикама Мисије Организације за европску безбедност и сарадњу на Косову, тек је 11 процената младих на Косову који учествују у неком виду друштвеног деловања, било учествовањем у невладиним, омладинским организацијама или у политичким партијама. Иако прецизне статистике изостају, постоје незваничне информације о томе да је овај број у порасту, што је врло охрабрујуће.

Недавно објављено истраживање Омладинског едукативног клуба Синергија из Косовске Митровице, под називом “Млади се питају”, показује да млади у великој мери нису спремни да утичу на процесе који их непосредно или посредно погађају. У одговору на питање о томе коме би се обратили ради спровођења своје иницијативе, 66 одсто младих не зна коме би се обратило, што се умногоме може приписати незаинтересованости да буду упућени у процесе око себе, иако је, на наредно питање, скоро 80 одсто младих испитаника одговорило да би млади више требало да се укључе у политичка збивања.

Када им је постављено питање о томе да ли млади имају утицаја на процесе доношења одлука, иако је скоро половина испитаника спремна да пружи свој допринос унапређењу положаја младих, ипак је број оних који то не желе или немају одговор на постављено питање врло висок – чак 54 процента.

Сума сумарум, уколико желе да ураде нешто корисно за себе и за унапређење свог положаја, млади би ускоро морали да постану далеко ангажованији у друштвеним и политичким процесима који их се на овај или онај начин тичу. Не заборавимо да су данашњи млади они који ће кроз неку годину постати наши градоначелници, одборници, посланици, људи на које ћемо се ослањати да ће доносити одлуке за добробит читавог нашег друштва.

Аутор је извршни директор Омладинског едукативног клуба Синергија из Косовске Митровице

[enlighten_prodivider color=“#242ac9″ style=“solid“ layout=“single“ align=“left“ icon=“fa-gift“ thickness=“1px“ width=“100%“ mar_top=“20px“ mar_bot=“20px“]

Napomena: Ovaj projekat je podržan od strane Ambasade SAD u Prištini i zajedno ga sprovode Sbunker i Nova društvena inicijativa. Izražena mišljenja predstavljaju stavove autora i ne odražavaju nužno stavove donatora i organizacija.

Avatar
Stefan Veljković